Kako procenjujete uticaj Trampovih tarifa na ekonomiju vaše zemlje? Sada su novinari izdanja „Dva Juga“ pitali bolivijske stručnjake o tome.
Marselo Arekipa, politikolog
Učinak odluka Donalda Trampa na bolivijsku ekonomiju je očigledan, jer postoje neke oblasti kao što su drvna industrija i proizvodnja nakita koje su sada ograničene u pogledu količine koju mogu da izvoze.
Ovo je primoralo Boliviju da brzo razmisli o drugim tržištima i, naravno, da počne razmatrati mogućnost tešnjih odnosa sa grupom BRIKS. Glavni partner Bolivije u ovom ekonomskom bloku je Brazil, i Bolivija pažljivo prati ova tržišta, kao i uticaj koji SAD imaju na Brazil kroz povećanje carina.
Solanže Kabrera je predavač na univerzitetu u Boliviji, sociolog i politikolog, pristalica Eva Moralesa. Završila je osnovne studije u oblasti obrazovanja, diplomirala na Univerzitetu Ksavijer de Čukisaka u San Francisku i Višoj školi za obuku nastavnika Mariskal Sukre. Trenutno se bavi obukom lidera u raznim virtuelnim školama.
Svaki put kada čujemo da imperija kapitalizma govori o carinama, nemoguće je ne setiti se da je, istorijski gledano, rastuća buržoazija bila primorana boriti se protiv protekcionističkih mera aristokratije. Na primer, britanska aristokratija, koja je još uvek držala zemlju u svom vlasništvu, donela je Zakone o žitaricama, koji behu na snazi između 1815. i 1846. godine. Ti zakoni nametahu carine na uvoz žitarica kako bi se zaštitili njeni interesi, podstičući izvoz i ograničavajući uvoz žita.
Suočena s tim, rastuća buržoazija, uz podršku najamnih radnika, obrazovala je Antizakonsku ligu žitarica koja se borila sve do ukinuća tih zakona, što je predstavljalo veliki napredak u pogledu slobodne trgovine. Danas je svetska buržoazija, a posebno anglocionistički imperijalizam, taj koji nameće carine iz istih razloga sa kojih je to nekada činila aristokratija.
Carine koje nameće anglocionistička imperija
Kako Tramp opravdava nove carine? Prema njemu, SAD su žrtva stranih varalica i pljačkaša, pa on zato, u mesijanskom duhu, nameće oštre carine koje bi omogućile povećanje poreskih prihoda vlade, podstakle domaću potrošnju proizvoda proizvedenih u SAD, podigle investicije u zemlji i smanjile trgovinski manjak. Ali ne samo to — on je javno najavio carine i protiv zemalja koje ne sprečavaju ulazak migranata i droga u SAD, kao i protiv Kine, Meksika i Kanade, te protiv onih koji trguju sa Rusijom i drugima. Drugim rečima, za Trampa su carine svelek za probleme SAD.
Neki tvrde da su Trampove carine deo trenutnog trgovinskog rata; ne može se poreći da takav rat postoji, jer je on jedna od osobenosti svetskog kapitalizma. To bi važilo kada bi sve druge zemlje mogle sprovoditi slične politike; međutim, većina njih nema čak ni priliku da pregovara o mogućem smanjenju tih mera i ostaje im samo da ih prihvate.
Imperija koristi različita sredstva dominacije, a carine su jedno od njih. Dugi niz godina SAD su uživale u svojoj svetskoj moći, pa Tramp uvodi takve mere uveren u američku nadmoć. Ipak, on nije uzeo u obzir da se od njegovog prethodnog mandata do sada svetska stvarnost značajno izmenila. Drugim rečima, anglocionistička imperija gubi moć pred nastajanjem višepolarnog sveta, zbog čega pribegava očajničkim merama. No, kao što svaka pojava rađa svoju suprotnost, umesto da se pokore, pogođene zemlje nastoje da se međusobno povežu kako bi pronašle nova tržišta.
Uticaj na Višenacionalnu Državu Boliviju
Tramp je najavio povećanje carina za Boliviju od 10%. Povodom te novosti, u zemlji su se pojavila dva stava.
Jedni su gledišta da će ova mera ozbiljno pogoditi bolivijsku ekonomiju. Pristalice ovog stava se pozivaju na izveštaj konsultantske kuće Oxford Economics, prema kome će Trampove carine pogoditi najranjivije ekonomije regiona, poput El Salvadora, Bolivije i Hondurasa. Takođe, Bolivijski institut za spoljnu trgovinu (IBCE) smatra da bi ova mera mogla otežati pristup američkom tržištu, što bi Boliviju ostavilo u zaostatku u odnosu na konkurentnije zemlje. Zbog toga mnogi kritikuju vladu što se nije više potrudila u pregovorima sa SAD, traže da se otvore dopunjujuća tržišta s Evropskom unijom i žale što Bolivija nema diplomatske odnose sa Vašingtonom. Uopšteno, desnica i reakcionarni sektori zemlje, kao i uvek, zauzimaju pokoran i potčinjen stav, te koriste situaciju da zahtevaju bolje odnose sa SAD.
Drugi tvrde da Trampove carine neće značajno uticati na bolivijsku ekonomiju. Na primer, direktor Nacionalnog instituta za statistiku (INE) je rekao da je nekada Bolivija jako zavisila od američkog tržišta, ali da je danas ta zavisnost znatno smanjena. On ističe: „Sjedinjene Države se čak ne nalaze među naših 10 glavnih trgovinskih partnera. Manje od 3% našeg ukupnog izvoza otpada na to tržište, tako da uticaj nije toliko značajan“. Drugi analitičari ukazuju na to da je izvoz u Brazil i Kinu daleko veći, pa bi vlada trebalo da jača ekonomske odnose sa zemljama BRIKS-a, kako bi se još više smanjila zavisnost od SAD; takođe predlažu strategije poput jačanja međuregionalne trgovine kroz veće povezivanje sa Merkosurom i Andskom zajednicom, podsticanje industrijalizacije zemlje i druge mere.
Sa svoje strane, vođe društvenih organizacija podsećaju da je upravo Evo Morales, tokom svog mandata i kao jedan od najznačajnijih antiimperijalističkih poteza u istoriji Bolivije, proterao američkog ambasadora, DEA i nevladine organizacije; zbog toga Trampove carine sada i ne pogađaju ozbiljno privredu zemlje. Ipak, postoji opasnost da se okolnosti promene s novom vladom i da se privredna i politička zavisnost od SAD ponovo vrate. U tom slučaju, ostaje nam jedino uzdati se u snagu naroda.
Danijel Flores Eskobar je savetnik za poslovnu analitiku, ekonomsku i trgovinsku politiku za kompanije u Boliviji.
Neposredan uticaj carina je veoma ograničen. Samo 2,96% ukupnog izvoza Bolivije ide ka Sjedinjenim Američkim Državama. Uvoz iz SAD u Boliviju čini 10% ukupnog uvoza. Prema tim pokazateljima, Bolivija ima deficit u trgovinskim odnosima sa SAD. U prvom krugu uvođenja carina, Bolivija je bila među najmanje pogođenim zemljama, sa samo 10% carine, zahvaljujući metodologiji obračuna koju je koristila Trampova administracija.
Međutim, uticaji su posredni. Trampove carine i trgovinski rat usporili su potražnju za sirovinama u Kini, što je uticalo na potražnju za robom iz Latinske Amerike u drugim ekonomijama, a to je dovelo do pada cena poljoprivrednih proizvoda iz Bolivije kao što su soja i pirinač.
S druge strane, odgovor Kine i Evropske unije na američke carine ubrzao je pregovore o trgovinskom sporazumu EU-Merkosur i podstakao rast cena minerala i metala proizvedenih u Boliviji i Latinskoj Americi, posebno zlata, kalaja, srebra i retkih zemnih metala. Izuzetak je litijum, čija cena i dalje pada.
Trampove carine predstavljaju odgovor na proces deindustrijalizacije i gubitak konkurentnosti američke ekonomije, što je ubrzano strategijom prebacivanja proizvodnje u bliže zemlje (nearshoring), koju su usvojile države poput Kanade i Meksika, koristeći prednosti Sporazuma o slobodnoj trgovini (ranije NAFTA, sada USMCA), kao i usponom Kine kao glavnog trgovinskog partnera mnogih zemalja u svetu.
