Peru se suočava sa egzistencijalnom prekretnicom. Nova politička kriza, obeležena nestabilnošću i recikliranjem elita, dovela je do institucionalnog kolapsa, prisiljavajući nas da se zamislimo nad prirodom propadanja naše demokratije.
Ova kriza je prevazišla nacionalne granice. U ponedeljak, 27. oktobra, ugledni „Njujork tajms“ objavio je članak u rubrici „Mišljenja“ pod naslovom „Nije potreban diktator da bi se uništila demokratija“, čiji je autor Vil Friman, istraživač Saveta za spoljne poslove. U Peruu je tekst komentarisao politikolog Santijago Karanza-Velez. Reč je o dva, naizgled suprotstavljena, stava, koji ocrtavaju koordinate naše krize: smrt slobode bez diktatora i raspad vlasti bez zamene.
Ova situacija zahteva građanski odgovor. Da bismo ga izgradili, moramo razumeti dva stava koji objašnjavaju trenutnu krhkost zemlje:
Frimanova teza: smrt slobode pod uticajem paralelnih centara moći
Friman upozorava da pretnja ne dolazi iz klasične diktature, već iz podmuklijeg procesa — zarobljavanja države paralelnim strukturama moći. Mafija, organizovani kriminal i ilegalne ekonomije — kao što su nezakonita eksploatacija ruda, trgovina drogom i korupcija — zauzeli su delove državnog aparata ili deluju u dosluhu s njim, ispraznivši građanske slobode od svakog stvarnog sadržaja.
„Razvučena koalicija uticajnih političkih aktera“ — Kejko Fuhimori, Luna Galvez, Seron, Akunja, Lopez Aliaga, između ostalih — koristi Kongres da bi gurala „zakone u službi kriminala“ i obezbedila nekažnjivost svojih mreža. Rezultat je neuspešna, pljačkaška i saučesnička država, koja ne štiti građanina od nesigurnosti niti od iznude.
Odgovor Karanza-Veleza: raspad vlasti bez zamene
Karanza tvrdi da krizu stvara ne autokratizacija, već potpuna fragmentacija vlasti. Ne postoji opresivni Levijatan, već praznina autoriteta: „politički kanibalizam“ koji parališe upravljanje državom i stvara „novu ravnotežu slabosti“.
Sloboda u ovom viđenju ne nestaje pod jarmom, već usled odsustva vlasti koja bi je mogla jemčiti. Mafija cveta kao posledica napuštene države i političke klase koja proždire sebe u unutrašnjim borbama.
Sinteza
Oba viđenja opisuju istu tragediju iz različitih, ali nerazdvojivih uglova: odsustvo autoriteta i politička fragmentacija plodno su tle za preuzimanje kontrole i instrumentalizaciju države od strane paralelnih struktura. Korupcija i neuspešnost države su dve strane iste medalje. Građanin živi zarobljen u propaloj, otetoj ili neoperativnoj državi.
Građanski zadatak
U takvim okolnostima, misija građana na putu ka predstojećim izborima je jasna: izgraditi legitimnu i funkcionalnu vlast koja će se suprotstaviti ovoj koaliciji nesreće i demontirati je.
Put nije apstinencija niti nevažeći glas, koji samo jača reciklirani sistem smanjujući prag pobede organizovanih manjina. Potrebno je strateško delovanje koje će obezbediti ulazak kritične mase etičkih lidera, sa jasnim planom obnove državnog autoriteta.
Kampanja se mora usredsrediti na kvalitet kandidata, a ne na njihovu ideologiju. Cilj je aktivno odbacivanje glasanjem čitave političke klase koja predstavlja status kvo korupcije i nekažnjivosti.
Odatle proizilazi predlog: „Kampanja 0 KM“, usmerena na razbijanje recikliranog sistema. Njena osnova bi mogla biti „Građanska opservatorija dosijea“ — digitalna i javna baza podataka koja bi beležila:
* Presude ili sudske istrage.
* Glasove za zakone „u službi kriminala“ ili nekažnjivosti.
* Porodične ili ekonomske veze sa paralelnim centrima moći.
Tome bi se pridružila nacionalna kampanja: „Glas straha protiv glasa nade“, koja bi činjenicama pokazala stvarnu cenu „ponovljenog glasa“: nesigurnost, iznudu, ekonomsku paralizu. „Tvoj glas za X je glas za iznudu“.
Potrebno je pokrenuti talas podrške kandidatima 0 km, sa čistom biografijom i jasnom posvećenošću obnovi države. Uz to, zahtevati usvajanje „Minimalnog plana za spas autoriteta“, koji bi nove vođe obavezao na javno potpisivanje obaveze o:
* Poništavanju zakona u službi kriminala.
* Jačanje javnog tužilaštva i istražnih mogućnosti.
* Depolitizaciju pravosuđa.
Peruanska dilema se ne rešava populizmom niti mesijanizmom, već legitimnim autoritetom i građanskom obnovom.
Zaključak
Peruu ne treba diktator: treba mu autoritet i obnova. Ne glasajte za one koji imaju korist od neuspešnosti. Glasajte 0 KM: nula veze s nesrećom.
Predstojeći izbori neće biti samo još jedni u nizu: to je poslednja prilika da se spreči dalje recikliranje sistema. Izazov je izabrati vođe sposobne da prekinu inerciju haosa i obnove državni autoritet protiv paralelnih struktura.
Samo jedan demokratski Levijatan — koji obezbeđuje red, zakon i pravdu — može spasiti zemlju od kriminalne pljačke i institucionalnog sunovrata.
Kroz informisano odbacivanje starih i podršku kandidata „0 KM“, Peru može svoju krizu pretvoriti u priliku za preporod, obezbeđujući da sloboda ne umre pod jarmom, već procveta pod zaštitom obnovljene države.
