Hose Majorga, socijalistički lider, politički i međunarodni analitičar, za „Dva Juga“ govori o predstojećim izborima koji će se održati 30. novembra u Hondurasu.
Političke snage koje imaju najveće izglede da pobede u predsedničkoj trci jesu, redom, na prvom mestu Partido Libertad y Refundación (Partija slobode i obnove – „Libre“) koju predstavlja advokat Riksi Monkada. Bila je nastavnica, obavljala brojne javne dužnosti i uvek ostavljala dobar trag u onome što je zastupala.
Ona je, u suštini, sprečila izbornu prevaru 2021. godine, a zatim uspela da reši dolazeću krizu, koju su druga dva kandidata potpirivala, ali koju je advokat Riksi Monkada odlučno zaustavila, preuzevši kontrolu nad oružanim snagama i Ministarstvom odbrane, čime je suzbila svaku mogućnost državnog udara.
Na drugom mestu nalazi se Nacionalna partija – ne zato što ima dobrog kandidata (a to je bivši gradonačelnik Tegusigalpe koji je sada njihov kandidat), već zato što raspolaže „tvrdim jezgrom“ birača, odnosno glasovima koji neće izdati svoje političare. Kažem „svoje političare“ jer ni članovi Nacionalne partije nemaju jasnu ideološku ili stranačku svest, ne znaju za šta glasaju, ali ipak glasaju. To je donekle iracionalno, ali ova stranka ima mnogo pristalica, kao i novac iz perioda narkodiktature, tokom koje su se prali novci od narkotrgovine i drugih korupcionaških poslova. Ona predstavlja nastavak tog nasleđa.
Tu je i Salvador Nasralja, koji tvrdi da nije političar, a više od 15 godina se bavi politikom. Bio je predsednički kandidat više puta, osnivao jedan pa drugi politički pokret, napuštao ih, pa se pridružio „Libreu“ da bi pobedio na izborima 2017. Osvojio je izbore, narod je izašao na ulice da brani pobedu i suprotstavi se prevari, a on je napustio narod i prihvatio odluku Vrhovnog izbornog suda. To je bio istorijski preokret u honduraškoj politici.
Imamo, dakle, tri kandidata i tri snažne političke struje. Slogani kampanja su:
- kod Partije „Libre“ i Riksi Monkade: socijalna pravda, poreska pravda, nacionalna bezbednost, suverenitet i borba protiv narkotrgovine i oligarhije (10 porodica i 25 ekonomskih grupa koje su zaustavile razvoj Hondurasa);
- kod Nacionalne partije: stara priča, prodaju se kao rešenje, iako je dvanaestogodišnja narkodiktatura dokazala da njihov neoliberalni model ne radi, već je gurnuo zemlju u duboku socioekonomsku krizu;
- kod Salvadora Nasralje: nedosledan i protivurečan diskurs, izjave koje izazivaju strah, bez jasnih predloga. Tvrdi da se bori protiv narkotrgovine, ali ne reaguje kada u njegovim redovima izbiju skandali sa narkokartelima. Čak je i sâm priznao da u njegovom timu ima ljudi koji „znaju kako da pokradu izbore“.
Suština je da dvopartizam i dalje nudi iste teme bez ikakve novine, dok se „Libre“ izdvaja naglašavanjem socijalne i poreske pravde, pravne sigurnosti, zaštite životne sredine i suvereniteta. Narod sve više razume da problem nisu samo korumpirani političari, već i oligarhijske elite koje određuju politiku zemlje.
Političke snage dvopartizma uglavnom se obraćaju starijem, konzervativnijem biračkom telu (50–70 godina), dok „Libre“ i Riksi Monkada izražavaju interese mladih i radikalniju agendu socijalne i ekonomske pravde. Ta priča je prihvatljiva i mladima i starijima koji su shvatili dvosmislenost honduraškog političkog sistema i potrebu za promenom.
U velikim gradovima i seoskim područjima „Libre“ i predsednica Siomara Kastro su osvojili veliko poverenje, zahvaljujući infrastrukturnim projektima, školama, stipendijama, socijalnim programima (pomoć za stare, poljoprivrednike, studente). To je privuklo birače svih uzrasta.
Mladi se pridobijaju preko digitalnih platformi (TikTok, Facebook, Instagram), a oni koji su iskusili diktaturu nisu podložni dvopartijskim elitama, i dalje bliskim oligarhiji koja koči reforme.
U spoljnoj politici, „Libre“ nastoji da održi prijateljske odnose sa svim zemljama, osuđujući genocid u Gazi, podržavajući Kubu i Venecuelu, ali i sarađujući sa SAD. Vlast želi da ostane nezavisna i da istovremeno čuva suverenitet.
Honduraško društvo je duboko polarizovano medijskom manipulacijom, kako bi razmišljalo na određeni način, ali ako se građani uvere da strukturne reforme „Librea“ donose stvarna poboljšanja u njihov život, svi će se složiti da je to model koji nam je zaista potreban.
