20 Бразилских „лудорија“

Као и свака земља Латино Америке и света, Бразил обилује својим јединственим обичајима који су део националне културе. Ипак, неки од тих обичаја делују за туристе Европе, Америке и остатка света поприлично чудно, смешно и луцкасто. Међу бројним одабрали смо 20 обичаја који су у већој или мањој мери далеки и егзотични за културу нашег народа.


1. Опседнутост изгледом

Бразил уопште гледано, има веома телесно орјентисану популацију.

Свуда ћете видети теретане, људе који се баве спортом на улици и на плажи од самог почетка дана. Посебно место у култу тела у нижим, необразованим слојевима друштва има задњица, која је некад важнија и од естетике лица. Између осталог оваква орјентисаност популације је створила од Бразила једну од водећих држава у погледу бројности естетских интервенција. Из истог разлога створена је и веома напредна технологија у служби таквих потреба па се бројни естетски хирурзи из других крајева света упућују у Бразил на едукације из области најновијих достигнућа из ове области.

2. Неосунчани траг од бикинија (чак и помоћу лепљиве траке!)

Препланулост је циљ многих жена када оду на плажу, али за Бразилијанке посебан „шарм“ чини видљиви траг светле, непоцрнеле коже од бикинија. Док Европљанке то избегавају подвргавајући се третманима самопотамњивања, соларијумима и водећи рачуна о техници равномерног сунчања како би се избегла неуједначеност тена и траг купаћег костима, Бразилијанке у томе виде посебно атрактиван и „секси“ изглед. Веровали или не, на интернету постоје бројни бразилски туторијали који уче жене како да поцрне са „бикини шарама“ уз помоћ лепљиве траке.

3. Туширање сваки дан

Пошто живе у тропској земљи, Бразилци се обично купају минимум једном дневно.  У другим хладнијим земљама обично не постоји таква навика, чак се сматра и могућим узроком прехладе и смањења имунитета. Наравно, постоје изузеци.

4. Прање зуба после сваког оброка

У Бразилу постоји обичај да се перу зуби после сваког оброка, али за многе странце ова пракса је непотребна, јер сматрају да је прање зуба када устану и пре спавања довољно да се одржава њихова хигијена.

5. Танге и сунге

Бразилски мушкарци су љубитељи „сунге“, док Европљани више воле кратки купаћи (сурферски стил). А жене с друге стране убедљивом већином се купају у танга купаћима што је у складу са поменутим „култом задњице“.

6. Казна за топлес

С једне стране гола женска гуза на плажи је више него добродошла, али са друге, присуство топлес жене на плажи може се сматрати правним прекршајем у Бразилу. Према Кривичном законику, женска гологрудост на плажи може се сматрати делом јавне непристојности или непристојног излагања.

7. Загрљај и пољубац

У Латинској Америци народи воле да се поздрављају и опраштају загрљајем и пољупцем у образ (или два, па чак и три, у зависности од земље). Иако смо и ми Срби склони физичкој присности приликом поздрава, Американци и западни Европљани већином чудно гледају на овај став, јер тај обичај имају или само са најближим члановима породице или га генерално изостављају. Код Бразилаца пријатељски пољубац није толко пољубац где усте додирују образ већ радије представља међусобни додир образа док се пољубци уснама одигравају у ваздуху.

8. Језик прстију

У Европи и код нас непристојно је показати палац између средњег прста и кажипрста, али у Бразилу је то гест који значи срећу. Знак за „ОК“ који користимо кад је нешто одлично или јело укусно се у Бразилу доживљава као велика увреда, слично показивању средњег прста. Ако се осећате запостављено у друштву слободно можете да сишете палац. Уобичајени палац горе или доле значе одобравање или неодобравање неке радње.

9. Плес удвоје

На Западу се то више не дешава, али у бразилским форо и самба клубовима мушкарци то и даље раде – позивају жену да плеше руку под руку са њима. Ово је један од најлепших елемената музичке културе Бразила и нажалост тешко видљив данас у Европи. Европи која је вековима неговала балове, али која је очигледно издала велики део сопственог идентитета пред агресијом субкултурних садржаја са Запада.

10. Време ручка

У Бразилу је нормално током радне недеље одвојити сат до два времена за ручак, али у другим земљама је то веома ретко У другим деловима света радници прескачу ручак, померају га након четри сата поподне или једу мањи оброк током посла. Ипак, Бразилци чак и када нису на радном месту, за ручак узимају веома лагани оброк попут наше ужине. Овом народу је, на велико чуђење посетилаца из иностранства, најбитнији оброк вечера.

11. Авокадо са шећером

У целој Северној Америци и Европи па самим тим и Србији, авокадо се сматра веома здравом, корисном али превасходно сланом храном која је нарочито атрактивна као саставни део различитих салата. За Бразилце је авокадо воће. Једу га са шећером и спремају слатки смути од авокада. За оне који су љубитељи здраве хране, можда би овакав приступ могао да буде интересантан за неки нови кулинарски експеримент.

12. Пица од пилећих срца

За Бразилце је уобичајено да се једу пржени скакавци припремљени са сољу и лимуном. Али истински егзотична или несхватљива појава бразилске кухиње је посебно конзумирање пилећих срца, чак и у саставу пице.

13. Бацање тоалет папира у корпу за купатило

Иако се Бразилции сматрају народом добре хигијене, навика да бацају искоришћени (прљави) тоалет папир у корпу за отпатке делује за већину туриста више него непријатно. У већини крајева света је могуће бацити папир директно у клозетску шољу, јер је тоалет папир направљен од материјала који се скоро одмах раствара у води, а канализације могу да подрже оптерећење таквог типа. У Бразилу је то пак немогуће.

14. Нема напојнице

У Бразилу је већина пореза већ укључена у коначну цену услуге. Посебна награда за добру услугу у виду напојнице (бакшиша) није део бразилске културе.

15. Улични продавци прихватају кредитне, дебитне и ПИКС картице

У Бразилу можете бити на плажи или улици и купити грицкалице од уличних продаваца платном кредитном картицом. Тамо трговци углавном избегавају да користе готовину. А кад смо код картица, треба бити веома опрезни на банкоматима. Чак и у банкарским експозитурама има доста случајева преваре. Велика стопа сиромашних у овој држави утицала је на развој великог броја криминалних група и сходно томе бројних техника преваре и крађе.

16. Нема коцкарница

Оно што с друге стране у вези са присуством криминала веома чуди је чињеница да је коцкање у Бразилу забрањено. Закон је одобрен још 1946. и није добио своју модернизацију, па је зато онлајн коцкање у Бразилу дозвољено, јер интернет није регулисан као део бразилске територије.

17. Чудан пушачки закон

По закону из 2014. који је створен пре свега у циљу заштите непушача то јест пасивних пушача, пушење је у јавности дозвољено само на пет различитих локација/ситуација. Нека од тих одобрења су за нашу културу и правни систем потпуно неоправдана и неразумна.

А ево у којих пет ситуација је пушење у Бразилу дозвољено:

– У оквиру религијског култа у којем је пушење део ритуала

– У Продавницама дувана

– У Филмским студијима

– У Лабораторијама за истраживање и развој производа за пушење

– У Здравственим установама, када лекар дозвољава пацијенту да пуши

18. Лов није дозвољен

Лов је законом забрањен још 1967. Браво! Јер одавно је човек модерне цивилизације прешао од нивоа сарадње са природом до нивоа екстремне саможиве експлоатације природних ресурса због чега је на послетку угрозио и сам људски живот. Лов је дозвољен само за бразилске аутохтоне народе где је он саставни део живота зарад пуког преживљавања. Бразил дакле, није дестинација за љубитеље снобовског „спорта“ где се пуног стомака из недостатка пречег посла одлази на убијање невиних бића – нечијих мајки и очева, ћерки и синова.

19. Нигде без јапанки

За Бразилце је сасвим нормално да шетају у јапанкама, било да иду до киоска или чак на наставу на универзитету. Ако је хладно, носе их са чарапама. За већину Латиноамериканаца, а нарочито Европљана то је веома смешно.

20. Спонтано окупљање

Каже се да је Бразил једина земља у којој се дешава феномен спонтаног изласка људи из кућа на улице како би певали, свирали и играли уз неку нову у-том-тренутку-стварану музику. Дакле спонтано, а не организовано и на нечији позив. Таква музика може настати поводом најобичнијих ствари које се догађају свакодневно, као што је отварање нове продавнице у крају, нечији рођендан, љубав између двоје, добитак на лутрији и друго.

Та особина да се живи у садашњем тренутку и слави живот, такав какав јесте, сад и овде, је можда најдрагоценија врлина која је под либерал-капиталистичким притисцима истиснута из живота Европљана, опседнутих наметнутим недостижним циљевима за остварење „блаженог живота“ који заправо никад не долази.

Бразилци врло добро знају да се само једном у животу има 20, само једном 30, 40… И ту филозофију „алегрије“ – радости живота уносе у сваку ноту своје националне музике о којој ћемо, надамо се, ускоро говорити на нашем порталу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *