Врло брзо ће се владавина аргентинског председника Хавијера Мајлија приближити првој стотини дана. Да би дубље схватили политички вектор новог лидера земље, уредници издања „Два југа“ обратили су се сарадницима ADACRI фондације, политикологу Ивону Алвесу Гарсији и геополитичком аналитичару Марселу Рамирезу.
На питање о његовој процени Милејевих активности, Гарсија је изјавио да политика новог председника у земљи изазива велику забринутост:
– Осим његовог радикалног економског приступа, оно што заиста забрињава Аргентинце су његове погрешне међународне одлуке и одсуство пажње према домаћим проблемима. С неконтролисаним повећањем цена и сталним расправама с провинцијом, нелагодност становништва је опипљива. Штавише, његове међународне везе, као што је најављена посета Украјини, покренуле су питања о његовим приоритетима и његовој способности да заступа интересе земље. У том контексту, њихове одлуке у вези са Малвинским острвима изазивају још веће неспокојство. Уместо да чврсто штити наш суверенитет над острвима он, изгледа, уступа положаје британским интересима, остављајући многе Аргентинце да се осећају изданим.
Гарсијин колега Марсело Рамирез назива Хавијера Мајлија популистом који прави од себе икону суперхероја:
– Милеј је друштвену чамотињу тумачио помоћу класичне политике. Одмерио је разарање симболичких основа феминизма и користи тај позитиван ефекат у своју корист, да купи време и консолидује своје економске реформе. Видимо како гаси INADI (Национални институт за борбу са дискриминацијом, ксенофобијом и расизмом), који је постао уточиште за (пробуђену) родну политику, па самим тим храни илузије својих следбеника. Са економске тачке гледишта, то затварање нема значаја, али се њиме постиже истовремено неколико циљева: ствара се осећај борбе против идеја које већина одбија, потхрањује доживљај о суперхероју који се супротставља „касти“ и прави буку на мрежама… друштвени, који се преноси на медије и политику, одвлачећи пажњу јавности од жестоке корекције која се дешава. Ово је пучистичка влада, она рекламира смањење фискалног дефицита, али не каже да је то чинила на с протоком времена нестабилној основи: не плаћа увознике, који морају финансирати своје пословање сопственим доларима, не плаћа државне расходе, везане, на пример, за извођење јавних радова, или престаје с исплатама великим компанијама за производњу енергије. Осим тога, то изазива огромну инфлацију, што доводи до обезвређивања плата и пензија које нису добиле никакво повећање. Природан резултат је колапс привредне делатности, а упоредо са тим већ се опажају знаци пада наплате пореза. Немогуће је издржати одсуство исплата и пад прихода, што је учињено да би се компаније и породице приморале да уштеђене доларе замене за пезосе како би преживеле. Ово се постиже преполовљавањем новчане масе, па је долар, аргентински социјални термометар, подвргнут дејству двају силазних сила. С једне стране, на тржишту је мање пезоса, а са друге – наметљива продаја. Међутим, ово не може дуго трајати без пуцања привреде и друштва. Зато је ММФ већ почео јавно упозоравати да је неопходно прилагођавање тог курса јер је нестабилан – каже Рамирез.
По речима аналитичара, на међународном плану, Милејева политика садржана је у сувише оштром реаговању на западне и произраелске ставове, до те мере да ће посетити Израел на 6 дана; намерава да премести амбасаду из Тел Авива у Јерусалим и преда два руска хеликоптера МИ-17 Украјини, а планира и посету Кијеву. Све ово се дешава без добијања неопходних унутарполитичких сагласности, с разарањем линије историјске неутралности Аргентине. То значи сукобе са земљама попут Кине или Бразила, главним трговинским партнерима Аргентине – све у замену за ништа. Није добио никакве предности, само идеолошке уступке.
– У условима одсуства политике усмерене ка економском развоју, заснованој на друштвеној подели и сукобљавању све ово ће, скупа са чудним понашањем владе која јавно испољава значајну дозу езотеризма, на крају истрошити Милејев имиџ. До сада, дозирање делотворних, али у друштву тражених новина одржава одређену подршку, која износи приближно трећину друштва. Али он неће моћи дуго да одржи ту норму подршке ако му не успе да поврати нормалне нивое прихода домаћинстава – закључује Гарсија.
