О ситуацији у Хондурасу после изузетно замршених и противуречних избора, за издање „Два Југа“ говори политиколог Вилфредо Серано.
Хондурас преживљава веома тежак, веома сложен тренутак, који је најављиван већ дуже времена, више од годину дана, где је двопартизам, то јест, две историјске партије, Национална странка и Либерална странка, у дослуху са пословним сектором, са 10 породица које имају 25 економских група у различитим областима, произвео целу кризу и читаву представу преко корпоративних медија чији су они власници — о лошој влади, корупцији, ситуацијама које се у стварности нису дешавале, али је створена лажна слика како би се дискредитовала и окривила влада.
Од када је председница ступила на дужност, први, да тако кажемо, бојкот њене власти био је покушај да се отме Национални конгрес са групом посланика из владине партије Либре или блиских њој, који су се удружили с Националном и Либералном странком. Затим је било покушаја изазивања државних удара, подривања Оружаних снага, прављења нереда у касарнама и стварања криза, но странка је успела да изађе из тога. Затим је 9. март био полазна тачка да се види у ком правцу иде двопартизам у циљу стварања изборне кризе, за коју су директно окривљене Оружане снаге и влада.
Саветник у том тренутку, председник Националне странке Хосе Лопез, упутио је поруку против владе изјављујући да су за све што се дешавало у Сан Педро Сули и Тегусигалпи одговорне Оружане снаге и тадашња министарка одбране, адвокат Рикси Монкада, јер су изборне вреће стигле сатима после почетка изборног процеса.
Све то се назирало. На крају се веровало и да је стратегија била подршка кандидату Салвадору Насраљи. Међутим, 30. новембра, два дана пре општих избора, то јест 27. и 28. излази први твит председника Сједињених Америчких Држава, где он даје подршку кандидату Националне странке. И не само то: помиловао је бившег председника Ернандеза, повезаног са трговином дрогом, организованим криминалом, са уличним и другим бандама, чиме је подигнут борбени дух присталица Националне странке.
И још један, још одвратнији, срамнији елемент уплитања и мешања Сједињених Америчких Држава и председника Трампа у овој земљи био је отворени захтев да се подршка и глас пруже Насрију Асфури, али да се такође не гласа за „комунистичку“ кандидаткињу Рикси Монкаду, јер ће бити озбиљних последица — дакле, претње и уцене.
Али осим тога, пословни сектор — о коме сам раније говорио, тих 10 породица са својих 25 економских група које држе или су власници финансијског апарата земље, имајући базу података људи који примају дознаке (а то је отприлике преко 3 милиона људи широм земље) — организовао је телефонске позиве, у којима су људима говорили да ће, ако Рикси победи, Сједињене Америчке Државе депортовати њихове породице и забранити слање дознака у Хондурас. Поврх свега, уличне и остале банде и које контролишу читаве четврти, сиромашна насеља у најважнијим градовима земље, такође су позивале лидере партије Либре поручујући им како им дају прилику да се повуку, те да их не желе видети ни у каквим политичким активностима, иначе ће они и њихове породице бити мртви. Доживели смо, дакле, такав степен застрашивања и кризе да смо дошли дотле да председница Кастро изјави да је ово процес оптерећен неправилностима, који ће као такав бити пријављен међународним организацијама.
Затим је председник Конгреса на националној конференцији за штампу изјавио све што је већ речено о потпуно принудном процесу, оптерећеном уценама, претњама и огромним мешањем председника Трампа, председника Аргентине и других ултраконзервативних кругова континента. Приде имамо и помиловање Ернандеза, што је повезано са савршено противзаконитим околностима.
Осим тога, систем преноса изборних резултата је пао, било је манипулација, има пријава о надуваним записницима, бројним неправилностима, куповини гласова итд. Дакле, ово је потпуно делегитимисан процес. Ово је процес који мора бити свеконачно поништен због мешања извана. Законом су већ утврђене околности због којих процес може бити поништен, а ови избори у Хондурасу одвијали су се под претњама, уценама, принудом, контролом и застрашивањем ултраконзервативних сектора земље уз међународну подршку.
То није био процес у коме је становништво могло слободно и мирно да гласа, већ процес који је, мада масован у најважнијим деловима земље, као и у најзапостављенијим департманима, протекао сасвим другачије — под свим овим околностима које сам до сада изнео.
Хондурас преживљава кризу која ће се вероватно продужити, и ми не знамо како ће се завршити; али оно што знамо јесте да данас институционални апарат мора обезбедити поштовање институционалности, закона, како би се поново могао организовати изборни процес који ће водити ка слободним, демократским и прозрачним изборима, где ће грађани — без уцена, принуда, претњи, куповине гласова, без телефонских позива у два, три ујутру с претњама да ће им убити породицу ако се не повуку јер су активисти Либре, без позива у било које доба дана, с порукама типа: „Имате породицу у САД? Депортоваћемо их“ — моћи слободно изразити своју вољу.
Мислим да из ове кризе мора бити пронађен излаз, који ће дозволити да Хондурас поново успостави институционалност и демократију те да се не дозволи даље рушење поретка, да би Конгрес, извршна власт, Јавно тужилаштво, Врховни суд могли предузети мере и зауставити овај изборни удар, ову изборну превару, али пре свега мешање САД и ултраконзервативних група, како на разини континента, тако и унутар саме земље.
