U Hondurasu će u novembru biti održani sveopšti izbori. O perspektivi da oni proteknu regularno, atmosferi u društvu i trenutnom rasporedu političkih snaga u toj zemlji za Dva Juga govori sociolog Vilfredo Serano Munjoz.
Sada kada je ostalo manje od šest meseci do opštih izbora, povodom pitanja koje nam postavljate — kakve su perspektive narednih izbora — pa, gledajte: u zemlji postoji nada, postoji nada da ćemo zaista imati slobodan, demokratski i prozračan izborni proces. To znači da izborne institucije moraju biti na visini tog istorijskog trenutka koji ćemo doživeti kroz ovaj izborni proces.
Moram napomenuti da u Izbornoj komisiji postoje tri člana, od kojih dvoje predstavljaju dvostranačje, a jedan je iz Partije slobode i obnove (LIBRE), koja je trenutno na vlasti. Danas vidimo da su unutar Nacionalnog izbornog saveta, ova dva člana — Ana Paula Hol, koja predstavlja Liberalnu partiju, i Hose Lopez, koji predstavlja Nacionalnu partiju — u zajedničkom delovanju, u zaveri, sa ciljem da vrate stari model izbornih procesa koji su se događali u poslednjem desetleću i omogućili očigledne izborne prevare 2013. i 2017. godine. Međutim, narod je 2021. masovnim glasanjem uspeo da to preokrene.
Juče je, na sednici Nacionalnog izbornog saveta, odobreno korišćenje sistema za prenos rezultata (TREP), koji bi trebalo da bude predat istoj firmi koja je u izborima 2013. i 2017. objavljivala preliminarne rezultate i time omogućila izbornu prevaru u korist Nacionalne partije. Dakle, izborna situacija u zemlji je složena. Od institucija se zahteva jemstvo prozračnog procesa u kome će sve političke snage imati jednake uslove, ali pre svega poštovanje narodne volje.
No, na institucionalnom nivou mi živimo u uslovima gde je izborni organ naklonjen dvostranačju, to jest naginje u korist dvaju tradicionalnih stranaka koje su istorijski vladale ovom zemljom, pokušavajući da Partiju slobode i obnove (LIBRE) zatvori u svojevrsnu ljušturu.
Treba naglasiti da LIBRE već poznaje ovu metodologiju i zna praksu dvostranačja. Jasno nam je da će se morati reagovati sa strateškim pozicioniranjem kako bi se sprečio pokušaj nove izborne prevare, kao i pokušaj da se u javnosti stvori utisak da izbora neće biti jer LIBRE to navodno ne želi.
Međutim, LIBRE stalno nastoji na tome da se stvore svi neophodni uslovi, a predsednica je veoma jasno izjavila: u Hondurasu će biti izbora, ali ne više „po honduraškom modelu“, već prozračnih, demokratskih i slobodnih izbora, na kojima će biti poštovana narodna volja izražena na biralištima.
To je, u suštini, rezime aktuelnog raspoređivanja snaga. Trenutno, ni u Nacionalnom kongresu raspored snaga ne ide u korist LIBRE, ali se u granicama mogućeg ipak napreduje po pojedinim pitanjima — na primer, nedavno je usvojen budžet za opšte izbore, pre manje od dve nedelje.
Dakle, reč je o teškoj borbi, ali LIBRE je spreman, jer se od svog osnivanja 2012–2013. godine bori protiv ovakvog sistema. Upravo je na tim izborima kandidatkinja bila sadašnja predsednica Siomara Kastro Sarmijento.
