О најновијим протестима рудара у Перуу издање Два Југа питало је Уга Кабијесеса Кубаса (Hugo Cabieses Cubas), економисту и еколога, бившег заменика министра за стратешки развој природних ресурса Министарства заштите животне средине Перуа (2011), истраживача и активисту андско-амазонског биома и браниоца територијалних права староседелаца. Члан је Панамазонског социјалног форума FOSPA и Амазонског института за развој и мир IDPA.
Можете ли нам објаснити у чему је проблем с протестима рудара? Која је суштина њихових захтева и шта влада планира да предузме по том питању?
У Перуу постоје две врсте рударства: формално рударство, које се углавном односи на велике и средње компаније, и неформално и криминално рударство, које обухвата углавном мале и понекад средње руднике.
Када је реч о формалном рударству, протести углавном долазе из заједница које се налазе у близини великих и средњих рудника, било да се ради о подземној експлоатацији или рудницима на отвореном. У оба случаја утицај на животну средину и локално становништво је велики. Компаније често подносе процену утицаја на животну средину, али та документација обично не решава стварне последице рударске делатности по екологију, биоразноликост и саме људе.
Поред еколошких питања, те заједнице с правом захтевају да компаније, пошто раде на њиховој територији, приходе које имају поделе с њима, било кроз јавна улагања или накнаде за проузроковану штету. Ово су основни узроци огромних мобилизација за право на воду против рударства, које се у Перуу спроводи без примерених студија утицаја на животну средину, са многим злоупотребама, које углавном стране, али и домаће компаније причињавају становништву распоређеном око тих рудника.
Када је реч о неформалном и криминалном рударству, оно је присутно у 17 од 20 региона Перуа, углавном у виду алувијалног рударства (у речним сливовима Амазоније) и подземног рударства у високим планинским и приобалним областима. Ово рударство се углавном односи на ископавање злата, за разлику од формалног рударства које је полиметално.
Ископавање злата има огроман утицај у областима планинских и равничарских џунгли, на реке, биоразноликост и људе што живе у близини ових подручја, где неформални и криминални рудари постављају багере за вађење алувијалног злата. Процењује се да има око 100.000 неформалних и илегалних рудара, што значи да око 500.000 до 600.000 људи зависи од овог вида рударства.
Перуанска држава је 2010. године основала Регистар неформалног и занатског рударства (REINFO), у који су сви рудари требали да се упишу како би добили дозволу за рад – и то не само за рударење злата, већ и бакра, сребра, олова итд. Међутим, до сада се уписало само 50.000 неформалних рудара, а свега 10.000 њих испуњава све услове утврђене законом о оснивању REINFO. Криминални рудари уопште немају интерес да се уписују у REINFO.
Неформални и криминални рудари често заједно у разним деловима Перуа организују протесте против REINFO-а и државне политике која жели да сузбије ову врсту рударства. Везано с овим рударством, у последњих 10 година појавио се и криминални сектор плаћених убица који, сматрајући себе власницима рудника и река, убијају људе, подјармљују локалне заједнице, не поштују радно законодавство, а често су повезани са трговином људима и проституцијом, посебно у баровима и јавним кућама, у областима високе и ниске џунгле, приобалним и планинским крајевима. Списак места на којима се обавља ово рударство је огроман, а та појава је додатно подстакнута невероватним растом цене злата, које тренутно достиже 3.100–3.200 долара по тројској унци, док је пре мање од 10 година цена била 700–800 долара. Тај пораст је последица међународне економске и финансијске кризе изазване ратовима.
