U prvih šest meseci 2024. godine, izvoz Paragvaja dostigao je rekordnih 8,57 milijardi dolara, što predstavlja najviši pokazatelj u poslednjih pet godina i najveću diversifikaciju tržišta u 136 različitih zemalja. Takvi podaci su dati u nacrtu dokumenta o spoljnoj trgovini, pripremljenom od Centralne banke Paragvaja.
Ako se posmatra prodaja po robnim kategorijama, onda je izvoz prvotne robe za šest meseci iznosio 2,48 milijardi dolara, što je za 4,0% više nego u istom periodu prethodne godine, pri čemu se u toj kategoriji najčešće izvoze soja i pšenica. Izvoz industrijskih proizvoda poljoprivrednog porekla porastao je za 1,8% u poređenju s polovinom 2023. godine, i iznosi 2,02 milijarde dolara. Izvoz industrijskih proizvoda iznosio je 803,5 miliona dolara, što je povećanje od 7,9% u odnosu na jun 2023.
Jedan od najznačajnijih porasta utvrđen je u isporukama svinjskog mesa, koje su dostigle 14,1 milion dolara, što je povećanje od 125,1% u odnosu na 6,2 miliona dolara u istom periodu prošle godine. Glavno odredište za svinjetinu bio je Tajvan, čiji udeo iznosi 91,7% ukupne vrednosti izvoza.
Važno je napomenuti da je Paragvaj postao punopravan član uže liste svetskih izvoznika sojinog zrna, i bez obzira na to što je jedna od retkih zemalja u svetu koja ima pune diplomatske odnose s Tajvanom, trećina njegove uvozne trgovine dolazi iz Kine, Pekinga.
Što se tiče glavnih tržišta za paragvajski izvoz, spoljnotrgovinski izveštaj ukazuje na MERKOSUR, s Argentinom koja vodi sa 39,2%, u ukupnom iznosu od 2,33 mlrd američkih dolara, a za njom sledi Brazil sa 29,5% i oko 1,76 milijardi američkih dolara, što je povećanje od 25,5% u odnosu na prvih šest meseci 2023. Brazilske kupovine uključuju pirinač, sojino zrno, struju i proizvode za laku industriju u Sao Paulu. Udeo Čilea je 7,6% sa 453,5 miliona dolara, što predstavlja pad od 13,2%, a uglavnom se isporučuje govedina i pirinač.
Istovremeno, paragvajska kupovina u inostranstvu iznosila je oko 8 milijardi dolara, pri čemu je Kina glavni dobavljač sa 33,5%, ili 2,59 milijardi dolara, bez obzira na to što dve zemlje nemaju diplomatske odnose. Kao što je gore već pomenuto, Paragvaj je jedna od malobrojnih zemalja koja do danas održava punovredne odnose s „pobunjeničkom provincijom“ Tajvanom, da upotrebimo međunarodni žargon Pekinga.
Ukupan obim paragvajskog uvoza za šest meseci porastao je za 10,1% u poređenju s istim periodom prošle godine, dok je kupovina iz Kine porasla za 9,7%. Kina Paragvaju isporučuje mobilne telefone, prenosne uređaje za obradu podataka, auto-delove i gume. Brazil je bio drugi dobavljač sa udelom od 23,7%, što je ekvivalentno 1,83 milijarde dolara i predstavlja povećanje od 9,7%. Glavna roba koja se otprema u Paragvaj iz Brazila uključuje đubrivo, sladno pivo, traktore, autobuse i teške kamione. SAD zauzimaju treće mesto sa udelom od 7,3 odsto, što je povećanje od 1,5 odsto u odnosu na prethodnih šest meseci i iznosi 567,3 miliona dolara. SAD isporučuje dizel gorivo, mineralna đubriva i vozila.
Na kraju, treba napomenuti da je Argentina dve godine zaredom imala najslabiju žetvu soje (zbog suše), pa je bila prinuđena da kupuje (i krijumčari) mahunarke iz Paragvaja kako bi zadržala poziciju vodećeg svetskog izvoznika sojinog ulja i sojine sačme. Slično tome, Paragvaj je oduvek imao otvorenu ekonomiju (tržnicu) koja je omogućavala trgovinu (kupovinu uvezene robe, elektronike, računara, rezervnih delova, uvoznih alkoholnih pića, parfema i skupe ženske odeće) njegovim aktivnim potrošačima – partnerima iz MERKOSUR, suočenim sa zabranama uvoza u svoje zemlje.
Izvor: Merco Press
