Nacionalni institut za statistiku Urugvaja (INE) objavio je izveštaj koji pokazuje pad stope nataliteta u zemlji, socioekonomske i kulturne razloge koji stoje iza toga, i upozorava na dugoročne demografske, ekonomske i socijalne posledice. Ovaj pad je počeo u XX veku, ali se značajno ubrzao nakon 2015. godine.
Ukupna stopa rođajnosti (TGF) — prosečan broj dece po ženi — pala je sa oko 3,0 u 1970-im na istorijski minimum od 1,27 u 2023. godini (preliminarni podaci). Ova brojka je znatno ispod nivoa reprodukcije stanovništva od 2,1.
Od 2015. godine, Urugvaj je ušao u kategoriju „veoma niske rođajnosti“ (ispod 1,5 deteta po ženi). U 2023. godini zabeleženo je samo 31.381 porođaja, što je najniži broj u poslednjih nekoliko decenija. Nedavno ubrzanje opadanja je posledica dva demografska faktora: prvo, žene rađaju decu u kasnijim godinama; i drugo, manje je žena u reproduktivnom dobu, što je neposredna posledica prethodnog starenja stanovništva.
Ovaj značajan pad izazvan je spojem socioekonomskih i kulturnih promena, kao što su visoki troškovi života, otežavajući izdržavanje velike porodice, sa značajnim povećanjem učešća žena u radnoj snazi (sa 30% u 1981. na skoro 60% u 2016. godini), i činjenicom da je viši nivo obrazovanja žena obrnuto srazmeran stopi rođajnosti.
Promene povezane sa „drugom demografskom tranzicijom“ uključuju rastuće stope razvoda, povećanje broja vanbračne dece i povećavanje značaja individualnih karijera u odnosu na stvaranje velikih porodica.
Krajnja urbanizacija (95% stanovništva živi u gradovima) dodatno pojačava ove savremene društvene tendencije, s izgledima smanjenja i ubrzanog starenja stanovništva Urugvaja tokom XXI veka. Predviđa se da će se stanovništvo Urugvaja, koje je dostiglo vrhunac oko 2020. godine, stalno smanjivati, s mogućnim gubitkom od oko 510.000 stanovnika za 50 godina, i svođenjem na približno 3 miliona 2070. godine.
Štaviše, procenat ljudi starijih od 65 godina će se više nego udvostručiti, sa 15,8% danas na 32,5% 2070. godine. Do tada će stanovništvo u odmaklim godinama trostruko previsiti udeo dece mlađe od 15 godina, a srednja starost će porasti na skoro 50 godina.
Stoga se predviđa da će se rashodi na penzije skoro udvostručiti u postotku od BDP-a do 2100. godine zbog sve nepovoljnijeg saodnosa penzionera i radnika (smanjenje „količnika podrške“), što će takođe dovesti do rasta rashoda na zdravstvo zbog veće učestalosti hroničnih bolesti među starijim stanovništvom.
S druge strane, udeo radno sposobnog stanovništva će se smanjivati, ograničavajući potencijal rasta BDP-a ukoliko se ne postigne značajno povećanje produktivnosti. Urugvaj ima privremenu „demografsku dividendu“ do približno 2035. godine, koju karakteriše manja zavisnost od školskih rashoda. Objašnjeno je da bi se ovaj prozor mogućnosti mogao iskoristiti za preraspodelu državnih resursa i poboljšanje kvaliteta obrazovanja. Međutim, potrebne su značajne političke mere kako bi se ublažili budući rizici, uključujući pronatalnu politiku i politiku tržišta rada, kao što je povećanje starosne granice za penzionisanje, podsticanje imigracije kvalifikovanog osoblja, ulaganje u brigu o deci radi povećanja željene plodnosti i podsticanje tehnološkog novatorstva kako bi se nadoknadilo smanjenje radne snage. Glavni rizik je povećanje nejednakosti među pokoljenjima, jer su državne doznake sve više usmerene ka starijim osobama.
Situacija u Urugvaju nije jedinstvena, ali je među najozbiljnijim u Latinskoj Americi. Zemlje poput Čilea (na prvom mestu), Urugvaja (1,27), Kostarike i Kube imaju izuzetno niske stope rođajnosti (1,3 do 1,5), sve ispod regionalnog proseka (1,8). Ove zemlje imaju slične pokretače i suočavaju se sa mogućnošću da dožive najranije i najizraženije smanjenje broja stanovnika u regionu.
Izvor: MercoPress
