Veto argentinskog predsednika Havijera Mileja na Zakon o finansiranju univerziteta i skroman budžet izdvojen za 2025. izazvali su reakcije vlasti, sindikata i studenata, koji su se već spremili za proteste i štrajkove u narednim nedeljama.
S jedne strane, sindikati su pozvali na nacionalni štrajk u četvrtak, 26. septembra i petak, 27. septembra, kako bi se pokazalo stanje. A sa druge strane, sprema se veliki univerzitetski marš koji će pokušati da ponovi masovnost prvog, održanog 23. aprila. Organizuju ih univerziteti, sindikati i studentski centri, a održaće se prve nedelje sledećeg meseca.
Akcije će se odvijati ne samo na ulicama, već i po upravama: rektori univerziteta širom zemlje razgovaraju s poslanicima svake od svojih pokrajina da ovi ne bi prihvatili veto. U zemlji ima 115 univerziteta, od kojih su 63 državna, koje pohađa 80 odsto od 2,5 miliona postojećih studenata. Zakon o finansiranju koji je usvojio Kongres proglašava vanredno stanje u budžetu u nacionalnom univerzitetskom sistemu za 2024. i ažurira stavke budžeta za 2023. koji je produžila vlada La Libertad Avanza. Prema podacima Kongresne budžetne uprave, fiskalni uticaj zakona je 0,14 odsto BDP-a – majušna cifra koju Milej ne želi da plati.
Senat je ove nedelje poslao tekst pravila Pravnom i tehničkom sekretarijatu, na čijem čelu je Havijer Erera Bravo, a izvršna vlast sada ima deset radnih dana da stavi veto – odluka već najavljena predsednikom. Ali napad na ovaj sektor je dvostruk: budžet za 2025. ima tri „proklete stavke“ koje pogađaju i državno visoko obrazovanje: smanjuje broj stavki predloženih od univerziteta za više od polovine, daje izvršnoj vlasti pravo da obustavlja prenos sredstava ukoliko univerziteti ne šalju informacije i obustavljaju Zakon o nacionalnom obrazovanju koji jemči ulaganja od najmanje 6% BDP-a. Budžet izdvaja 3,8 milijardi pezosa za nacionalne univerzitete za narednu godinu, 52% manje nego što traži Nacionalni međuuniverzitetski savet (CIN), a upravo 7,2 milijarde; 95% ove razlike otpada na novac što se izdvaja za plate predavača i nepredavača, koji se mora uskladiti s inflacijom.
Pisac, umetnik plastičar, pedagog i novinar, generalni sekretar Međunarodne federacije pisaca za slobodu (FIEL), direktor palestinske novinske agencije INTIFADA i počasni član Sveopšteg saveza pisaca Palestine Leonardo Herman posebno za izdanje „Dva Juga“ komentariše Milejev veto:
– U Argentini je, po Ustavu, sistem obrazovanja državan, besplatan i sekularan. Ovo istorijsko dostignuće značilo je da hiljade radničke dece ima besplatan pristup univerzitetskom obrazovanju. Otkako je Milejeva vlada uzela na sebe propovedanje biznisa, pokušavala je uništiti svaki trag prisustva države kao jemca jednakosti i socijalne pravde, dajući prednost međunarodnim poslovnim hobotnicama. U tom smislu, on je preduzeo krstaški pohod protiv nacionalnog na svim razinama. Njegova taktika je jasna: defundirati ga, odnosno brzo povući uloge države i naterati je na bankrot. Zatim, čim sistem državnog obrazovanja bude razoren, on će biti predat privatnim kompanijama, pošto za Mileja obrazovanje nije pravo, nego biznis.
