Solanže Kabrera je univerzitetski profesor u Boliviji, sociolog i politikolog i pristalica Eva Moralesa. S njom razgovaramo o mogućim ishodima tekućih izbora u toj zemlji.
U Boliviji, još od vremena strane kolonizacije, starosedelački narodi, koji čine većinu stanovništva, nisu bili samo potlačeni, eksploatisani i omalovažavani, već i potpuno nevidljivi; kao što im se zabranjivao ulaz na određena mesta, poput trgova i kancelarija, tako im nije bilo dozvoljeno da učestvuju u političkim, ekonomskim i drugim odlukama. Pristup državnom obrazovanju, zemlji, pravu glasa i drugim pravima bio je plod borbe – blokada puteva, marševa, štrajkova i protesta, sa brojnim žrtvama: mrtvima, ranjenima, nestalima i velikim patnjama.
Zato je pobeda vođe Eva Moralesa bila toliko značajna za veći deo zemlje; njegova vlada označila je prelazak iz kreolske, diskriminatorske i proimperijalističke republike u višenacionalnu državu koja je priznala starosedelačke narode i pokazala se kao antiimperijalistička. Međutim, anglocionističko carstvo je uvek pokušavalo da uništi vođstvo Eva Moralesa i najvećeg političkog pokreta u zemlji, Pokreta ka socijalizmu (MAS). Tako je, koristeći sadašnjeg predsednika Arsea, uspelo da podeli pokret, da preuzme oznaku MAS-a i da, manipulacijom izbornim organom, spreči učešće Eva Moralesa na izborima. Ovome se dodaje i druga izdaja: Androniko Rodrigez se odvojio od Eva Moralesa. Ali većina društvenih organizacija i narod ostali su i ostaju uz svog vođu Eva Moralesa.
U tom smislu, sluge imperijalizma nisu dozvolile da narod ima kandidata za izbore, zbog čega je predložen Nevažeći glas (Voto Nulo), koji je u prvom krugu dobio procenat kakav nikada pre nije viđen u zemlji; dakle, Nevažeći glas predstavlja protest naroda, pokazuje da on nema kandidata od poverenja i neprivrženost političkim snagama koje ugrožavaju Višenacionalnu državu. Očigledno je da se procenat nevažećih i praznih listića namerno prikriva u izbornim rezultatima.
Da li su vam rezultati prvog kruga i prolazak u drugi krug Rodriga Paza i Horhea Kiroge bili očekivani, očigledni i najverovatniji? Koji je, po vašem mišljenju, razlog za takav razvoj kampanje svakog od pomenutih kandidata i njihovih grupa podrške?
Rezultati prvog kruga iznenadili su i same učesnike i posmatrače, posebno pobeda HDP-a (PDC) sa Rodrigom Pazom i Edmanom Larom, koji nisu vodili jaku kampanju, toliko da većina stanovništva uopšte nije poznavala Paza. To znači da je postignuti rezultat zasluga Lare, bivšeg policajca koji je u bliskoj prošlosti postao poznat po tome što je razotkrivao korupciju u Nacionalnoj policiji, zbog čega je otpušten i javno ponižavan. Tako je dobio podršku naroda. S druge strane, Horhe Kiroga je vodio kampanju vrednu milione, koristio sve moguće medije, ali nije uspeo dopreti do naroda. To je dokaz da u Boliviji više ne pobeđuju oni koji se najviše bave propagandom; to je stvar prošlosti.
Recite nam svoje viđenje HDP-a kao stranke ili političke marke u njenom sadašnjem stanju. Koliko su jaki ideologija, politička kultura i disciplina u ovoj partiji? Koju ulogu imaju Rodrigo Paz, Edman Lara i Edgar Morales u upravljanju senatorima, poslanicima i kontrolom redovnih članova partije?
Hrišćansko-demokratska partija (PDC) je istorijski bila deo mnogih vlada – desničarskih, neoliberalnih i tradicionalno levičarskih; ali uvek bez značajnijeg uticaja, tako da nije važna politička snaga. Rodrigo Paz i Edman Lara nisu tradicionalno pripadali ovoj partiji, sve ukazuje na to da su bili pozvani. U tom smislu, moguće je da je Edgar Morales taj koji će povezati delovanje predsednika i potpredsednika, kao i senatora i poslanika.
Prema kakvim kriterijumima je izvršen izbor ljudi u HDP-u za izbornu listu, uključujući lidere Rodriga Paza, Edmunda Laru i Edgara Moralesa, kao i kandidate za senat i donji dom parlamenta?
HDP je u februaru ove godine predstavio Edgara Moralesa i Johana Frizena kao kandidate za predsednika i potpredsednika. U aprilu je jedan sektor HDP-a predstavio Haimea Duna kao predsedničkog kandidata, dok je drugi sektor, tvrdeći da ga podržava nacionalna konferencija partije, predstavio Rodriga Paza kao predsedničkog kandidata, iako su se prvi žalili Izbornom sudu. Potom je Paz najavio da će ga pratiti Edman Lara kao potpredsednički kandidat. Samo članovi HDP-a mogu reći da li su svi kandidati bili demokratski izabrani unutar stranke ili je to bila jednostrana odluka predsednika.
Koji ekonomski, politički, društveni i profesionalni krugovi i zajednice su zainteresovani za podršku Rodrigu Pazu, a ko bi mogao biti oštećen u slučaju njegove pobede?
Ističemo da je podrška prvenstveno usmerena ka Edmanu Lari, a ne nužno ka Rodrigu Pazu; u svakom slučaju, teško je utvrditi koje grupe ih podržavaju. Bilo je to neorganizovano glasanje, otuda i iznenađujući rezultati. Najverovatnije je da su se ljudi iz različitih društvenih i profesionalnih slojeva poistovetili sa borbom protiv korupcije u institucijama i dive se hrabrosti policajca koji je optužio svoje starešine. Moguće je da će procenat glasova koje dobiju u drugom krugu biti veći nego u prvom, kao način da se zaustavi ultradesnica oličena u Kirogi.
Izjave Kiroge o vraćanju Republike, ostavljanju Višenacionalne države, što bi značilo promenu Ustava i drugih aspekata, mogu podstaći sektore koji podržavaju Eva Moralesa i druge da glasaju za Paza i Laru; nije slučajno da se na društvenim mrežama čuju glasovi da bi taj dvojac predstavljao „manje zlo“.
Poslednjih dana, Paz i Lara su se pokazali bližim narodu, kao što je tradicionalna levica uvek činila; upravo zbog toga ne bi predstavljali pretnju različitim društvenim sektorima niti privatnom preduzetništvu. Samo je visoki policijski komandni kadar javno zabranio policajcima da glasaju za ove kandidate, što kazuje da bi oni bili oštećeni.
Koje interese imaju Samuel Dorija Medina i njegove interesne grupe, uključujući Marsela Klaurea i Luisa Fernanda Kamača, u podršci Rodrigu Pazu? Šta bi mogli tražiti ili dobiti zauzvrat? Koliko je njihova podrška neophodna Rodrigu Pazu u drugom krugu?
Iako interesi nisu uvek javno poznati, podrške pobedničkoj grupi na izborima obično se daju u zamenu za neko ministarstvo, položaje za njihove ljude, odobravanje određenih projekata i slično. Činjenica da je Paz bio deo desničarske političke grupe „Građanska zajednica“, suprotstavljene Evu Moralesu, podstiče takvu podršku. Jasno je da Paz i Lara ne moraju da se oslanjaju na takve saveznike da bi pobedili u drugom krugu; ali ako ih prihvate, to će biti zato što im nedostaje ljudi da popune državni aparat.
Prvi krug izbora pokazao je postojanje jakih grupa podrške Evu Moralesu. Kako mislite da će pobednici prvog kruga, Rodrigo Paz i Horhe Kiroga, postupati prema Evu Moralesu i njegovim pristalicama?
Prema javnim izjavama Rodriga Paza, njegova vlada će napraviti niz promena u pravosuđu, što bi značilo da neće prihvatati sudije kojima je produžen mandat i druge stvari; on ukazuje da će nakon tih promena nadležni organi preuzeti slučaj Eva Moralesa. S druge strane, Horhe Kiroga je javno izjavio da su optužbe protiv Eva Moralesa istinite i da se sudski nalozi protiv njega moraju sprovesti.
U tom smislu, pristalice Eva Moralesa povoljnije gledaju na Pazov stav, koji je dobio 32,06% glasova; dok smatraju da je stav Kiroge previše arogantan, a on je dobio samo 26,70% glasova, manjinski procenat u zemlji koji uglavnom odgovara ultradesnici – klasističkoj, diskriminatorskoj i proimperijalističkoj.
Koje teme, činjenice ili slabosti bi tim Horhea Kiroge mogao koristiti da umanji podršku Rodrigu Pazu i Edmundu Lari među svojim ciljnim grupama?
Zapravo, Kiroga i njegovi ljudi čine sve da oduzmu glasove dvojcu Paz-Lara, posebno pokušavajući da ih dovedu u vezu s Evom Moralesom i levicom, kao da je to greh. Na društvenim mrežama kritike su prvenstveno usmerene na Laru, koga pokušavaju predstaviti kao neuravnoteženog, neozbiljnog čoveka koji obećava ono što nikada neće moći da ispuni itd.
Koliko je, po vašem mišljenju, tim Rodriga Paza, Edmana Lare i Edgara Moralesa ujedinjen u viđenju budućnosti Bolivije? Da li su interesi njihovih grupa za podršku usklađeni?
Kao što je već rečeno, Rodrigo Paz, Edman Lara i Edgar Morales daleko su od toga da čine jedinstven tim sa jasnim ciljevima za zemlju; sve ukazuje na to da su i oni sami bili iznenađeni rezultatima prvog kruga i da se tek ovih dana dogovaraju šta će raditi ako postanu vlast. Takođe, nije poznato da li su unutar HDP-a ublažene početne podele među članovima i da li će Paz-Lara nastaviti slediti principe ove stranke.
Kako mislite da će se odvijati odnosi u Senatu i Predstavničkom domu između poslaničkih grupa HDP-a, saveza „Jedinstvo“ (Medina) i saveza „Sloboda“ (Quiroga)? Da li očekujete migraciju senatora i poslanika ka jednoj od ove tri vodeće snage?
Odnosi u Senatu i Predstavničkom domu uvek su neizvesni, jer su, na primer, čak i u najboljim vremenima Eva Moralesa, postojala neslaganja. Sve će zavisiti od dogovora, od prethodnih obaveza, koje se ne preuzimaju svagda između samih političkih lidera niti na zvaničnim ili javnim sastancima.
Da li postoji mogućnost da se u mogućnoj vladi Rodriga Paza produže kontakti i ugovori sa zemljama BRIKS-a, kao što su Brazil, Rusija i Kina? Da li su Paz i interesne grupe koje ga podržavaju zainteresovani za saradnju sa ovim blokom?
Ako Paz i Lara postanu vlast, moraće preduzeti popularne mere kako bi opstali do kraja mandata; u tom smislu, moguće je da će nastaviti dobre odnose sa zemljama BRIKS-a.
