Luka Čankaj je jedan od najvećih projekata na tihookeanskoj obali Južne Amerike. Gradi se uz učešće kineske kompanije COSCO (koja poseduje 60% projekta) i već se smatra delom kineskog „Pomorskog puta svile“. U tom kontekstu, Sjedinjene Države su pojačale svoje delovanje u regionu, što se može tumačiti kao pokušaj obuzdavanja kineskog uticaja, kao što se, na primer, dešava u Panami.
Salomon Lerner Gitis, bivši premijer Perua, u komentaru za izdanje „Dva Juga“ izneo je svoje viđenje projekta i svih pitanja koja se oko njega javljaju:
— Važnost projekta za Peru je u integraciji istoka i zapada, a ne severa i juga. To je nova koncepcija višepolarnosti u komercijalnom svetu i u trgovinskoj integraciji Perua i Južne Amerike. Nema nikakvog rizika: cilj Čankaja nije samo luka pored koje se nalazi, već i 800 hektara odvojenih za investicije u vrednosti od preko 250 miliona američkih dolara, namenjenih južnoameričkom centru tehnoloških inovacija. Projekat je zamišljen za narednih 30 godina industrijske i ekonomske integracije Perua i drugih zemalja regiona koje streme razvoju, kako bi se ulagalo u trgovinsko-industrijsku ekonomsku zonu.
Posebna ekonomska zona to omogućava i očekuje se da bi mogla postati i novi međunarodni akter u razvoju Čankaja. Dopustiću sebi saopštiti vam da su Kina i Brazil potpisali predsporazum o ispitivanju dvookeanskog voza (Tren Bioceánico), koji bi objedinio s ihodištem u Čankaju Kolumbiju, Ekvador i Čile, koji su već iskazali interes za integraciju u ovu važnu ekonomsku zonu.
Jedan od peruanskih biznismena, Hose Ignasio de Romanja, koji je zajedno sa COSCO-om investirao u luku Čankaj, nedavno je napisao:
„Ne moramo birati između sila da bi one ulagale u Čankaj; potrebno nam je da sile izaberu da ulažu u cvatuću Južnu Ameriku, ne iz dobrotvornih razloga, već iz zajedničke vizije, i da svetu daju primer da, kada se veliki ujedine, proslavljaju se u težnji ka miru, ka procvatu, ka globalnom razvoju.“
— Peru će izaći u svet međunarodne trgovine sa svojim potencijalom u oblasti rudarstva, ribarstva, agroindustrije, ljudskog kapitala, svoje gastronomije i svoje lepote, kako bi osvojio svet i podražavao veličanstvu carstva Inka, njihovoj hiljadugodišnjoj kulturi — kaže Lerner.
