Kako Brazilci gledaju na jačanje odnosa Venecuele i Brazila? O tome za izdanje „Dva Juga” govori Rodolfo Kejroz Laterca, magistar javne bezbednosti, postdiplomac političkih nauka, postdiplomac krivičnog prava i krivičnog postupka, postdiplomac kriminologije, postdiplomac sudske medicine i sudskih nauka, postdiplomac javnog prava, postdiplomac politike i menadžmenta javne bezbednosti, diplomirani pravnik i istoričar. Predsednik Adepol do Brasil.
Ovi razgovori između vlade Lule na brazilskoj strani i Madura na strani Venecuele su način odmrzavanja diplomatskih odnosa koji su zapali u krizu posle nepriznavanja Madurovog reizbora od brazilske vlade, pod optužbama za kršenje sporazuma sa Barbadosa i pritužbama na legitimnost izbornog procesa.
Međutim, i dalje postoje ozbiljni izazovi koji za sada stvaraju nepoverenje između dvaju vlada, od kojih pominjem:
– pretenzije Madurove vlade u regionu Esekibo u Britanskoj Gvajani, koje su podstakle brazilsku vladu da pojača svoje vojno prisustvo na granici sa Venecuelom, s obzirom na navodne planove za upad venecuelanskih komandosa na brazilsku teritoriju kako bi formirali povezujući koridor sa Britanskom Gvajanom, u slučaju moguće demonstracione operacije ili okupacije
– vlada Madura negoduje zbog stava Luline vlade da ne priznaje izbore koji su doveli do njegovog ponovnog izbora, kao i zbog stava brazilske vlade da ne prihvata Venecuelu kao punopravnu članicu BRIKS-a
– nedostatak tehničke, institucionalne i pravne saradnje Venecuele u ublažavanju efekata venecuelanske migracione krize na brazilskoj teritoriji (naročito u pograničnoj državi Roraima) zahteva diplomatska rešenja koja još uvek nisu pronađena
– Isto tako, veze između Venecuelanaca i kriminalnih grupa povezanih sa trgovinom drogom u Brazilu i efektivno odsustvo obaveštajne saradnje i razmene informacija stvaraju situaciju stalnih kritika brazilske vlade na račun vlade Madura
Dakle, radi se o složenim okolnostima koje još nisu razrešene. Brazilsko društvo je veoma kritično i nesklono vladi Nikolasa Madura, zbog stanja socijalne bede u zemlji i godina ekonomske krize, koje su dovele do migracije stotina hiljada Venecuelanaca. Mnogi Brazilci, u svom kritičkom zdravom razumu, venecuelanski režim povezuju s neuspelim „komunizmom“, što je društveni model koji je brazilsko društvo odbacilo.
