О хиспанској култури, одсуству иоле озбиљног рада на развијању односа са читавом једном цивилизацијом у којој расуто живи неутврђена маса српског народа – од матице практично избрисаног из бројног стања – о запретаним историјским српско-хиспанским везама и томе како мала група искрених родољуба и заљубљеника у читав један свет, за који нисмо ни свесни колико нам је близак, исправља последице немара надлежних, о путу од првих, детињих утисака, преко нејасног осећања хиспанофилства до стварања озбиљне организације, која ствари с пуном свешћу о значају своје мисије покреће са мртве тачке – за издање Два Југа говори Ранко Радовић, председник удружења Србија на шпанском – Serbia en español.
За себе могу да кажем да сам хиспанофил још од детињства. Моја мајка је, као и већина жена у нашој земљи, гледала латиноамеричке теленовеле. Причала ми је да сам као дете певао уводне шпице серија и заједно с њом помно пратио животе јунака тадашњих сапуница.
Потом ме је потпуно опчинила серија Los Serrano, емитована у Србији баш у време када сам био у основној школи, и која је постигла огромну гледаност и популарност у нашој земљи. Сећам се да су чак Гиље (Víctor Elías), Тете (Natalia Sánchez) и Маркос (Fran Perea) посетили Србију и схватили да овде постоји армија њихових фанова.
Осећај хиспанофилије наставио је да ме прати и током средње школе (завршио сам богословију на Цетињу у Црној Гори). У то време наш духовни отац, митрополит Амфилохије, основао је епархију буеносајреску и јужно-централноамеричку са седиштем у Буенос Аиресу. То је била историјска одлука јер је у пракси значила да ће наши људи који живе широм Латинске Америке, као и Латиноамериканци који су постали православци, коначно имати свог представника у Српској Православној Цркви. Такође, то је значило долазак бројних свештеника и монаха с мисионарском улогом, као и изградњу нових цркава и манастира.
Као ученик богословије, имао сам прилику да пратим процес стручног усавршавања тих мисионара, али и да упознам православне Аргентинце, Бразилце и Колумбијце. Било ми је веома интересантно да слушам молитве на шпанском, да чујем њихове животне приче и уживам у описима магичних предела Јужне Америке.
Током студирања на Филозофском факултету, где сам стекао звање дипломираног историчара, искрено нисам био задовољан количином наставног градива које се односило на прошлост хиспано-света, тј. Шпаније и земаља Латинске Америке. Сматрао сам да је неопходно темељно обрадити пребогату историју земље која је променила свет и студентима предочити бројне сличности и блискости које имамо с народима шпанског говорног подручја.
Додатни подстрек било је медијско појављивање нашег авантуристе и туристичког водича Александра Билановића, који више од две деценије живи у Аргентини и Перуу. Његов интервју за један алтернативни YouTube канал 2017. године потпуно ме је фасцинирао и још више појачао моје интересовање за хиспано-свет. Већ следеће, 2018. године, сазнао сам за једног даљег рођака који се вратио из Перуа у Србију. С њим сам једно време радио на популаризацији латино музике у Србији и на представљању његове невероватне животне приче у бројним медијима.
Управо тада настаје идеја о Србији на шпанском. Стара изрека у Србији да све добре идеје настају у кафани и овога пута се показала тачном.
Појавило се питање: „Да ли постоји неки садржај о Србији на шпанском језику?“ Након једномесечног истраживања, дошли смо до фрапантног податка – на шпанском језику (другом на свету по броју говорника) не постоји никакав садржај о Србији. Ниједан сајт, блог, влог, YouTube канал, Facebook страница или Инстаграм профил.
Тада сам донео чврсту одлуку да исправим ту неправду, донесем својој земљи праву промену и нову вредност. Заједно са две другарице, основао сам невладину организацију Serbia en español – Србија на шпанском у децембру 2020. године.
Данас је Србија на шпанском једина организација која се озбиљно и континуирано бави промоцијом Србије на шпанском говорном подручју и јачањем свих врста односа наше земље с целим хиспано-светом.
Наш сајт и друштвене мреже представљају једину релевантну базу података о Србији и кориснички сервис на шпанском језику. Главни циљ организације је да односи Србије и земаља хиспано-света буду на највишем могућем нивоу. Они су и сада добри, али ми сматрамо да је потребно много више повезивања у области дипломатије, економије, бизниса, науке, културе и спорта. Један од кључних предуслова за остварење наведених циљева је комуникација на шпанском језику – језику будућности која убрзано долази. Од формирања наше организације до данас, постигли смо бројне и значајне резултате, а овом приликом издвајам најважније:
– инфоплатформа организације (сајт и друштвене мреже) као једина релевантна база података о Србији на шпанском језику и кориснички сервис за све људе из хиспано-света
– учешће на бројним догађајима (бизнис форуми, конференције, изложбе, промоције књига, концерти, креативне радионице итд.)
(одговорили смо на стотине питања и пружили брзу и ефикасну услугу)
– стварање мреже контаката широм Србије, Шпаније и Латинске Америке
– школа шпанског језика за наше људе и српског за Шпанце и Латиносе који живе у Србији и Републици Српској
– реализација туристичких аранжмана из Шпаније и Латинске Америке широм Србије и Балкана
– преводи бројних књига, часописа, емисија и других видео-садржаја
– стручна пракса за све студенте у Србији који студирају шпански језик
– активна сарадња са амбасадама земаља хиспано-света у Србији и амбасада наше земље које се налазе у Шпанији и Латинској Америци
– објављена књига „Срби и хиспано-свет кроз историју“ ( прва и једина књига која обухвата све историјске везе нашег народа са Шпанцима и Латиносима – на шпанском и српском језику)
Поставили смо високе циљеве, окупили сјајну екипу и уверени смо у успех наше историјске мисије.
