Недавно је био 13. децембар, католички празник Свете Луције, а мало је познато да једно рајско острво Малих Антила има назив управо по овој светици. По легенди, француски морепловци који су ово острво први пут освојили, борили су се управо 13. децембра са великим невременом уз велике људске жртве. Пошто је већина ипак била спасена и успела да се домогне копна, дали су му име по светици која им је у томе помогла – по Светој Луцији од Сиракузе (283. п. н. е. — 304. п. н. е.) . Иначе то је једна од две суверене државе на свету назване по жени (Ирска је названа по келтској богињи плодности Ир) и једина суверена нација названа по историјској жени.
Историја
Становништво које је насељавало Антилска острва пре 1492. покривено је велом заборава. Уложени су знатни напори да се помогну истраживања о пореклу Свете Луције, чија су индијанска имена била „Јоуаналао“ и „Хеванора“ (острво игуана), које је покренуло Археолошко-историјско друштво (AHS) острва, основано пре више од 50 година. Оно је, заједно са Националним фондом Свете Луције и Националним архивом, тимом археолога из Природњачког музеја Флориде (FLMNH) и Археолошким факултетом Универзитета у Лајдену у Холандији покушало одгонетнути и пронаћи тај неуловљиви траг.
Тако се дошло до неких закључака и теорија: Араваци (неколико народа пореклом из источног Бразила који су се проширили на Амазон, обале и острва Кариба, Колумбију, Гвајану и Венецуелу) стигли су пре 1800 година у Гранде Ансе на источној обали и Ансе Ноире на југу, где су основали велика насеља, као и огромну културу. Дуж обала или на подручјима знатно удаљеним од села пронађене су керамичке посуде, маске, глинене фигурице, печати за наношење шара природним бојама, тканине, посуђе за кување и алати за обраду земље и баштā. Они су несумњиво били одлични морепловци, као и бродоградитељи. Петроглифи и предмети пронађени на различитим местима дуж реке Балембуш потврђују обредне активности, а такође служе као сведочанство динамичних односа између острва и копна кроз трговину. Око 1400. године пре нове ере они су очито напустили то подручје.
Света Луција је мала острвска држава од 616 км2, са дужином обале од 158 км. Налази се на Малим Антилима, на југоистоку Карипског мора. Најближе територије су Мартиник на северу, Барбадос на југоистоку и Свети Винсент и Гренадини на југу. Кажу да га је Кристифор Колумбо назвао у част Свете Луције од Сиракузе током свог четвртог путовања на Карибе, 13. децембра 1502. Према другим теоријама, Хуан де ла Коса, морепловац и картограф, био је први који је стигао и први нацртао карту дотад познате Америке. Оно што историја потврђује, јесте глобус у поседу Ватикана из те године, где се острво појављује означено данашњим именом, и документ из 1511. године, у коме је описано као посед шпанске круне. Међутим, нема потврда о присуству Шпанаца на тој територији.
Извесно је присуство освајача Кариба у Светој Луцији. Оно што се не може проверити је да ли су практиковали канибализам како су Шпанци тврдили. Очито је да су били велики стратези и храбри ратници, који су кроз савезе са становницима суседних острва све до краја 17. века држали освајаче на одстојању. Најпознатије археолошко налазиште Свете Луције је Pointe-à-Callière, премда постоје значајни делови острва који су археолошки неистражени. Наслеђе староседелаца опстаје у њиховим данашњим потомцима, у свакодневном језику, у називима неког цвећа, воћа, хране и места.
1550. године почели су гусарски напади. Чувени гусар Франсоа Ле Клерк (Jambe de Bois), који је био први што је добио каперско писмо од француског краља Анрија II, претворио је Голубије острво (Pigeon – острвце од 44 хектара, у северном делу Свете Луције) у јазбину за себе и своју посаду од 330 људи, и отуда пленио благо са бродова који су пловили оближњим морима. Изгледа да је успео склопити споразум са карипским етничким групама на острву.
Почевши од 1588. године, афричка трговина робљем се проширила на Антиле. Године 1605. на обалу острва је стигао енглески брод, чија је посада покушала да се на њему настани, али није остала због сталних сукоба са Карибима, па су га напустили. 1635. година означава почетак борбе између Енглеза и Француза за поседовање острва. Француска је прва званично тврдила да има права на њега; током 1639. године Енглези су покушали да изграде насеља, која су Кариби на крају уништили. Године 1643. Французи су се вратили и успели да се трајно учврсте, пошто су неколико година касније потписали уговор са Карибима, а 1674. острво је званично постало колонија Мартиника зависна од круне. Почев од 1700. уследиле су 63 године оштре борбе између двају царстава, која су наизменично преузимала власт над Светом Луцијом; сукоб је завршен 1763. потписивањем Париског уговора, по којем се Света Луција опет нашла под француском влашћу. Доста касније, 1793. године, проглашено је укидање ропства.
Непуне две године потом, 1795, Британци су повратили контролу над острвом и обновили ропство све до његовог коначног укидања 1836. После Наполеонових ратова 1814, Велика Британија је обезбедила своју превласт у Светој Луцији, која 1967. постаје део шест чланица придружених држава Антила с унутрашњом самоуправом, а затим, 1979, добија независност. Услед ових политичких борби Света Луција је и део британског Комонвелта и Међународне организације Франкофоније. Штавише, због немилосрдне борбе између две нације око острва, оно је названо „Хеленом Западне Индије“. Ова алегорија послужила је као надахнуће за дело „Омерос“ Дерека Волкота, добитника Нобелове награде за књижевност 1992. године.
Света Луција данас
Данас је Света Луција чланица Карипске заједнице (CARICOM). Њихови циљеви укључују јачање веза, унапређивање и подстицање економске, образовне, културне и индустријске сарадње између чланица. Постоји потенцијал за раст у туризму, лучкој, хотелској и аеродромској инфраструктури. Банане, какао и цитруси су главни извозни производи. С друге стране, чланице су се придружиле међународном финансијском кругу, а њихово законодавство – које ослобађа од плаћања пореза стране инвеститоре што воде банковне рачуне или оснивају компаније на њиховој територији – може убрзати жељени економски раст.
Највише коришћени језици су енглески, француски и квејол (француски креолски или патоа), на који је историјски утицао афрички граматички састав, карипски језик и огроман француски вокабулар, који је, упркос својим варијантама, широко распрострањен на Малим Антилима.
Света Луција има 161.000 становника, а 95% њих вуче афричке корене. Њена влада је парламентарна демократија; британски монарх је шеф државе, коју представља генерални гувернер. На челу владе је премијер, кога бира дводомни парламент гласањем у законодавним телима. Судска власт на челу са Врховним судом источних Кариба има надлежност у Ангвили, Антигви и Барбуди, Британским Девичанским острвима, Доминики, Гренади, Монсерату, Светом Китсу и Невису, Светом Винсенту и Гренадинима и Светој Луцији.
Савршено одредиште
Света Луција има вулканско порекло. Од севера ка југу можете се дивити се планинском ланцу са густом вегетацијом. Његов највиши врх је Mount Gimie (950 м). Острво нуди довољну туристичку инфраструктуру, заједно са својим природним атракцијама: прелепа острва, спектакуларни планински пејзаж, успавани вулкани с водопадима и геотермалним сумпорним изворима лековитих својстава. Такође има различите туристичке руте, од којих су неке усмерене ка разноврсном историјском и културном наслеђу, плажама, маринама, лукама, укусној гастрономији те контакту са љубазним, веселим и гостољубивим становништвом. Пођимо у обилазак најатрактивнијих места Свете Луције.
Кастри је главни град који су основали Французи 1650. године, и који је због пожара у четири наврата морао да буде потпуно обнављан. Острву је могуће приступити преко аеродрома Џорџ Ф. Л. Чарлс који се налази на периферији града, мада међународни летови обично иду преко аеродрома Хеванора, у Суфријеру, другом по величини граду у земљи. Најбоље повезане тачке ваздушним путем су неки градови у Сједињеним Државама, Енглеској и Канади.
Најбољи начин за обилазак Свете Луције је морем, бродовима за крстарење који пристају дуж њених обала. У Кастрију то раде на два терминала своје луке: La Place Carenage и Pointe Seraphine, оба опремљена бесцаринским тржним центрима, ресторанима и банкоматима, између осталог. Комерцијални бродови су доступни у лукама Кастри и Вје Фор.
Када је реч о пловилима за разоноду и приватним јахтама – које су несумњиво најбољи начин за посету Светој Луцији – посебне услуге се нуде у заливу Родни, веома популарном јер има тушеве, ресторане, базене, техничко опслуживање пловила и супермаркете, заједно са пет пристаништа са 232 места за смештај чамаца дужине до 12 стопа. Још једна тачка је залив Маригот, који се сматра једним од најлепших на Карибима, недавно преуређен. Тамо се налази одмаралиште Discovery, које укључује смештај, бање, ресторане, барове, бутике и марину. Овај залив може да прими велике бродове, са минималном дубином од 15 стопа. То је улазна лука у Свету Луцију са пуним спектром царина и акциза, имиграције и лучке полиције. Луке такође обезбеђују: бесцаринско гориво, бродоградилиште с објектима за поправке, доступност раскошних јахти и близину копна.
Посетиоцима је на располагању водени такси, тако да они који нису стигли својим јахтама могу да истраже обале. На копну постоји могућност изнајмљивања аутомобила, таксија или минибуса. Такође је могуће изнајмити хеликоптере који пружају величанствен поглед на острво из ваздуха. С изузетком главног града, сви региони су сеоски, тако да да туристи могу бити у додиру са благодетима бујне природе, будући да се последњих година о њој мештани љубоморно брину захваљујући програмима очувања природе.
Планине Питон
Симболично смештени у Светој Луци, ови вулкански чуњеви су прва ствар коју можете да видите када се приближите острву. Изгледају као планине близанци, али нису: Грос Питон има надморску висину од 770 м, док Петит Питон достиже 743 м. Обема се спајају узвишења по имену Питон Митан. Све су део подручја управљања поморством које је УНЕСКО 2004. регистровао као културно и природно наслеђе.
Обала
Острво се састоји се од 11 км обале. Овде живи 68 врста риба и 60 врста жарњача: групе полипа, анемона, корала, медуза итд.; осам мекушаца, 14 сунђера, 11 бодљара (између осталих, јежеви, морске звезде), 15 морских зглавкара (ракови, шкампи, јастози) и шест врста прстенастих глиста. Дуж обале живе морске корњаче „јастребуше“, кит-ајкуле и неколико врста китова усана.
Дијамантски водопад и ботаничка башта
Смештена у заштићеној природној клисури у подножју врхова Питона, у близини Суфријера, на западној обали Свете Луције, цењена је као најстарија ботаничка башта на острву. То је историјско место, јер га је француски краљ Луј XIV (познат као „Краљ Сунце“, који је остао на престолу 77 година) поклонио браћи Дево за њихове услуге Француској. До данас 8км2 који га чине припадају њиховим потомцима. Joan Du Boulay Devaux одржава прелепе вртове испуњене бујним цвећем. Исто тако, краљ је обезбедио средства за изградњу куће са 12 камених купатила за своје трупе, која је уништена током једног од сукоба. Царица Жозефина Бонапарта је свакако посетила вртове на путу ка плантажи свог оца на суседном острву. Године 1930. обновљена су два од ових купатила, а недавно су дограђена и спољна купатила. Вода у купатилима и водопада долази из успаваног вулкана и његових подземних топлих извора. Ово су само неке од чари у којима можете уживати током посете овом предивном месту.
Плантажа Баленбуш
Још једно место које вреди посетити је плантажа на обалама реке Баленбуш, где се могу пронаћи значајна археолошка и историјска блага острва. Седамдесетих година XVIII века основана је плантажа за производњу шећера и рума. Временом је много пута мењала власнике. Заједницу Пиаје, у близини плантаже, основали су бивши робови и задржала је своју афричку суштину. Од 1964. године, место припада породици Lawaetz, која је од 1984. године преузела задатак реновирања зграда и уразноличавања производње нових усева као што су звездасто воће, маракуја, ђумбирски љиљани, поврће и дуван. Породица је веома поштована од стране заједнице и власти; активни су чланови Удружења за баштину и туризам Свете Луције (HERITAS). Сачували су, између осталог, кућу из XIX века и аквадукт (стар 200 година). Истраживачки пројекти се настављају на 75 хектара који пружају углавном неометано и разнолико станиште дрвећа, биљака, усева, дивљих животиња и многих врста птица. У месту се налази хотел, виле за изнајмљивање, апартмани. Имају у понуди ресторане, часове јоге, екскурзије, рехабилитације, медитације, организацију нарочитих догађаја, уметничке радионице и штошта друго – све то у окриљу непроцењиве и издашне природе.
Катедрала-базилика Безгрешног зачећа (Кастри)
Изграђена 1897. године, класификована је као највећа црква на Карипским острвима. То је седиште католичке надбискупије у Кастрију, посвећено Девици Марији, Госпи од Безгрешног зачећа. Статус мале базилике добила је 11. маја 1997. године, 100 година после изградње. Чувени уметник из Свете Луције Дустан Сант Омер, дизајнер заставе Свете Луције, осликао је шарене фреске. Њена унутрашњост је мешавина архитектонских стилова са карипском суштином. Њена врата остају отворена свакодневно као и у свим црквама у околини, међу којима су црква Сан Педро и црква Сан Хозе. Верници католичке вероисповести овде чине 61,5% становништва.
Голубије острво (Pigeon Island)
Због свог положаја одиграло је важну улогу у историји Кариба, а могуће је посетити рушевине касарне коју су војници у то време користили као енглеску поморску базу и друге древне грађевине. Дуж широке плаже простире се парк природе – још једно веома посећено место.
Авантура и спортови на води
Санта Луција је савршено место за бављење спортовима на води које нуде одмаралишта или специјализоване компаније. Из ове богате понуде издвајамо: једрење гумењаком, класично једрење, парасејлинг (једрење падобраном), једрење на дасци, кајакарење, те разгледање делфина, ајкула, китова. Роњење у водама Свете Луције биће незаборавно искуство: подводни вулкан, гребени са великим бројем корала; њене потопљене планине које нуде уточиште за флору и фауну. Ово су само неке од морских авантура које вас очекују. Понуда на копну укључује зип лајн, излете у џунглу, планинарење, пењање, и мноштво других атракција.
Остала места и атракције
Препоручује се посета фабрици рума у Хацијенда Мамику, праћење руте наслеђа западне обале, идеалне за посматрање птица; уживање у креолској кухињи; традиционалној музици, афро-антилским плесовима и другим елементима традиције живописних рибарских села. Петком је забава у Грос Ислету. Ујутру можете посетити 100 година стару пијацу у Кастрију. Вреди посетити: Fort Rodney, историјске рушевине, Национални шумски резерват од 76,89 км2, зоолошки врт поред Унион Роуда, на путу за Babonneau. Не треба пропустити прилику да видите остатке вулкана Куалибу, који се налази у близини града Суфријера. До њега води мрежа стаза, и тамо можете уживати у изворима сумпорне воде. Поред тога, Света Луција се сматра идеалним местом за свадбене прославе: заузима прво место на међународном нивоу.
Фестивали
Различити догађаји се одржавају током целе године: карневал је главни фестивал који се одржава између фебруара и марта; у мају се одржава Међународни џез фестивал Свете Луције, који траје четири дана. 28. октобар је међународни дан креолске културе, а национални дан обележава се 13. децембра.
Извор: Amura
