У петак, 16. маја у 18 ч. у Музеју афричке уметности у Београду биће отворена изложба Префабрикација солидарности: ИМС-Жежељ између Југославије, Кубе и Анголе.Првo jaвнo вoђeњe кроз изложбу je у нeдeљу, 18. мaja, у 11 чaсoвa, кaдa ћe o излoжби и кoнцeпту гoвoрити Вeснa Пaвлoвић.
Седамдесетих година двадесетог века, Југославију, Кубу и Анголу повезивала је неуобичајена размена префабриковане грађевинске технологије. Као чланице Покрета несврстаних, те три државе тражиле су сопствени пут развоја изван хладноратовске поларизације, у чему је материјалну улогу одиграо и систем ИМС-Жежељ. У питању је била софистицирана скелетна конструкција од бетонских стубова и таваничних плоча, повезаних челичним кабловима, коју је 1957. године патентирао инжењер Бранко Жежељ у београдском Институту ИМС.
Историја бележи да се префабрикована градња појавила као изразито колонијална технологија. Међу најраније примере спадају преносиве колонијалне куће које су се из Енглеске слале у Аустралију, префабриковане гвоздене зграде које су се током Златне грознице извозиле у Калифорнију, као и трговачке постаје транспортоване у Западну Африку. Префабрикована технологија тако је олакшавала империјално ширење брзим насељавањем удаљених територија под европском контролом. Кристална палата, саграђена за Светску изложбу у Лондону 1851. године, представљала је врхунац ране индустријализоване градње, а њене стандардизоване компоненте могле су се сложити у бесконачан број конфигурација.
Размена технологије ИМС-Жежељ између Југославије, Кубе и Анголе реорганизовала је ову колонијалну „геометрију моћи“. Уместо да се следе уобичајени једносмерни токови од империјалних центара ка периферијама, таквом разменом настао је један вишеструко испреплетани троугао технолошке солидарности кроз који се технологија прилагођавала локалним условима и потребама, постајући заједнички производ. Тиме је технологија колонијалног порекла трансформисана у средство постколонијалног развоја.
Током 2023. и 2024. године истраживачки тим je посетио Кубу и Анголу да би документовао зграде настале описаном технолошком разменом и разговарао с њеним учесницима. Кроз фотографије, архивски материјал и видео-интервјуе с архитектама и инжењерима из све три земље, ова изложба истражује како је „троугаона солидарност“ створила трајне везе између континената. Иако је амбициозна визија алтернативног светског поретка на крају посрнула деведесетих година, бетонске грађевине које је она омогућила и даље опстају. У њима и данас живе хиљаде породица, што представља сведочанство тренутка када је технолошка размена послужила ослобођењу, а не доминацији.
Истраживачки и кустоски тим желео би да изрази своју искрену захвалност свима онима који су допринели успешној реализацији теренског истраживања, као и изложбе и пратећег каталога. Пројекат је добио великодушну подршку из следећих извора:
Центар за латиноамеричке, карипске и латинeкс студије, Универзитет Вандербилт; Комитет за подршку факултетским стипендијама (CSFS), Одељење за историју уметности, Гринел колеџ; Курб центар за уметност, предузетништво и јавну политику, Универзитет Вандербилт; „Дејвид Лингл“ факултетска стипендија за архитектуру, Одељење за архитектуру, Државни универзитет Ајове; Одељење за историју уметности и архитектуре, Универзитет Вандербилт; Колеџ уметности и науке Универзитета Вандербилт; Фонд за путовања за глобални ангажман Универзитета Вандербилт; Министарство културе Републике Србије; Амбасада Републике Србије у Анголи; Амбасада Републике Кубе; Амбасада Републике Анголе; Институт ИМС Жежељ; Југословенска Кинотека.
Изложба ће бити постављена у МАУ до септембра 2025. године.
Кустоско-ауторски тим: Влaдимир Кулић, Вeснa Пaвлoвић, Jeлицa Joвaнoвић, Фрeдo Ривeрa, Aнa Кнeжeвић, Eмилиa Eпштajн
Дизајн и графичко решење: Антун Сeвшeк и Дaмир Гaмулин
Teхничкa рeaлизaциja: Ивaн Вукдрaгoвић
Извор: МАУ
