Držim se srpskih, ruskih i grčkih pravoslavnih crkava. Bio sam po manastirima u Srbiji gde verujem da su monasi i ljudi više u kontaktu sa PRAVIM smislom religije
Samo ime Maksa Kavalere, svim alternativcima biće dovoljno. Ipak, za braću i sestre koji nisu upućeni, Maks je od osnivanja 1984. do 1996. bio pevač i gitarista brazilskog metal benda Sepultura. Upravo za vreme njegovog vođstva, Sepultura je stekla planetarnu popularnost sa više od 15 miliona prodatih albuma širom sveta. Danas je frontmen Soulflaja i benda Cavalera Conspiracy koji nosi zajedno sa bratom Igorom.
Za vreme prvih turneja sa Sepulturom, počinje Maksovo poznastvo sa Glorijom Bijnovskom, budućim menadžerom. Ubrzo, Glorija postaje nezamenljivi deo benda, a potom i Maksova supruga.
Amerikanka ruskog porekla, potomak bele emigracije, sa kako kaže „jakim osećajem za porodicu, religiju, gostoprimstvo i naporan rad“, bila je Maksova veza ka Pravoslavlju. To se najbolje odrazilo u radu sa Soulflajem, u kojem se Maks daleko više posvetio duhovnim temama, nego sa pređašnjom Sepulturom. Aktuelni album Soulflaja koji nosi naziv Arhangel (2015), prožet je hrišćanskom tematikom, na kojem se pojavljuju pesme Arhangel, Sodomiti, Vitlejemska krv…
Iako nije pravoslavan (uprkos tome što ga često ubrajaju), često govori o svojim simpatijama prema Pravoslavlju. Deo intervjua iz 2009. prilikom turneje u Rumuniji:
RiCo: Volim vaše albume. Posvećeni su Bogu. Da li ste kršteni rimokatolik?
Maks: Jesam, i zapravo, to je veoma čudno. Moj otac me je krstio u Vatikanu. Imao sam devet godina. Ne znam zašto je to uradio. Svi smo bili u Italiji tako da se ne sećam mnogo italijanskog. U Vatikanu je bilo, kao underground. Iz Vatikana sam otišao u hevi metal… To je prilično drastična promena ali verujem u Boga. Za reći je da nisam religiozan katolik, ali verujem.
RiCo: Imate svoj sopstveni način verovanja u Boga.
Maks: Tačno.
RiCo: Koje je vaše mišljenje o Vatikanu i činjenici da Papa predstavlja Boga na Zemlji?
Maks: Pa, to je ironično, jer sam tamo kršten i vratili smo se kroz nekoliko godina a nisam mogao da uđem jer sam nosio bermude. Nisam imao pantalone dok je moja žena nosila majicu bez rukava. Rekao sam da je ovo čudno jer sam ovde kršten a nisam smeo da se vratim… Ne znam. Osetio sam da je to bilo malo previše, kao Diznilend. Veoma je komercijalno… svi ljudi fotografišu. Nije baš kao Crkva. Mislim da je Pravoslavna Crkva mnogo realnija. Držim se srpskih, ruskih i grčkih pravoslavnih crkava. Bio sam po manastirima u Srbiji gde verujem da su monasi i ljudi više u kontaktu sa PRAVIM smislom religije. Nekomercijalizovano uopšte. Oni su gore u planinama sami, u potpunoj suprotnosti sa Vatikanom.
(kraj intervjua)
na svom pravoslavnom venčanju 2004. (Izvor)
Svih petoro dece Sion, Igor, Džejson, Riči i Roksana kršteni su u Srpskoj i Ruskoj Crkvi, od kojih je čak troje usvojeno. Po svedočenju Kavalere, često se mogu videti pravoslavni sveštenici na nastupima Soulflaja po Americi i Rusiji. Većina njih su prijatelji porodice i „plemena“ (kako Maks zove svoju publiku).
Maksova priča još jednom pokazuje da tvrđi gitarski zvuk ne mora biti rezervisan samo za okultiste ili neverujuće ljude. Šabloni, i ono što je „podrazumevano“ ili „ide uz religiju“, jeste protivno slobodi koju nam je Gospod dao.
Ove godine Maks se otisnuo na turneju, ponovo ujedinivši Sepulturu, povodom proslave 20 godina legendarnog Roots albuma. To je bio poslednji studijski album snimljen sa vokalistom Maksom, koji je otvorio vrata savremenom, nu metal zvuku i bio inspiracija nastanku mnogih bendova.
Nastanak samog albuma obavijen je pomalo velom misterije, jer zaista počiva na snu koji je Maks imao o snimanju ploče u amazonskoj džungli. Sam odlazak i snimanje u unutrašnjosti zemlje, bili su prava avantura. On i drugi članovi grupe uvek su tvrdili da su se osećali odbačenim od društva jednako kao i članovi plemena Xavante, kod kojih su odseli za vreme snimanja.
poseti amazonskom Xavante plemenu.
A Hrišćanstvo jeste poslednje istinsko utočište prognanih i odbačenih.
Zato, neka bi Gospod dao da se i brat Maks pribroji Carstvu, uprkos mnogima koji su ga u ovom svetu otpisali i predali na „večne muke“ zbog njegove duge kose ili muzike.
Izvor: Smrt Svetu
