Заменик државног секретара САД Кристофер Ландау саопштио је да су Вашингтон и Ла Паз обновили дипломатске односе на нивоу амбасадора. Ландау је изразио наду у скорије именовање шефова дипломатских мисија. Паз је обнову дијалога окарактерисао као прагматичан заокрет у спољној политици Боливије.
На шта Паз рачуна настојећи да обнови односе са САД? Да ли је то потез осујећивања у светлу агресивне политике Беле куће у Латинској Америци или покушај да се унутрашњи проблеми реше уз подршку САД? Који су ризици такве политике?
Канела Креспо, правница и чланица MAS-IPSP (Покрет ка социјализму — политички инструмент за суверенитет народа, под вођством Ева Моралеса)
Постоји офанзива САД да контролишу читав регион, а Боливија није изузетак. Ради се, практично, о клубу зависности. Вероватно је да ће пут Боливије личити на онај данашње Аргентине, у којој се учврстио веома агресиван неолиберални систем.
Марсело Арекипа, политиколог
Односи који се успостављају између Боливије и Сједињених Држава очигледно су интересни односи, а ти интереси зависе од степена политичке и геополитичке моћи коју има једна и друга земља.
У датом случају, Сједињене Државе, очигледно, нису дошле у Боливију са намером да успоставе хоризонталан однос, већ пре вертикалан, који ће бити условљен економским потребама Боливије и политичким, али и економским, циљевима САД.
Дакле, извесно је, по мом мишљењу, да ће постојати одређена контрола боливијске политике од стране Сједињених Држава, и ти односи су, наравно, веома прагматични у најширем смислу те речи, што је повезано с тим што САД желе, једном заувек, то јест, што је пре могуће, да у потпуности затворе идеју да у Јужној Америци постоји заокрет ка десници.
Соланже Кабрера је предавач на универзитету у Боливији, социолог и политиколог, присталица Ева Моралеса. Завршила је основне студије у области образовања, дипломирала на Универзитету Ксавијер де Чукисака у Сан Франциску и Вишој школи за обуку наставника Марискал Сукре. Тренутно се бави обуком лидера у разним виртуелним школама.
Неке чињенице
Родриго Паз, изабрани председник Боливије, од свог тријумфа у првом кругу, а још више након другог круга, настојао је на све начине да се огради од левичарских сектора, нарочито од покрета који предводи Ево Моралес, најављујући све више агресивне и антинародне мере.
Прво, због његових несрећних изјава тичућих се Кубе, Венецуеле и Никарагве, Боливарски савез за народе наше Америке (ALBA-TCP) одлучио је да обустави односе са будућом боливијском владом. Иако се појашњава да та одлука неће утицати на односе са боливијским народом, то је тежак ударац за међународне односе.
С друге стране, председник Паз је, под изговором „промене институционалног имиџа“, започео свој мандат оспоравајући симболе попут вифале и чакане, које су народи и народности староседелаца с муком изборили као званичне амблеме Вишенационалне Државе Боливије. То је изазвало опште незадовољство и протест бројних друштвених група.
Поред тога, још пре него што је ступио на дужност председника Боливије, Паз је отпутовао у САД са својим економским тимом, изјавивши да ће одржати састанке са америчком владом, мултилатералним организацијама и пословним људима како би, наводно, обезбедио прилив долара и горива у земљу.
Да би се разумела ова ситуација, треба подсетити да је Ево Моралес, током своје владавине, заузео отворено антиимперијалистички став, па је протерао тадашњег америчког амбасадора Филипа Голдберга, Управу за борбу против дрога САД (DEA), Агенцију за међународни развој (USAID) и све невладине организације (НВО); другим речима, све установе које су нарушавале суверенитет земље. То је изазвало протест традиционалне деснице, која се историјски споразумаштвом и поткупљивошћу у односу према империјализму, али и подршку већине становништва, због чега је популарност Моралесове владе достигла неслућене висине.
Међутим, Родриго Паз је, чим је ступио на дужност, најавио обнављање дипломатских односа са владом САД, што је потврдио амерички подсекретар Кристофер Ландау.
Значења
На разочарање оних што су мислили да ће нова влада заузети центристичку или умерено десничарску позицију, како време пролази, Родриго Паз све јасније открива своје право лице, а то значи да ће постати нова верзија неолибералних председника који су владали пре Ева Моралеса.
Истина је да се Боливија, услед лоше управе Луиса Арсеа Катакоре, поново суочила с економском кризом, као и пре две деценије; међутим, уместо да је решава уз помоћ регионалних организација или земаља БРИКС-а, нова влада одлучује да се окрене англосионистичком империјализму. У том смислу, све указује да Родриго Паз представља нову боливијску десницу — али и даље покорну, слугерањску, послушну империји и, самим тим, супротстављену интересима боливијског народа.
Ова ситуација је недопустива, имајући у виду да Трамп претњама најављује упаде у латиноамеричке земље, почевши од Венецуеле и Колумбије, искључиво ради присвајања природних богатстава. Ипак, Родриго Паз показује да га суверенитет земље не занима, верујући да ће обновом односа са САД „отворити Боливију свету и довести свет у Боливију“; другим речима, препустити земљу на милост страним интересима, јер је за десницу САД — цео свет. Уз то, они поново гледају на Боливију као на још једног просјака; у прилог томе говоре речи подсекретара Ландауа да ће његова влада „поклонити 700.000 долара у лековима и тестовима за дијагностику ХИВ-а“ (SWI, 10/11/25) — дакле, доносе нам дрангулије да би приграбили наша богатства.
Родриго Паз на све стране истиче да је, за разлику од Ева Моралеса, започео „цватуће пријатељство“ са САД; али сви се сећамо речи Хенрија Кисинџера: „Бити непријатељ Сједињених Држава је опасно, али бити пријатељ је кобно“. То значи да боливијски народ мора наставити борбу.
