Међу бројним биткама које Доналд Трамп води од почетка свог другог мандата, битка око царина представља занимљиво натезање конопца између „мене“ и „њих“, што изазива низ геополитичких кретања која могу довести до нових времена за народе Глобалног југа.
Трампова улога самопроглашеног цара може се тумачити са становишта различитих научних дисциплина, али из политичког угла, форма одражава садржај. Ни форма ни садржај Трамповог односа према светском политичком систему не показују доследност потребну за представу будућности мира, слоге и правичности међу народима.
Када Трамп грубо и недостојно тврди да ће се лидери других земаља постројити у ред испред његовог „дворца“ зарад „преговора“ о његовим погубним и деспотским мерама, с покорним и поданичким ставом, спремни да се одрекну свега у замену за ништа — то је, ни мање ни више, него позив на побуну и додатни подстицај за напуштање пропадајућег једнополарног капитализма.
„Жртвујте своје достојанство и политички капитал, и предајте своје народе да би ‘Америка поново била велика’“— поручује монарх без круне. И ту се појављују Букеле, Милеј и Мелони као просјаци са туђим даровима, тражећи милостињу од тог новог Нерона XXI века.
Милеј је похитао у Мар-а-Лаго по фотографију са Трампом и бланко чек ММФ, надајући се благослову расистичког господара Севера.
Букеле је понудио територију Ел Салвадора као највећу затворску јединицу Сједињених Држава изван њихових граница.
Битка за царине
Мелони је недавно отпутовала у Вашингтон на свој први састанак у Белој кући са Доналдом Трампом, истичући да наступа као незванични представник интереса 27 земаља чланица Европске уније (ЕУ).
По сценарију „повуци-потегни“, Трамп је дао рок од 90 дана за преговоре о реципрочним царинама, примењујући општу стопу од 10% за већину земаљā и регионā, укључујући и ЕУ.
Мелони је већ изразила противљење наметању 20% царина на ЕУ, јер би то непосредно утицало на италијански извоз, који чини око 10% извоза на америчко тржиште. Изјавила је: „Уверена сам да можемо постићи договор и овде сам да помогнем у томе. Не могу преговарати у име Европске уније. Мој циљ је да позовем председника Трампа у званичну посету Италији и видим да ли постоји могућност организовања сличног састанка с Европом“.
Након састанка са Трампом, није постигнут конкретан договор, али је обећано да ће се наставити рад на споразуму који би био од користи за обе стране.
Мелони је позвала Трампа у Рим, и он је прихватио позив, при чему се спекулише да би посета требало да се догоди пре истека рока од 90 дана за примену реципрочних царина.
Такође, ових дана, Марош Шефчович, комесар за трговину ЕУ, састао се у Вашингтону с америчким секретаром за трговину, Хауардом Лутником, како би спречили Трампа да уведе додатне царине на све европске производе који улазе на америчко тржиште.
Пре пута у САД, италијанска премијерка се састала са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен, која је преко друштвене мреже X изјавила: „Ако преговори не буду задовољавајући, наше противмере ће ступити на снагу“.
Фон дер Лајен и председник Европског савета Антонио Коста отпутоваће у Кину у јулу да се састану са председником Си Ђинпингом, али је претходно наложила шпанском председнику Педру Санчезу да отпутује у Кину те испита односе Пекинга и Брисела. „Он иде тамо да говори у име целе Уније, да види шта може, а шта не може да се уради“ — Комисија, која не потврђује нити пориче те информације, признаје да је разменила поруке с европским лидерима по том питању.
Последњих година трговински односи између Вашингтона и Брисела доживели су неколико епизода напетости, с наметањем унакрсних царина које су утицале и на индустријске и на пољопривредне производе. Иако је под администрацијом председника Џоа Бајдена напетост унеколико ублажена, неки атрибути наслеђени из првог мандата Трампове администрације и даље су на снази.
С тим у вези, и под претпоставком да договор неће бити постигнут, ЕУ је почела осмишљавати пакет противмера за решавање проблема тарифа од 20 одсто, наметнутих од Трампа.
Путовање Мелонијеве има за циљ да у преговорима о царинама нагласи постојање политичке воље за постизање споразума дипломатским каналима, у контексту у којем оба блока могу ускладити своје ставове у односу на Кину и ојачати своје стратешке везе.
Трговинска ситуација између Сједињених Држава и Европске уније почетком 2025.
Упркос благом повећању трговинског суфицита еврозоне са САД у јануару 2025, подстакнут повећаним извозом и увозом с обе стране, амерички председник Доналд Трамп изразио је силно незадовољство неповољним трговинским билансом за Сједињене Државе.
Као одговор на Трампову агресивну тарифну политику, ЕУ је припремила царинске противмере евра на америчке производе у вредности од 26 милијарди и истражује алтернативне могућности трговине у другим земљама.
Тарифни рат би могао повећати цене основних и индустријских добара, утичући на потрошаче и предузећа зависна од увоза у кључним секторима као што су грађевинарство и технологија, између осталих. Процењује се да би царина од 10% могла смањити БДП ЕУ између 0,2% и 0,3%. Особени сектори попут аутомобилске, металопрерађивачке и пољопривредне индустрије могу бити посебно рањиви.
Трамп тако уцењује ЕУ да повећа увоз америчке нафте и гаса како би избегао царине.
Сложеност трговинских односа између Сједињених Држава и Европске уније карактерише суфицит у роби у корист ЕУ и суфицит услуга у корист Сједињених Држава, с укупним обимом трговине од 1,6 трилиона евра у 2023. и нето претеком од 48 милијарди евра у корист ЕУ.
Бумеранг тарифне политике
Царине повећавају цену увозне робе, што може резултирати већим ценама за америчке потрошаче и могућим смањењем њихове куповне моћи. Ово посебно важи за производе код којих су домаће алтернативе ограничене.
Многе америчке компаније се ослањају на увезене компоненте и материјале из Европе, који би због царина могли поскупети, чинећи их мање конкурентним. Поред тога, америчке компаније које извозе у Европу могле би се суочити с узвратним царинама, што би наштетило њиховој продаји и профитабилности.
Неки економисти верују да царине, све у свему, штете општем економском расту нарушавајући тржишта, смањујући трговину и стварајући неизвесност.
У стварности, мало је вероватно да ће Сједињене Државе имати значајне користи од широког наметања царина, не само Европи, већ и осталим земљама с којима тргују.
Иако би неке специфичне домаће индустрије могле доживети привремени подстицај, потенцијал за веће потрошачке цене, штета за предузећа из САД која зависе од европског увоза и значајна одмазда ЕУ која ступа у трговински рат, вероватно би надмашила ма какву корист и чак би могла изазвати рецесију.
Не треба заборавити да упоредо с овом мером, САД спроводе политику прогона и депортације миграната који чине радну снагу, пре свега пољопривредну, што је значајно утицало на цене и доступност производа у прехрамбеним продавницама.
И Кина је у игри
Изван лицемерне приче Трампа и његових техно-пајташа милијардера што имају користи од његове финансијске тактике којом се он служи сваки пут кад се појави на телевизији, рат за заустављање научног и индустријског развоја Кине и њене геополитичке улоге чини се све тежим за цара једностраних потеза.
Трамп мисли да ће се светски лидери понашати као елита „Демократске“ странке или скоројевићи из CPAC, али није у праву. Он греши односно Јемена и палестинског отпора, греши у вези с Ираном и суштински греши у вези са Кином.
Кина, Русија, Иран, БРИКС+ и новозапочете антиколонијалне револуције у Африци сада играју алтернативну вишеполарну улогу која превазилази кратковидност северноамеричког „врховног сопства“, које себе сматра неприкосновеним и незаменљивим у области безбедности и трговине.
Бразил је заменио САД као главног снабдевача сојиним зрном Кине, највећег светског увозника соје, која је значајно повећала увоз из Бразила и тако смањила зависност од САД.
Сједињене Државе су вршиле притисак на кинеске компаније које управљају двема лукама у Панами да продају своје власништво Блек Року, али су кинески антимонополски органи обуставили продају панамских лука.
Сједињене Државе повећавају царине на извоз и увоз, не схватајући да је свет међусобно повезан и да се зарад развоја националне производне компаније с високом додатном вредношћу нужно мора набављати нека компонента, опрема или сировина из друге земље.
Кина је предложила политику нултих царина и најавила је за земље с којима има дипломатске и трговинске односе у Азији, Латинској Америци и Африци.
Али влада је предузела и оштре узвратне мере на Трампове претње, ширећи ограничења на основне компоненте за електрична возила, војну технологију и обновљиву енергију, што би у кратком року могло изазвати велику кризу у САД.
Кина је на челу развоја 6Г технологије, са циљем да покрене комерцијалне услуге око 2030. Али изнад свега, то је најмоћнији и најбитнији израз инклузивне и комплементарне вишеполарности, на основу које можемо пројектовати будућност различиту од анахроног једнополарног капиталистичког система.
Кина је покренула нови међународни платни систем са дигиталним јуаном, који ради у више од 200 земаља с 87% становништва света, обрађујући плаћања која су раније трајала данима за само 7 секунди, без зависности од долара, Свифт-а или западних банака, разбијајући хегемонију наметнуту од Беле куће.
Свет технолошке мањине коју Трамп представља, отуђен својом империјалном ароганцијом, изгубио је осећај за стварност и удаљио се од ње. Човечанству нису потребни они који замишљају будућност на Марсу; потребни су му они што раде на борби против глади, сиромаштва и неједнакости који угрожавају сáмо његово постојање. Ушли смо у еру „ми“, солидарности и узајамног допуњавања, и да бисмо их у блиској будућности ојачали, мораћемо збрисати с мапе колонијализам, фашизам и, у првом реду, империјалне тежње да нас вежу за декадентни капитализам који представља прошлост којој већина не жели да припада.
Аутор је аналитичар-међународник и уредник PIA Global
Извор: PIA
