Хондурашка политичка сцена на предстојећем новембарском изборима углавном се врти око три политичке странке: Партије слободе и препорода (која је тренутно на власти), Националне партије и Либералне партије.
Кандидаткиња Партије слободе и препорода (Либре), адвокат Рикси Рамона Монкада, води у анкетама и кључна је фигура руководства Партије Либре, која тежи да учврсти власт коју је већ успоставила председница Сомара Кастро де Зелаја.
Насри Асфура, у народу познат као „Папел а Орден“, главни је кандидат Националне странке, која је историјски била једна од доминантних владајућих снага, са много мандата на челу државе.
Либералну партију предводи спортски коментатор Салвадор Нарада Сало, медијска и политичка фигура која се представља као јака личност. Иако је његова странка Либерална партија, склопио је савезе са покретима који га позиционирају као значајног актера.
Што се тиче парола и кључних порука кампање:
— Кампања Рикси Рамоне Монкаде (Либре) вероватно ће се усредсредити на продужетак и додатно јачање обнове државе под слоганом владе председнице Сиомаре Кастро. Могуће поруке укључују сузбијање корупције и некажњивости (основу њеног мандата), социјалну правду (нагласак на социјалним програмима, субвенцијама за енергију и обећањима о улагањима у здравство и образовање).
— Национална партија (Насри Асфура „Папел а Орден“) ће се ослањати на његов имиџ ефикасности и резултата, повезујући га с инфраструктурним пројектима из времена његовог градоначелничког мандата у Тегусигалпи. Слоган „Папел а Орден“ алудира на његову спремност да ради и решава проблеме прагматично. Мада за собом вуче репове истрага и скандала, он као контраст реторици радикалних промена Националне странке нуди искуство и ред.
— Либерална партија с конзервативцем Насралом кампању ће заснивати на обећању наводне обнове и промена, постављених ипак на неким традиционалним алтернативама. Тема борбе против корупције није јој јача страна, али је на неки начин ипак обрађује, углавном у виду напада на владу Републике. Покушавају да привуку гласаче путем медија, али Хондурани им не верују превише јер један дан кажу једно, а други дан друго.
Влада је уложила много у јавне радове, здравство, образовање, у осигуравање Хондуранима многих питања везаних за људска права, слободу изражавања, то су честе теме — подршка квалитету здравствене заштите, приступ државном образовању. Опозиција, посебно из цивилног друштва, окупила је заједно са црквама низ институција како би се супротставила влади Републике, добро стојеће код народа који је имао користи од ових јавних политика, програма и развојних пројеката.
Иза владајуће партије Либре и њене кандидаткиње стоје пре свега партијска база, социјални покрети и јавни сектор. Постоји и идеолошка подршка с левице на регионалном нивоу, као и спонзора који је на различите начине подржавају и доприносе позиционирању кандидаткиње.
Иза Националне партије историјски стоји подршка економских и пословних елита — оних елита које не плаћају порезе и које су навикле да послују с јавним добрима, као што је Хондураски савет приватног предузетништва. Реторика Националне странке усредсређена је на економску стабилност и стварање повољне пословне климе. Постоји утицај спољних група, посебно из Сједињених Држава, које подржавају ову медијски вођену политичку кампању и које су одувек имале проамеричку спољнополитичку оријентацију.
По моме мишљењу, иза Салвадора Насрале, популарне, али не сувише уверљиве медијске личности, стоје незадовољни гласачи из странке Либре и других националних партија, али његови спонзори су малобројни. Његова кампања се финансирала приватним средствима и прилозима из расејања. Његова реторика се, по мени, заснива на борби против успостављеног система, иако та особа као кандидат није показала никакве способности у државној управи. Као потпредседник (а то је још увек), примао је средства од садашње владе, а оно што је радио било је да добијени простор користи за нападе на саму партију.
Што се тиче расподеле изборних преференција, у највећим градовима као што су Тегусигалпа, Сан Педро Сула, Чолутека, постоји жестока конкуренција између партија. Историјски гледано, Национална странка је имала упориште у тим областима, али популарност и даље иде у корист партије Либре, док фигура Насрале постепено мења целокупан политички пејзаж.
Градско гласачко тело је доста нестабилније и под већим утицајем перцепције економије и безбедности, док су сеоска подручја традиционално била упориште Либералне, а у новије време и Националне странке. Међутим, друштвена агенда Либре, која укључује програме помоћи и субвенције, стиче упориште и у овим областима. Партијска оданост је дубоко укорењена међу њеним присталицама, али донекле може бити условљена користима.
Што се младих тиче, сва мање су заинтересовани, премда су са садашњом владом постали присутнији — видимо да је доста министара и људи на кључним положајима, попут генералног директора царина, врло младо. Подршка жена је расподељена између странака. Чињеница да је жена попут Рикси Монкаде кандидат партије Либре могла би утицати на њихово гласање, мада су и оне под утицајем економских прилика и безбедносних проблема.
Средња класа у Хондурасу представља углавном групу неодлучних гласача. Њихов избор зависи од економске стабилности, правне сигурности и борбе против корупције. Значајне промене с успоном Либре као доминантне политичке снаге, довеле су у питање историјски двопартизам и проузроковале веће распарчавање гласачког тела.
Улога хондураског расејања у САД је битна, углавном због дознака, које су покретачка снага економије. Да ли она утиче на изборне преференције? Посредно свакако утиче, кроз општење са породицама, а њене вође могу обликовати ставове своје заједнице путем друштвених мрежа, које су данас свима доступне.
Јаке и слабе стране садашње владе:
— Јаке стране владе председнице Сиомаре Кастро су борба против корупције (укинути су закони сматрани коруптивним, попут Закона о тајности, предузете су мере за укидање Зона запослења и економског развоја /SEDE/, које су критичари оценили као недемократске). Друштвена агренда (програми попут обезбеђивања електричне енергије најсиромашнијима и школске ужине) наишла је на добар пријем. Када је реч о инфраструктури, влада је покренула инвестиционе пројекте и изградњу нових болница.
— Слабе стране: безбедносни проблеми (упркос ванредним мерама, перцепција несигурности је висока). Економија (инфлација, поскупљење трошкова живота, незапосленост) представљају слабе тачке и предмет критике економске политике владе. Политичка поларизација такође се продубљује, а противници могу истицати недостатак дијалога и идеолошки приступ владе као претњу стабилности.
Ко обликује дневни ред за младе, жене и нове економске групе? По мом мишљењу, мешавина традиционалних медија и нових дигиталних платформи, новинара и блогера. Многе личности имају велики утицај на друштвеним мрежама — новинари, истраживачи, политички аналитичари, лидери јавног мњења на Фејсбуку, Тик-Току, Вотсапу, Јутјубу. Фигуре попут Луиса Зелаје, бившег политичара, са другим друштвено-политичким утицајима, имају велику моћ мобилизације и убеђивања. Популарни налози на Тик-Току или канали политичких аналитичара на Јутјубу посебно одјекују код младих. Локални традиционални медији попут штампаних издања „Ла Пренса“ и „Ел Хералдо де ла Трибунa“ често служе за медијске кампање дезинформација и делују у складу с интересима својих власника.
Кључни су спољна политика и односи са Сједињеним Државама — погоршање односа могло би угрозити дознаке и перцепцију стабилности земље. Кандидати које јавност види као савезнике САД могу стећи поверење. Однос са Кином и Тајваном такође је поларизујући: одлука садашње владе да прекине везе са Тајваном и успостави их са Кином могла би бити нападана од стране опозиције, која се више ослања на САД. Модел кинеског развоја, заснован на великим инвестицијама у инфраструктуру, може бити привлачан некима, док ће другима више одговарати амерички модел демократије заснован на људскиим правима.
Слика будућности земље која би могла ујединити становништво морала би бити заснована на превазилажењу идеолошких подела и изградњи националног, уједињујућег пројекта: мир и безбедност — друштво без страха од насиља и изнуде; економске прилике — будућност са стабилном економијом, више квалитетних радних места и мање неједнакости; правда и прозрачност —поштовање владавине права и кажњавање корупције, без обзира ко је починилац. Кандидат који би спојио прагматичан економски приступ, снажну борбу против корупције и искрено залагање за социјалну правду могао би да понуди победничку формулу за уједињење хондурашког друштва.
