Olga Paunović: Izbori u Boliviji 2025: Analiza predsedničkih kandidata i političko-ekonomske situacije

S obzirom na postojeće podatke, verovatno je da će izbori biti odlučeni u drugom krugu, a prednost trenutno imaju opozicioni kandidati koji su uspeli da privuku birače razočarane unutarstranačkim podelama u MAS-u i ekonomskim izazovima s kojima se zemlja suočava.

Predsednički i parlamentarni izbori u Boliviji, zakazani za 17. avgust 2025, predstavljaju ključni trenutak za budućnost političkog sistema ove andske zemlje. Na ovim opštim izborima građani Bolivije biraju predsednika i potpredsednika države, kao i članove dvodomne Višenacionalne zakonodavne skupštine (Asamblea Legislativa Plurinacional), koja se sastoji od Senata i Predstavničkog doma. Ukupno se bira 166 poslanika: 36 senatora i 130 poslanika Predstavničkog doma.

Ovi izbori se održavaju u izuzetno složenim uslovima – politička scena je duboko fragmentisana, ekonomska kriza otežava svakodnevni život građana, a institucionalna stabilnost je dovedena u pitanje. Rastuća polarizacija, tenzije između različitih frakcija unutar vladajućeg Pokreta ka socijalizmu (Movimiento al Socialismo – MAS) i isključenje bivšeg predsednika Eva Moralesa iz izborne trke dodatno komplikuju kontekst. Moralesovo isključenje izazvalo je unutrašnje podele u MAS -u, pri čemu je stranka nastupila sa novim binomijumom (kandidati za predsednika i potpredsednika), dok je Morales najavio osnivanje odvojenog političkog projekta.

Istovremeno, opozicija nije uspela da izgradi jedinstveni front, pa u izbornu trku ulazi više kandidata različitih ideoloških orijentacija – od desničarskog konzervativizma i nacionalizma, preko centrističkih i građanskih opcija, do progresivnih i libertarijanskih alternativa. Ukupno deset predsedničkih binomijuma takmiči se za poverenje birača, predstavljajući šaroliki politički spektar i različite vizije budućnosti Bolivije.

Izbori 2025. godine imaju i širi međunarodni značaj. Kao država sa najvećim poznatim rezervama litijuma na svetu, Bolivija je od strateškog interesa za globalne tehnološke i energetske lance snabdevanja. Ishod ovih izbora neće uticati samo na unutrašnje upravljanje i institucionalni poredak, već i na regionalne geopolitičke odnose i na globalni balans između demokratskih i autoritarnih tendencija u Latinskoj Americi.

1. Kandidati, stranke i ideologije

Najznačajniji kandidat vladajuće partije MAS-IPSP (Movimiento al Socialismo) je Eduardo del Kastiljo, bivši ministar unutrašnjih poslova u vladi predsednika Luisa Arsea. On zagovara nastavak dosadašnjeg modela u kojem država igra ključnu ulogu u ekonomiji, uz očuvanje socijalnih programa i državne kontrole nad strateškim sektorima poput gasa i litijuma. Ipak, MAS ulazi u izbornu trku duboko podeljen, što dodatno komplikuje njihov položaj. Jedan od bivših lidera stranke, Androniko Rodriges, raskinuo je sa MAS-om i formirao sopstvenu levičarsku alijansu – Alianza Popular. Njegov program kombinuje tradicionalne socijalističke vrednosti sa pragmatičnijim pristupom razvoju, naglašavajući značaj poljoprivrede, lokalne autonomije i podrške mladima, posebno u ruralnim sredinama. U trci je do kraja jula bila i Eva Kopa, bivša gradonačelnica El Alta i nekadašnja predsednica Senata, koja je nastupala kroz pokret Morena. Ona je pokušala da artikuliše novu urbanu levicu fokusiranu na inkluziju marginalizovanih zajednica i lokalni razvoj. Iako je početno imala značajnu podršku, u julu je povukla kandidaturu, ostavljajući snažan politički utisak i ukazujući na rastući značaj mladih i žena u političkom životu Bolivije.

Na suprotnoj strani političkog spektra nalaze se brojni kandidati desnog centra i desnice, koji čine razjedinjenu, ali glasnu opoziciju. Samuel Dorija Medina, bivši ministar i poznati biznismen, predvodi savez Unidad. Njegov program zasniva se na fiskalnoj odgovornosti, smanjenju javne potrošnje i subvencija, kao i jačanju privatnog sektora uz podsticanje međunarodnih investicija. Bivši predsednik Bolivije Horhe „Tuto“ Kiroga kandiduje se u okviru alijanse Libre. On se zalaže za liberalizaciju tržišta, deregulaciju i institucionalne reforme, s ciljem da se ograniči uloga države u ekonomiji i obnovi pravna stabilnost. Još jedan istaknuti predstavnik desnice je Manfred Rejes Vilja, bivši gradonačelnik Koćabambe i bivši vojni oficir. On se obraća biračkom telu kroz autoritarni i bezbedonosno-populistički diskurs, sa naglaskom na infrastrukturni razvoj, jačanje državnog autoriteta i sigurnosne reforme. Pored glavnih političkih blokova, u trci učestvuju i kandidati koji predstavljaju specifične ideološke i regionalne pozicije. Rodrigo Pas Pereira, sin bivšeg predsednika Hajmea Pasa Samore, predstavlja Demokratsko-hrišćansku partiju i zalaže se za decentralizaciju vlasti, društvenu koheziju i promovisanje tradicionalnih porodičnih vrednosti. Iako je inicijalno kao kandidat pokreta Nueva Generación Patriótica najavljivan libertarijanski ekonomista Hajme Dan, njegova kandidatura nije potvrđena od strane izborne komisije. Stranka je ostala bez predstavnika nakon što se i njen prethodni kandidat, Fidel Tapija, povukao iz trke krajem jula. Ne treba zanemariti ni regionalno orijentisane kandidate kao što je Džoni Fernandes, gradonačelnok Santa Krusa. On vodi kampanju kroz savez Fuerza del Pueblo, sa fokusom na ekonomsku autonomiju istočnih regiona, jačanje lokalne samouprave i ulaganje u regionalni razvoj. U međuvremenu, Paulo Rodriges Folster, prvobitno najavljen kao kandidat alijanse ADN – Libertad y Progreso, takođe nije prošao zvaničnu registraciju. Umesto njega, stranka je kandidovala Pavela Arasenu, koji promoviše ekonomski liberalizam i građansku stabilnost kroz mere usmerene na slobodno tržište i smanjenje državne intervencije.

2. Političko-ekonomska situacija

Bolivija se pred predsedničke izbore zakazane za 17. avgust 2025. godine nalazi u dubokoj političkoj i ekonomskoj krizi. Bolivijska ekonomija suočava se sa ozbiljnom stagflacijom – kombinacijom usporenog rasta i visoke inflacije. Inflacija je 2024. dostigla 8, 82%, a devizne rezerve zemlje gotovo su iscrpljene. U prvoj polovini 2025. devizni kurs na crnom tržištu bio je duplo veći od zvaničnog, što je izazvalo ozbiljne poremećaje u trgovini i snabdevanju. Trgovinski deficit u prvih devet meseci prethodne godine iznosio je preko 300 miliona dolara, dok je uvoz goriva postao nužan zbog drastičnog pada domaće proizvodnje. Jedan od najupadljivijih simptoma krize jeste gotovo potpuna disfunkcija gasnog sektora – nekadašnjeg stuba bolivijske ekonomije. Država sada uvozi gorivo kako bi zadovoljila samo osnovne potrebe tržišta. Rasprodaja zlatnih rezervi, smanjenje kreditnog rejtinga i rastući javni dug dodatno pogoršavaju ekonomsku stabilnost. Iako predsednik Luis Arse najavljuje rast BDP-a od 3,5% u 2025. i kontrolu inflacije, većina nezavisnih analitičara ocenjuje da su ti ciljevi nerealni bez dubokih strukturnih reformi. Paralelno sa ekonomskom krizom, Bolivija prolazi kroz duboku političku destabilizaciju. Najveća kriza izbila je unutar same partije MAS, koja je bila na vlasti više od 15 godina. Sukob između predsednika Arsea i bivšeg predsednika Eva Moralesa, koji se pretvorio u otvoreno neprijateljstvo, podelio je stranku na dve zaraćene frakcije: „arcistas“ i „evistas“. Ova unutrašnja borba paralizovala je političke institucije i izazvala višemesečne proteste i blokade koje su dodatno narušile ekonomiju. Evo Morales je pokušao da se kandiduje na izborima, ali je Ustavni sud potvrdio njegovu diskvalifikaciju. Arse se u maju 2025. povukao iz predsedničke trke zbog niske popularnosti i političkog pritiska. Time su dva najpoznatija lica MAS-a eliminisana iz izborne trke, ostavljajući pokret dezorijentisanim i slabim.

Izbori 2025. godine nose velike političke i ekonomske posledice. Analitičari poput bivšeg predsednika Karlosa Mese upozoravaju da je Boliviji potrebna „radikalna promena režima“ kako bi se povratilo poverenje u institucije i obnovila ekonomska stabilnost. Opozicija se nada da će prvi put posle skoro dve decenije okončati dominaciju MAS-a, dok bivše pristalice te partije upozoravaju na mogućnost socijalnih nemira i destabilizaciju ukoliko vlast preuzmu snage koje obećavaju privatizaciju i liberalizaciju. Pitanje kursa nacionalne valute, ukidanje subvencija i eventualne devalvacije bolivijana posebno brine građane. Potencijalno drastično povećanje cena goriva moglo bi da izazove nove proteste, naročito među siromašnijim slojevima i autohtonim zajednicama, koje su decenijama bile glavni oslonac MAS-a.

3. Uticaji svetskih i regionalnih sila

U savremenom kontekstu političke i institucionalne krize, Bolivija postaje sve značajniji geopolitički prostor u kojem se prepliću interesi globalnih i regionalnih sila. Unutrašnje podele, slabljenje državnih institucija i ekonomske poteškoće čine zemlju podložnijom spoljnim uticajima – kako onim tradicionalnim, tako i novim koji dolaze s Istoka. Pošto se Sjedinjene Američke Države tradicionalno smatraju glavnim spoljnopolitičkim akterom u Latinskoj Americi, njihova pozicija u savremenoj Boliviji pokazuje znakove uzmicanja. Nakon neuspelog pokušaja državnog udara u junu 2024. godine, u javnom prostoru su se pojavila brojna pitanja o eventualnoj ulozi SAD, ne nužno kao direktnog aktera, već kao sile čiji politički uticaj i istorijsko savezništvo s opozicionim elitama stvaraju atmosferu u kojoj su takvi događaji mogući. Iako su američke vlasti zvanično demantovale bilo kakvu umešanost, percepcija o njihovoj ulozi i dalje je prisutna u narativima domaće javnosti, naročito među levičarskim frakcijama koje SAD vide kao podršku konzervativnim snagama. Dok se američki uticaj povlači, prisustvo drugih globalnih sila – pre svega Kine, Rusije i Irana – postaje sve izraženije. U prethodnim godinama, vladajuća stranka MAS je razvijala tesne odnose sa ovim državama, otvarajući prostor za njihovo širenje u strateškim sektorima poput energetike, infrastrukture i bezbednosti. Kina je posebno aktivna u oblasti eksploatacije litijuma, dok Rusija i Iran jačaju političku i vojno-tehničku saradnju. Takvi odnosi često dolaze bez demokratskih uslovljavanja i kontrole, što ih čini atraktivnim za vlasti koje se nalaze pod pritiskom međunarodne kritike. Unutrašnje političke i ekonomske elite deluju kao važan kanal spoljnog uticaja. Tradicionalne poslovne i vojne strukture, koje se protive redistributivnoj politici MAS-a, povezane su sa konzervativnim mrežama u regionu i često se oslanjaju na američku ili regionalnu podršku u pokušajima da oslabe levičarske vlasti. Istovremeno, duboki raskol unutar same MAS stranke, između predsednika Arsea i bivšeg predsednika Moralesa, dodatno komplikuje odnose sa spoljnim akterima, jer se različite frakcije orijentišu prema različitim međunarodnim partnerima u cilju jačanja svojih pozicija.

U celini, politička kriza u Boliviji stvara ambijent u kojem međunarodni uticaj postaje presudan faktor. Institucionalna slabost, pad poverenja u vladu, ekonomski problemi i neizvesna izborna godina otvaraju vrata za širu geopolitičku dinamiku. Dok se spoljne sile bore za uticaj, bolivijsko društvo i politički sistem nalaze se pod pritiskom koji dolazi i iznutra i spolja, čineći stabilnost zemlje sve neizvesnijom.

4. Uloga bivšeg predsednika Eva Moralesa

Evo Morales, bivši predsednik Bolivije i osnivač Pokreta ka socijalizmu (MAS), i dalje igra ključnu političku ulogu pred predsedničke izbore zakazane za 2025. godinu, uprkos tome što mu je Ustavni sud onemogućio kandidaturu. Njegov odnos s aktuelnim predsednikom Luisom Arseom doveo je do dubokih podela unutar MAS-a. Arse je učvrstio kontrolu nad strankom, dok su Moralesove pristalice formirale tzv. evista frakciju, čime je otvoren prostor za sukobe unutar samog pokreta. Morales je kasnije napustio MAS i najavio kandidaturu preko druge političke platforme, a u jednom trenutku pokušao je da registruje novi pokret pod nazivom EVO Pueblo – akronim za „Estamos Volviendo Obedeciendo al Pueblo“. Uprkos pokušajima, njegova kandidatura je pravno osporena, pozivajući se na ustavne odredbe koje zabranjuju više od dva uzastopna predsednička mandata. Morales se nije povukao iz političkog života, već je mobilisao pristalice kako bi protestovali protiv odluke Ustavnog suda. U maju 2025. organizovane su masovne demonstracije u La Pasu, uključujući i pozive na blokade puteva i kampanju političkog pritiska na izborne i sudske institucije. Morales je takođe pozvao građane da glasaju „nulo“, odnosno da ponište svoje glasačke listiće kao znak protesta zbog njegove isključenosti iz izborne trke. Na taj način pokušava da delegitimizuje predstojeće izbore i da ukaže na ono što on vidi kao institucionalnu nepravdu. Iako formalno nije kandidat, Morales i dalje ima snažan uticaj, posebno u regionima kao što je Čapare, gde uživa široku podršku među proizvođačima koke i ruralnim stanovništvom. U isto vreme, njegov odnos sa kandidatom MAS-a, Andronikom Rodrigesom, ostaje složen. Dok neki iz evista tabora vide Rodrigesa kao produženu ruku Moralesovog političkog uticaja, drugi ga optužuju da je izneverio Moralesove principe podređujući se Arseovoj liniji. Moralesova politička strategija, iako ograničena pravno, ostaje utemeljena u njegovoj sposobnosti da mobiliše mase, oblikuje javni diskurs i destabilizuje dominatni narativ unutar i van MAS-a. Na taj način, on ostaje centralna figura političke scene, iako formalno van izborne trke.

5. Uticaj pokušaja državnog udara 2024

Pokušaj državnog udara koji se dogodio u Boliviji 26. juna 2024. godine ostavio je duboke posledice na političku scenu i dodatno produbio postojeće tenzije između glavnih aktera vlasti. Na čelu pokušaja puča nalazio se general Huan Hose Sunjiga, bivši komandant oružanih snaga, koji je nekoliko dana ranije smenjen sa dužnosti nakon što je izjavio da će sprečiti bivšeg predsednika Eva Moralesa da se kandiduje na predsedničkim izborima 2025. godine. Toga dana, oklopna vozila i vojnici pojavili su se ispred predsedničke palate u La Pasu, ali pokušaj zauzimanja institucija brzo je osujećen, a Sunjiga je ubrzo uhapšen. Iako puč nije uspeo, incident je izazvao burne reakcije u zemlji i inostranstvu, dodatno destabilizujući političku situaciju u zemlji. Ovaj događaj dodatno je produbio raskol unutar vladajućeg Pokreta ka socijalizmu (MAS), koji je već podeljen između pristalica predsednika Luisa Arsea i onih lojalnih bivšem predsedniku Moralesu. Morales je pokušaj puča opisao kao inscenirani događaj od strane same vlade, optužujući Arsea da je organizovao „auto-golpe“ kako bi ojačao svoju poziciju i skrenuo pažnju sa ekonomske krize. Arse je, s druge strane, nastojao da iz svega izađe kao odlučan lider koji je odbranio demokratiju. Međutim, brzina kojom je puč ugušen, kao i konfuzne izjave samog Sunjige nakon hapšenja, u kojima je implicirao da je Arse imao znanja o planu, ostavile su prostor za sumnje i spekulacije o stvarnim motivima i pozadini događaja. Pokušaj puča je takođe osvetlio duboku institucionalnu krizu i slabosti bolivijskog demokratskog sistema. Iako su glavne vojne strukture ostale lojalne civilnoj vlasti, sam čin pokazuje da segmenti oružanih snaga i dalje imaju potencijal da prete političkom poretku. Takođe, događaj se odigrao u trenutku kada se zemlja suočava s ozbiljnim ekonomskim problemima, uključujući pad deviznih rezervi, inflaciju i krizu u energetskom sektoru, što je dodatno pojačalo osećaj nesigurnosti među građanima. U tom kontekstu, mnogi građani izražavaju sve veće nepoverenje prema institucijama i političkoj eliti, bez obzira na to kojoj struji pripadaju. Reakcije međunarodne zajednice bile su uglavnom u prilog Arseu, uz osude pokušaja vojnog prevrata i pozive na očuvanje demokratskog poretka. Međutim, u unutrašnjem političkom diskursu dominira atmosfera nepoverenja, optužbi i političkog oportunizma. Uprkos tome što je bio fizički kratkotrajan, pokušaj državnog udara otvorio je brojne dileme o budućnosti bolivijske demokratije, ulozi vojske u političkom životu, kao i o pravcima u kojima bi zemlja mogla da krene uoči izbora 2025. godine.

6. Predizborna istraživanja

Predizborne ankete u Boliviji uoči predsedničkih izbora 2025. godine ukazuju na jasno izraženu tendenciju rasta podrške opozicionim kandidatima, dok se kandidati povezani s vladajućim Pokretom ka socijalizmu (MAS) suočavaju s padom podrške i slabljenjem uticaja. Prema istraživanjima sprovedenim u junu i julu, Samuel Dorija Medina i Horhe „Tuto“ Kiroga izdvajaju se kao vodeći kandidati s podrškom koja se u različitim anketama kreće između 19 i 24 odsto za Medinu, odnosno između 17 i 22 odsto za Kirogu. Njihova prednost se održava uprkos tome što su razlike često unutar statističke margine greške. Treći na listi po popularnosti je Androniko Rodriges, kandidat MAS-a koji je u ranijim fazama kampanje imao između 13 i 15 odsto podrške, ali novije ankete beleže značajan pad na svega 6 do 7 odsto. Zvanični kandidat MAS-a Eduardo del Kastiljo beleži još slabije rezultate, s podrškom ispod 3 odsto. Uočljiv je visok procenat neodlučnih birača i onih koji najavljuju da će poništiti ili ostaviti prazne listiće – zajedno čine i do 30 odsto ukupnog biračkog tela. Njihovo opredeljivanje može imati odlučujući uticaj na ishod izbora, s obzirom na to da nijedan kandidat trenutno ne prelazi prag od 40 odsto glasova s desetoprocentnom razlikom u odnosu na drugoplasiranog, što bi bilo dovoljno za pobedu u prvom krugu. S obzirom na postojeće podatke, verovatno je da će izbori biti odlučeni u drugom krugu, a prednost trenutno imaju opozicioni kandidati koji su uspeli da privuku birače razočarane unutarstranačkim podelama u MAS-u i ekonomskim izazovima s kojima se zemlja suočava.

7. Zaključak

Predsednički izbori u Boliviji 2025. godine mogli bi označiti prekretnicu u političkom razvoju zemlje, predstavljajući više od pukog izbora lidera. Oni simbolizuju borbu između kontinuiteta i promene. Uprkos tome što Pokret ka socijalizmu (MAS) i dalje ima snažan politički uticaj, njegove unutrašnje podele i sve izraženije jačanje opozicije otvaraju prostor za potencijalni politički zaokret. Građani će odlučivati između različitih vizija budućnosti – od tradicionalne levičarske politike, preko centrističke fiskalne discipline, do novih decentralizovanih i liberalnih pristupa. Ishod izbora u velikoj meri zavisiće od sposobnosti kandidata da ponude odgovore na akutne društvene i ekonomske izazove, ali i da ponude kredibilnu viziju razvoja. U tom smislu, ovi izbori nisu važni samo za Boliviju, već mogu imati od‌jek i u širem regionalnom kontekstu Latinske Amerike.