Naš partner u Latinskoj Americi, kontinentalno izdanje Correo del Alba, intervjuisao je Olgu Alvarez, ustavnog pravnika, stručnjaka za izborne sisteme i međunarodnog konsultanta i savetnika po pitanjima vezanim za izborno zakonodavstvo i izborne sisteme. Tema razgovora bila je šta se dogodilo na izborima 28. jula u Venecueli, kada je opozicija optužila Madura za prevare na glasanju i uzurpaciju vlasti. Naš kolega, urednik Correo del Alba Kris Gonzales, pokušala je sa gospođom Alvarez razabrati ko je u pravu, a ko se jednostavno služi manipulacijama da poseje podele u venecuelanskom društvu.
U Venecueli su 28. jula održani predsednički izbori na kojima je predsednik Nikolas Maduro bio suprotstavljen Edmundu Gonzalesu i drugoplasiranoj Mariji Korini Mačado, koja je predstavljala prozapadnu opoziciju. Počevši od podneva tog dana, događaji su počeli menjati regionalni politički pejzaž, prelazeći okvire nacionalne sfere i nalazeći se pod uticajem kako virtuelne stvarnosti na internetu, tako i tradicionalnih glasila. Kao pravnik, kako vi ocenjujete situaciju?
– Naravno, izborni razvoj procesa je bio vanredan. Ali ono što smo videli posle 28. je, prvo, opozicijsko nepriznavanje izabrane vlasti, što podrazumeva nepoznavanje Ustava i svih pravnih normi koje regulišu izborna pitanja, kao i pitanja mirnog suživota. Sledećeg dana, Izborna služba je objavila prvi izveštaj, sa 80% obrađenih zapisnika, što ukazuje na nepovratan trend.
Nepovratan trend?
– Da, trend je bio nepovratan, odnosno nije bilo šanse da se u drugom izveštaju dese primetne promene. Svi mi koji smo upoznati s izbornom statistikom i koji smo posmatrali slične procese u regionu znamo da u određenom trenutku, kada razlika između jednog i drugog kandidata pređe, na primer, pet poena, trendovi postaju nepovratni. Ipak, u ovom slučaju, Izborna uprava je sačekala da dobije značajan deo od ukupnog broja podnetih zapisnika da bi zbrojila rezultate i zatim podelila glasove. Kandidat Nikolas Maduro osvojio je 51%, drugi – 40%, a ostali zajedno – 4,6%.
Sledećeg dana, Izborna uprava se, koristeći svoje pravne mogućnosti utvrđene Zakonom o izbornim procesima, pripremila da proglasi izabranog kandidata, koji je u ovom slučaju bio Nikolas Maduro.
Kako je moguće da su opozicioni lideri mnogo pre objavljivanja izveštaja CNE (Nacionalnog izbornog saveta) izjavili da imaju zapisnike i da su osvojili više od 70% glasova?
– Mi koji proučavamo izbore smo to već pročitali, jer su o tome pričali u svojoj kampanji. Na kraju kampanje, možete videti u izjavama Edmunda Gonzalesa da su rekli da se spremaju saopštiti svoje rezultate i da će upravo oni biti uzeti u obzir. Hteli su da ignorišu izborni organ, to su otvoreno izjavili. Ovo za nas ne predstavlja iznenađenje.
Da li je opozicija borila za svoja prava?
– Ne, oni to nisu uradili. Nikakvo osporavanje pred nadležnim organom se ne dešava. Ko je nadležni organ? Izborna komora Vrhovnog suda, organ izborne nadležnosti koji razmatra sve slučajeve poništavanja i prigovora na proces.
Zašto opozicija traži zapisnike? I zašto CNE ne objavljuje rezultate na sajtu? Nije li svejedno? Da li su zapisnici traženi u drugim procesima?
– Predsednik kolegijalnog tela Elvis Amoroso rekao je da su oni meta sajber napada velikih razmera na ceo sistem. Znači, šta? Da bi se usporila isporuka prvog informativnog izveštaja, vrši se totalizacija.
Po logici čoveka koji pomalo zna kako se rešavaju pitanja izbornih sistema na kontinentu, kada se nalazite u takvoj situaciji, očigledno pokušavate da zaštitite podatke od bilo kakvog masovnog napada. Napad usporava prenos podataka na mesto za prebrojavanje.
Kada Marija Korina kaže da „imaju listiće“, da li je to nešto vanredno?
– Ne, to je obična stvar, svi svedoci imaju zapisnike. Imaju ekvivalent obračunskog lista koji mašina izbacuje posle zatvaranja birališta, a pre prenosa se štampa obračunski list rezervisan od strane Izbornog veća. Zatim se on prenosi i odmah se prave kopije kako bi svedoci stranaka mogli da se uvere da je zapisnik koji je odštampan pre prenosa isti kao onaj koji je odštampan posle prenosa.
Šta se tamo desilo?
– Prvo, niko u ovoj zemlji ne može uzurpirati funkcije Izborne uprave, a da pritom ne počini teško krivično delo. Oni stvaraju paralelnu realnost, istu kao prilikom prelaznog perioda sa Gvajdoom, samo će ovoga puta biti malo žešći. Oni govore o zapisnicima, ali ako nađu da je došlo do neslaganja, prekršaja, kvara, prevare, kako oni to nazivaju, onda će morati da se obrate Vrhovnom sudu. Ako imate razliku od 30%, niko ne može drugačije odlučiti, ali u Izbornu komoru nisu otišli – zašto? Zato što lažu, i ja ne mogu misliti da su zapisnici zakoniti, jer da bi bili zakoniti, moraju biti overeni od izbornog organa. Sve i da su hteli osporiti te zapisnike, morali bi ih najpre overiti u CNE, a zatim podneti u svom predizbornom prigovoru ili obraćanju za zaštitu, ali to se nije dogodilo. Dakle, ne možete pridati verodostojnost ili zakonitost postupcima koji za naciju ništa ne znače.
Još jedan događaj koji je izazvao sporove u inostranstvu je proglašenje Madura za novog izabranog predsednika, koji je dobio 80 odsto glasova. Može li se to učiniti?
– Ko je rekao da je to 80%? CNE je u tom vremenskom periodu morao postići kudikamo veći napredak u sabiranju glasova dobijenih od Izborne službe. U konačni zbirni zapisnik se upisuju važeći listići, oni koji su propraćeni, oni koji iz nekog razloga nisu provereni te zapažanje zašto nisu pažljivo provereni. Na primer, ako ima dva ili tri centra koja su izgorela, glasački listići bili oštećeni itd. Sve je to naznačeno u Završnom aktu.
Odgovorni za širenje lažne matrice zapisnika naterali su ljude da ih traže i imali su za glavni cilj da poseju sumnje u pogledu izbora. Kao odgovor, predsednik Maduro predstavlja sporni predizborni poziv. Šta ima u njemu?
– Prvo, nije tačno da je predsednik proglašen sa 80 odsto zapisnika. Drugo, teret dokazivanja je na onome ko optužuje za prevaru, što Marija Korina Mačado s Edmundom Gonzalesom nije uradila. Nikolas Maduro, koji je imao legitiman interes da se situacija razjasni, podneo je spornu izbornu žalbu Izbornoj komori Vrhovnog suda. Ne znam ceo zahtev, ali iz predstavke se vidi da je u toku sravnjivanje zapisnika procesa, objektivnih informacija koje postoje. Takođe je zatražio od Izborne komore da pozove sve zainteresovane strane, uključujući stranke i kandidate uključene u izborni proces, kako bi mogli da snime zapisnike i dokaze koje imaju da bi CNE mogao uporediti zapisnike. Može se dokazati nekoliko stvari, uključujući i one koje je predsednik tražio, kao što je manipulacija zapisnicima na sajtu koji je Marija Korina postavila.
Zahtevani zapisnici su korisni samo za stranke i za postupke osporavanja. Krajnji rezultat je ono što se obračunava i javno prikazuje na stranici CNE koja je pretrpela masovni napad. Venecuela ima još 30 dana da pokaže rezultate, to je rok predviđen zakonom.
CNE nije obavezan da objavljuje zapisnike; oni su dokaz za stranku koja želi da uputi izazov. CNE čuva zapisnike potpisane od strane učesnika sednice, predsedavajućeg sednice i prisutnih svedoka. U pitanjima izbora, taj rok traje najmanje šest meseci, osim ako nema prigovora; a ako dođe do problema, on traje i zaštićen je mnogo duže za događaje ovog tipa. To je ono što će ući u administrativni dosije.
Izborna uprava je jedini organ opunomoćen za izvođenje zaključaka, iznošenje odluka o rezultatima i proglašenje izabranih kandidata. Nema više ničeg, jedini organ koji može preispitivati postupanje Izborne uprave je Vrhovni sud, u njegovoj Izbornoj komori ili u njegovoj Ustavnoj komori, u zavisnosti od toga koje se pitanje osporava i koji organ i odluku osporavate. Ali, u načelu, upravo je Izborno odeljenje, kako je utvrđeno Ustavom i Organskim zakonom o Vrhovnom sudu, organ odgovoran za prijem pritužbi. Ubeđeni ste da je kandidat nepravilno proglašen? Osporite to dokazima, s elementima ubeđivanja, kako bi žalba bila uzeta u razmatranje. S druge strane, reč je o prevari? Dokažite to. Teret dokazivanja leži na licu koje proglašava ili razotkriva prevaru, a ne na optuženom, što je u očima zakona apsurdno.
U slučaju Marije Korine Mačado i Edmunda Gonzalesa iz Platforme za jedinstvo (PUD), oni su pozvali društvene mreže da traže svedoke na biralištu, pošto u njihovom sustavu nisu imali borce koji bi mogli biti svedocima. S obzirom na poznate nedostatke u javnoj komunikaciji, ne verujem da su dobili značajnije tumačenje glavnih događaja. Volela bih da je toga kod njih bilo i da je procenat listića što ga iznose bio tačan, pa da su to predstavili.
