O uzrocima nedavnog nestanka električne energije u Čileu za Dva Juga govori Oed Marselo Bustamante, direktor Međunarodne informativne agencije El Minuto.
Nedavni masovni nestanak struje koji je zahvatio skoro ceo Čile u trajanju od oko 12 sati jasan je dokaz krhkosti našeg elektroenergetskog sistema. Ovo nije samo izdvojen događaj, već strukturalni propust koji otkriva duboke nedostatke u nadzoru i sposobnosti da se odgovori na energetske krize. Krajnje je važno ne samo da bude ustanovljen krivac, već da se sprovede temeljna istraga zašto protokoli za delovanje u vanrednim situacijama nisu radili kako je predviđeno.
ISA Interchile: džin posle krize
ISA Interchile, podružnica kolumbijske multinacionalne ISA korporacije, koju kontroliše Ecopetrol i, na kraju krajeva, kolumbijska država, prepoznata je kao odgovorna za incident. S imovinom u Čileu vrednom više od 1,5 milijardi američkih dolara i zaradom od skoro 40 miliona dolara između 2023. i 2024. godine, ova kompanija ima ključni udeo u našem elektroenergetskom sistemu. Međutim, razmere nestanka struje teraju nas da preispitamo sigurnost oslanjanja na stranu kompaniju za tako bitnu uslugu.
Nedostaci u nadzoru i reagovanju vlade
Ono što se dogodilo pokazuje da se Uprava za električnu energiju i goriva (SEC) ne može zadovoljiti površnim izveštajem. Međunarodna revizija je od suštinskog značaja da bi se utvrdili pravi uzroci neuspeha i predložila konkretna rešenja kako bi se sprečilo da se sličan događaj ponovi.
Isto tako, neophodno je revidirati Sistem za uzbunjivanje u vanrednim situacijama (SAE), koji se trenutno koristi samo u prirodnim vanrednim situacijama, i proširiti ga na kritične situacije poput ove. Sposobnost SAE da radi bez internet-veze čini ga ključnim alatom za informisanje stanovništva u slučaju produženih nestanaka struje i drugih vanrednih situacija.
Ko nadzire nadzornika?
Još jedan zabrinjavajući aspekt je slabost sistema nadzora. Nacionalni koordinator za elektrosnabdevanje, koji je trebalo da igra ključnu ulogu u upravljanju krizom, nema ovlašćenja za nadzor, što ovu odgovornost delegira na Komisiju za hartije od vrednosti. Ovo nas dovodi do osnovnog pitanja: ko nadzire nadzornika? Ova kriza nas primorava da ponovo razmislimo o regulaciji i nadzoru čileanskog elektroenergetskog sistema.
Poziv na delovanje
Razmere ovog nestanka struje, koje je zahvatilo područja od Arike do Puerto Monta, ne mogu se potceniti. To nije bila prirodna nepogoda, već unutrašnji otkaz sistema. Ekonomski uticaj IMACEC, koji se procenjuje na između 0,5% i 0,7%, samo je jedna od vidljivih posledica. Poverenje u naš električni sistem je ozbiljno narušeno, a odgovor vlade mora biti odlučan i hitan.
Moraju se primeniti uzorne sankcije, ne samo za one koji su neposredno odgovorni za krah, već i za one koji su podbacili u prethodnom nadzoru. Ne možemo dozvoliti da se zemlja ponovo nađe u mraku zbog nemara ili nedelotvornosti.
Ovo što se desilo je upozorenje. Crveno upozorenje koje od nas zahteva da delujemo odlučno i odgovorno kako bismo obezbedili da snabdevanje električnom energijom u Čileu bude bezbedno, pouzdano i delotvorno. Energetska bezbednost zemlje ne može se prepustiti improvizaciji.
