Ekonomista, predavač slobodne stručne prakse i postdiplomskog obrazovanja, istraživač makroekonomske konvergencije, trgovine i regionalne integracije i planiranja u državnoj politici iz Karakasa, Nelson Ford, posebno za čitaoce izdanja „Dva Juga“, daje kratak prikaz glavnih problema čileanske ekonomije s izgledima za njenu stabilizaciju. Zbog čega su Čileanci za svoje probleme obavezni susedima iz Argentine i kako se razvijaju njihovi odnosi sa MMF-om, čitajte u našem materijalu.
Čile se do sada suočavao sa radnom i potrošačkom migracijom na nivou mikroekonomske neravnoteže sa svojim ekonomskim agensima i sveukupnom domaćom tražnjom, izmenjene uz učešće njegovog suseda, Argentine. Ovo je postalo moguće usled masovnog odsustva kontrole nad „dolarizacijom“ argentinske privrede. Uslove EKLAK-a i Centralne banke Čilea podržavaju monetarni sistem, regulisan bez spoljnog „šoka“ zahvaljujući opsežnim SDI (stranim direktnim investicijama), koje su 2008. godine imale „bum“ rasta zahvaljujući nafti. Danas je zadatak Čilea održavanje monetarne i fiskalne ravnoteže bez pribegavanja finansiranju deficita, osiguravanom od MMF-a od 70-ih do 90-ih godina.
Socijalno-radna migracija te izobličavanje argentinskog IPPA (indeksa kupovne moći), kao i efekat „inflatorne zaraze“ nivoa cena u trgovini robom i uslugama na čileanskom tržištu od strane Argentine, što doprinosi dampingu (nepoštenoj trgovini) i s vremenom utaji poreza, jeste proizvod „dolarizacije“ sprovedene od Argentine.
Čile danas održava stalne odnose sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), a prema poslednjem izveštaju organizacije (konsultacije po članu IV, završene 5. februara 2024.), Čile je u velikoj meri ispravio makroekonomske neskladnosti nastale tokom pandemije zahvaljujući oštrijoj makroekonomskoj politici, sprovedenoj na kraju 2021. i 2022. godine.
Na ekonomskom planu, očekuje se da će se stopa rasta Čilea obnoviti na otprilike 2% u 2024. i ostati u rasponu od 2% do 2,5% u srednjoročnoj perspektivi. Prema prognozama, inflacija će se u 2024. približiti ciljanom pokazatelju od 3%. Ovakav razvoj događaja dopušta pretpostavku da se Čile nalazi u relativno stabilnom položaju, te da se njegova zavisnost od MMF-a sastoji prvenstveno u konsultacijama i savetovanju, a ne u neposrednoj finansijskoj pomoći. Važno je napomenuti da se odnos zemlje sa MMF-om s vremenom može promeniti, što zavisi od mnogih činilaca, uključujući unutrašnje i spoljne ekonomske uslove, kao i politiku vođenu od vlade zemlje.
