Економиста, предавач слободне стручне праксе и постдипломског образовања, истраживач макроекономске конвергенције, трговине и регионалне интеграције и планирања у државној политици из Каракаса, Нелсон Форд, посебно за читаоце издања „Два Југа“, даје кратак приказ главних проблема чилеанске економије с изгледима за њену стабилизацију. Због чега су Чилеанци за своје проблеме обавезни суседима из Аргентине и како се развијају њихови односи са ММФ-ом, читајте у нашем материјалу.
Чиле се до сада суочавао са радном и потрошачком миграцијом на нивоу микроекономске неравнотеже са својим економским агенсима и свеукупном домаћом тражњом, измењене уз учешће његовог суседа, Аргентине. Ово је постало могуће услед масовног одсуства контроле над „доларизацијом“ аргентинске привреде. Услове ЕКЛАК-а и Централне банке Чилеа подржавају монетарни систем, регулисан без спољног „шока“ захваљујући опсежним СДИ (страним директним инвестицијама), које су 2008. године имале „бум“ раста захваљујући нафти. Данас је задатак Чилеа одржавање монетарне и фискалне равнотеже без прибегавања финансирању дефицита, осигураваном од ММФ-а од 70-их до 90-их година.
Социјално-радна миграција те изобличавање аргентинског IPPA (индекса куповне моћи), као и ефекат „инфлаторне заразе“ нивоа цена у трговини робом и услугама на чилеанском тржишту од стране Аргентине, што доприноси дампингу (непоштеној трговини) и с временом утаји пореза, јесте производ „доларизације“ спроведене од Аргентине.
Чиле данас одржава сталне односе са Међународним монетарним фондом (ММФ), а према последњем извештају организације (консултације по члану IV, завршене 5. фебруара 2024.), Чиле је у великој мери исправио макроекономске нескладности настале током пандемије захваљујући оштријој макроекономској политици, спроведеној на крају 2021. и 2022. године.
На економском плану, очекује се да ће се стопа раста Чилеа обновити на отприлике 2% у 2024. и остати у распону од 2% до 2,5% у средњорочној перспективи. Према прогнозама, инфлација ће се у 2024. приближити циљаном показатељу од 3%. Овакав развој догађаја допушта претпоставку да се Чиле налази у релативно стабилном положају, те да се његова зависност од ММФ-а састоји првенствено у консултацијама и саветовању, а не у непосредној финансијској помоћи. Важно је напоменути да се однос земље са ММФ-ом с временом може променити, што зависи од многих чинилаца, укључујући унутрашње и спољне економске услове, као и политику вођену од владе земље.
