Novoizabrani američki predsednik najavio je planove za uvođenje 100% carine za zemlje BRIKS-a koje požele da se odreknu dolara. Kako to može uticati na svetsku ekonomiju, izdanje „Dva Juga“ pitalo je poznatog srpskog ekonomistu Miroslava Jovanovića (https://miroslavjovanovic.com/)
Tramp vodi prvenstveno brigu o svojoj državi, a takva nacionalna politika nije zločin ni u jednoj državi. Američke carine od 100% su odraz politike koja pokušava da smanji ogroman deficit u trgovini. Takve carine su jasan izraz deglobalizacije. Smanjiće se uvoz u SAD i povećaće se domaća proizvodnja i zaposlenost u kratkom roku. Na duži rok, domaći potrošači će plaćati za istu vrstu robe više nego što bi plaćali da se to uveze iz, recimo, Kine ili Latinske Amerike.
Istovremeno, visoke carine u SAD podstiču inostrane partnere da preskoče preko takvih carina na taj način što će uložiti sredstva i locirati svoju proizvodnju u SAD. Amerikanci pružaju ogromne subvencije u okviru svoja tri programa da privuku i domaće i inostrane ulagače da otvore „zelene fabrike“ u SAD. Takve ukupne subvencije od preko $1000 milijardi ne može niko drugi da ponudi. Evopi su vezane ruke zbog pravila evrozone koja ne dozvoljavaju prekomerno štampanje evra. Zbog takvih subvencija u SAD, zbog Zapadnih sankcija prema Rusiji koje onemogućavaju trgovinu i zbog visoke cene goriva, nove i profitabilne industrije se sele iz Evrope. Ta seoba je prema SAD i prema Kini. Evropa se deindustrijalizuje i gubi svoj položaj u globalnoj ekonomiji.
85% stanovništva na svetu ne učestvuje u Zapadnim sankcijama prema Rusiji. Nastavak takvog samopovređivanja Evrope se dovodi u pitanje. Sve su snažniji glasovi koji pitaju u Evropi: Kakav je uticaj sankcija? Ne menjaju ništa na terenu, a nama donose štetu! Cena energije se povećava i za preduzeća i za domaćinstva koja treba da se greju, radnici traže veće plate, a firme se zatvaraju, jer njihovi proizvodi više nisu konkurentni. VW u svojoj istoriji od 87 godina prvi put zatvara fabrike, i to tri, u Nemačkoj. Prema podacima OECD -a, Ruska ekonomija i pored sankcija raste 3,7%, dok je isti rast u Nemačkoj 0,1%. Obnova ekonomskih veza sa Rusijom pruža realne mogućnosti za izlazak iz ovakve situacije za Evropu.
Povezivanje zemalja Trećeg sveta sa BRIKS-om je pozitivan potez. BRIKS je miroljubivi projekat u kojem se učesnici međusobno potpuno uvažavaju. Nema glavnog igrača koji komanduje svima. Sve se zasniva na dogovoru. Tu se stvara mogućnost za najširu trgovinu i ulaganje bez pretnje sankcijama. Kada Zapad dođe u „treći svet“, tada su za saradnju uvek nametnuti prethodni uslovi: demokratski izbori, očuvanje prirode, prava homoseksualaca, privatizacija i slično, bez obzira na društvene, verske i ekonomske specifičnosti zemlje. Kada, recimo dođe u takve zemlje Kina, tada zemlja partner dobija prugu, bolnicu, branu ili fabriku bez uslova. BRIKS je nova i ogromna mogućnost (proizvodnja, trgovina, energija, ulaganje) za sve zemlje koje dele takav pogled na svet.
