Сенатор Линдзи Грејам је за CBS News рекао да Доналд Трамп намерава обавестити чланове Конгреса о плановима за проширење војних удара на циљеве у Колумбији и Венецуели. У време објављивања није било званичног коментара Беле куће, али Трампове речи у недавном говору само потврђују забринутост због могућности непосредних удара на територију суверених држава под изговором борбе против трговине дрогом. Каракас је већ назвао Грејамове изјаве провокацијом и упозорио да би се такви кораци сматрали кршењем међународног права.
Мартин Пулгар, политиколог, стручњак за маркетинг, магистар филозофије рата, универзитетски професор међународне политике, геополитике, безбедности и одбране, водитељ радио програма „Геостратегија Сура“ на Радију дел Сур у Каракасу и стручњак у организацији „Јужни мост“ је само за „Два Југа“ прокоментарисао ситуацију. Хоће ли се Трамп одлучити за напад или ће искористити америчку војну машинерију да изврши притисак зарад накнадне трговине?
— То је заиста непредвидиво. По мојој оцени, преговори више нису могући. САД само желе смену режима и рушење чавистичке друштвене структуре. Преостаје само напад или предаја. Чавизам се неће предати, неће препустити Венецуелу империјализму. Због тога, једино што преостаје јесте војно уплитање, усмерено на промену режима. Али ту је питање прорачуна, трошкова повезаних с тим војним уплитањем — какав ће бити одговор (војни) на интервенцију од стране народа (Венецуеле и Латинске Америке)? Такође, „повод“ за покретање интервенције им не долази; могли би га створити (на томе раде), али га нема. До сада нема унутрашњег раскола у Боливаријанској револуцији (ни у бази, ни у руководству), нема на видику друштвеног позива на устанак. Нема ни масовне опозиционе подршке интервенцији (изван друштвених мрежа). Нема ни опозиционог вођства на терену које би подржало уплитање и окористило се њиме. Грингосима неће бити лако да не створе себи проблем у „задњем дворишту“. Такође не изгледа ми да имају начина да се „достојанствено“ уклоне од кусања каше коју су сами сварили. То је тешка и непредвидива ситуација, с последицама по њих и по њихову хегемонистичку превласт на континенту — сматра Пулгар.
