Bez obzira na, s jedne strane, osećaj očigledne pobede Nikolasa Madura na predsedničkim izborima koji se održavaju 28. jula u Venecueli, zaplet ostaje, uključujući i postizborni period. Zamolili smo dobrog prijatelja i stručnjaka portala „Dva Juga”, politikologa, „filozofa rata“, univerzitetskog profesora iz oblasti međunarodne politike, geopolitike, bezbednosti i odbrane Martina Pulgara da pre istorijskog dana za zemlju predoči predizbornu podelu karata.
Sada, kada je izborna kampanja u Venecueli završena, karte su, naravno, već odigrane, i ovo je završna faza izbornog procesa. Mislim da je ovo bio skoro mesec, i to vrlo napeti mesec političke mobilizacije i predstavljanja projekata. U suštini, dva glavna kandidata, koji na neki način predstavljaju glavne opcije u venecuelanskom političkom spektru, predstavili su svoje projekte, neke kudikamo otvorenije, u slučaju predsednika Nikolasa Madura, koji će poći na reizbor. Predložio je jasno određen državni program sa bolivarskim revolucionarnim projektom „Projekat Čavista“, u kojem izdvajam ključne elemente inkluzivnog bolivarskog socijalizma, kao i demonstracije njegove fundamentalne delotvornosti u poslednjih nekoliko meseci i godina, kad je u Venecueli uočljiv ekonomski rast. Privreda je smatrana važnom, kao i obnova većeg dela mogućnosti vlade i uprave uopšte. Zahvaljujući odlučnom preusmeravanju znatnog dela venecuelanske vladine politike, upravljanje Venecuele je značajno poboljšano. Projekat predsednika Madura usmeren je na produbljivanje revolucije s inkluzivnim uticajem na značajan deo političkih igrača u Venecueli i pruža otvorenu mogućnost geopolitičkih sporazuma sa bilo kojim međunarodnim igračem.
Venecuela se povezala sa BRIKS-om kao novim polom razvoja i traži dobre odnose sa Sjedinjenim Državama, koje su oduvek bile važan sever za Venecuelu. Nije potrebno dovoditi odnos sa Sjedinjenim Državama u konfrontaciju, ali Sjedinjene Države iz nekog razloga ne primaju u svoj „pozadinski pakt“ nijednu zemlju koja može imati bilo kakav stav nepotčinjen njenoj hegemoniji, i upravo to dovodi do sukoba s Venecuelom. Venecuela predstavlja scenario suvereniteta i duboke demokratije, nezavisno od toga da li to SAD prihvataju ili ne.
Drugi kandidat, drugi pol s mogućnošću izbora u okvirima političkog uticaja u Venecueli, jeste pol Munda Gonzalesa. Ankete pokazuju da bi on mogao biti drugi pretendent. Scenario približavanja Sjedinjenim Državama i potčinjavanja interesima Sjedinjenih Država uočen je u njegovom predizbornom programu, objavljenom na engleskom jeziku i odražavajućem procese privatizacije, smanjenja uticaja države, likvidacije države sveopšteg blagostanja, ukratko, značajan deo neoliberalnih recepata, ostvarenih od SAD u svetu i, u suštini, vrlo sličnih onome što je primenjivano u Argentini, onome što sadašnji predsednik primenjuje u Argentini.
To su dva glavna stava ili programa u okviru kojih se suprotstavljaju oba kandidata.
Iako ima kandidata s manjim ponudama, većina tih opozicionih ponuda se naravno,uvek nalazi pod nešto više pomešanim parametrom s tačke gledišta uloge države u Venecueli i bliskosti sa Sjedinjenim Državama. Ali ovi drugi kandidati će imati vrlo malo stvarne mogućnosti da se bore za vlast 28. jula. Tokom ovog perioda kampanje bilo je moguće uočiti i neke važne elemente diskursa o miru, potrebi održavanja mira u Venecueli i obuzdavanju nekih huškačkih napora sa strane radikalno desnih grupa koje žele uspostavati neke elemente nasilja za vreme kampanje.
Na primer, javljano je pokušajima sabotaže na mostu na jugu Venecuele, na reci Orinoko, gde su pokušali da izvrše ovu ili onu vrstu diverzantskih akcija, odnosno sabotaže elektrosistema, kao i nekih elemenata ovog ili onog vida pokušaja nasilja. Ništa od toga nije postignuto, kampanja je tekla u spektru mira i srdačnosti. Naravno, postoje pokušaji medija da stvore atmosferu nasilja i progona u Venecueli, a ničega s tim povezanog nije bilo u Venecueli. Bilo je hapšenja ljudi povezanih s tim pokušajima s elementima nasilja, gde je kroz dokaze koje je utvrdilo Ministarstvo pravde dokazano njihovo učešće i da su to zaista bile opravdane optužbe i radnje. Ali, to je deo izborne kampanje i konstituisanja javnih glasila protiv Venecuele i protiv političkog sistema koji postoji u Venecueli, demokratskog, a koji se kroz medije i društvene mreže predstavlja kao „autokratski režim“.
Takođe važan element je bila upotreba anketa kao oruđa destabilizacije i stvaranja narativa u osnovi uperenih protiv Bolivarske revolucije. Predložen je scenario istraživačkih ratova sa znatnim razlikama između učesnika u jednoj od opcija, što daleko prevazilazi procene za koje su druga istraživanja pokazala da su zapravo obratne.
Same ankete pokazuju da su i predsednik Nikolas Maduro i kandidat Edmundo Gonzales pobedili daleko ispred svojih rivala. Ukratko rečeno, to su ankete, od kojih mnoge ne zaslužuju poverenje. Postoje neka istraživanja kojima je utvrđen porast zadovoljstva i podrške naroda predsednikom Madurom. U Venecueli svakako vlada mirna atmosfera, i 28. jula biće doneta politička odluka koji od razmatranih projekata će podržati većina građana zemlje. Osim anketa, postoji niz aktera, brojni signali, koji daju približnu predstavu o mogućnosti pobede Madura.
Pokušaj Sjedinjenih Država da pregovara s predsednikom Madurom poslednjih nedelja pokazuje ili ocrtava merilo za ono što bi se moglo dogoditi 28. jula.
Pored izborne kampanje, koja je bila vrlo zanimljiva sa stanovišta razrade predizborne političke marketinške kampanje, koja je dala veoma dobre rezultate u smislu afektivnosti i emotivnosti u ovim kampanjama među narodom Venecuele, slogan Gallo Pinto, koji je bio veoma značajan i aktuelan na izbornom planu, dok desničarska strana nije imala takav izraz u tolikoj meri delotvoran u izbornoj kampanji, nije imala slogan, nije imala mobilizaciju, i težila je neurotičnijem glasanju za apsolutno, praktično bez elemenata racionalnosti, odbacivanje bolivarskog projekta. To jest, umesto proaktivnog pristupa zasnovanog na budućnosti, predlaže se koncepcija mržnje.
O tome svedoči činjenica da je državni program glavnog opozicionog kandidata bio predstavljen na engleskom jeziku i nije predstavljen u Venecueli da bi ubedio biračko telo, već je pre bio predstavljen kao način pograge za međunarodnim sledbenicima kao propagandistima ili sponzorima te političke stvari.
Odlučujući trenutak biće 28. jul. U slučaju Bolivarske revolucije biće značajna podrška koncepciji Bolivarske revolucije iz vremena predsednika Uga Čaveza, i naravno, ono neurotično glasanje o kome smo govorili, ono emotivno glasanje mržnje će takođe mobilisati stanovništvo koje je uvek bilo protiv bolivarskog projekta. Oba elementa će se suprotstavljati jedan drugom.
Nemam kristalnu kuglu da dajem predviđanja, ali verujem da će se veoma povoljni elementi dobro osmišljene kampanje i dobri rezultati državne uprave sliti u jedno, što može dopustiti da se glavne šanse daju reizboru predsednika Nikolasa Madura.
Veoma ugledni sociolozi pretpostavljaju da će predsednika Madura podržati više od 50% biračkog tela, ali ćemo morati da sačekamo, jer su i ovi nivoi anketa na neki način bili ispunjeni elementima manipulacije i propagande kako bi se ojačala međunarodna matrica Gonzalesovog trijumfa, a zatim proglasila podvala sa prebrojavanjem glasova.
A najopasniji moment zbivanja 28. jula je mogućnost da se opozicija vrati sa starom retorikom iz prethodnih izbora, da zanemari rezultate izbora i ponudi program nasilja, podvale, koja na neki način može izazvati određene nemire, što će stvoriti preduslove za državni udar ili uplitanje grupe zemalja, u prvom redu Sjedinjenih Država, zbog nepriznavanja trijumfa Nikolasa Madura s povećanjem verovatnoće određene vrste mešanja ili pojačavanja izolacije. Ovo bi mogao biti mogući scenario.
U tom slučaju, smatramo da je snaga glasova lek ili protivotrov za sprečavanje bilo kakvog akta stvarnog nasilja nad Venecuelom 28. i 29. jula i da biračko telo zrelih opozicionih partija i stare opozicije razume da je stvarna efektivna i merljiva opcija i dalje mogućnost trijumfa Nikolasa Madura kao realne opcije za vlast.
