Жестина репресије над пензионерима говори нам да је овај систем немогућ без фашистоидне праксе.
Председник Хавијер Милеј путовао је у Сједињене Државе више пута него у различите провинције Аргентине. Његово последње путовање било је на CPAC (Конференција конзервативне политичке акције), истинску фашистичку интернационалу, где се Милеј осећа као риба у води. Ово је уследило после глобалног скандала око криптовалуте Либра, преваре која је достигла међународне размере. Милеј је на крају добио пар фотографија. Једну са Маском, а другу са Трампом, његовим идолима који су изашли да га подрже. Но, Милеј не иде у САД само да би добио тапшање по рамену и политичку подршку. Иде у потрагу за свежим доларима. Зато што се његов економски модел потиснутог долара који држи инфлацију под контролом може одржати само сталним приливом долара. Зато је већ неколико пута најављивао да је на помолу споразум са ММФ-ом, за који ће се наводно залагати његов пријатељ Трамп. Међутим, тај договор није постигнут, а аргентинска Централна банка сваким даном сагорева све више долара из својих резерви које су већ у минусу.
Скандал са криптовалутама Либра разголитио је Милеја. Показује га онаквим какав јесте: преварант и подмитљивац. Да би заташкао скандал, прошле среде је извршио жестоко разбијање скупа пензионера, који су главне жртве окрутних реформи. Заиста, смањење расхода на пензије било је најважнији допринос уравнотежењу фискалних рачуна.
Превара са криптовалутама коју промовише Милеј показује његову природу. Начин да опљачка своје присталице, оне који верују у њега, оне који желе да се обогате финансијским шпекулацијама. Они су уложили новац који је украла група криминалаца у саучесништву с Карином и Хавијером Милејем, што је убедљиво доказано.
Жестина репресије над пензионерима говори нам да је овај систем немогућ без фашистоидне праксе. О жестини репресија красноречиво сведоче слике: 12-годишњи дечак са школском торбом везан лисицама иза леђа за ограду Каса Росаде (председничка палата); 80-годишња пензионерка чија је глава ударила о тле после разорног ударца палицом од полицајца у ратној опреми, и најтежи кадар: фотограф, коме су пуцали право у главу са 30 метара удаљености кад је покушао да направи снимак. Данас се тај фотограф, по имену Пабло Грило, бори за живот.
Провокације ових фашиста јасно допуњују остале слике. Патролни аутомобил остављен празан и с отвореним вратима на путу демонстрација; ухода, препозната на сликама као припадник Националне жандармерије почиње уништавање и паљење полицијског возила. У међувремену, фотографија спаљеног патролног аутомобила била је на свим информативним каналима и сутрадан доспела на насловне странице главних новина. Други полицајац поставља пиштољ, шутира га и одлази не подижући га, остављајући га на путу марша. Целе недеље су медијски најамници Милејевог режима наговештавали да су марш организовали хулигани.
Међутим, ниједан од 120 притворених не припада фудбалским навијачима. Или полиција не зна да ради свој посао или су у лажи, као и у Милеја, кратке ноге.
На улицама се осећа клима отпора, док у Конгресу Милеј наставља да врши своју хегемонију, али сваким даном све више отура законитост.
Марсело Кениг је бивши члан аргентинског парламента, професор на Националном универзитету у Буенос Ајресу и директор Факултета друштвених наука на Националном универзитету Мар дел Плата де Мајо.
