Latinoamerički vatromet želja

Nova godina je puna rituala i običaja koji u sumi predstavljaju opraštanje od rđavog i starog i proslavljanje, kao i prizivanje dobrog i novog. Latinoamerički običaji su izuzetno raznovrsni shodno veličini kontinenta i brojnosti etnosa. Proputujmo zajedno latinoameričkim tlom i upoznajmo najzanimljivije običaje njegovih naroda brzinom spremanja jedne novogodišnje jelke.


Najčešći običaj u Latinskoj Americi podrazumeva spaljivanje lutke nazvane „Stara godina“ čime se sve loše što se dogodilo tokom prethodne godine ritualno eliminiše i zaboravlja. Lutka se pravi od slame, zapaljivih materijala ili je sašivena od tkanine stare odeće. Spaljivanje se obavlja u noći 31. decembra u nekoliko zemalja kao što su Meksiko, Ekvador, Kolumbija, Venecuela, Peru, Nikaragva i Argentina.

U Peruu i Boliviji ne smete propustiti Ekeko – figuru veličine nekoliko centimetara koja prikazuje čoveka obučenog na tipičan andski način. Iako obožavanje ovog lika nije ograničeno samo na Novu godinu, ljudi to doživljavaju kao savršenu priliku da predstave ovo božanstvo Ajmara. Ekeko predstavlja obilje i po verovanju dolazi sa puno paketa napunjenih hranom i ostalim potrepštinama. Ako se o njemu dobro brine, to će doneti obilje i radost, ali ako se zanemari ili baci, Ekeko može sve preokrenuti i doneti vlasniku nesreću.

U ovoj poslednjoj zemlji, posebno u Buenos Ajresu, radnici takođe često bacaju papire sa prozora kancelarija poslednjeg radnog dana u godini kako bi se rešili svega starog i ostavili godinu iza sebe. Ovaj običaj ima svoju dugu tradiciju još od Rimskog carstva, kada su se kroz prozore bacale brojne stare stvari iz kuća, a što bi brojnim ljudima sledećeg jutra, onemogućilo nesmetan prolazak kolovozom ili trotoarom. U Urugvaju je izlivanje kante hladne vode kroz prozor na ulicu poznato kao „baldazo“; slično tome, na Kubi je običaj poznat kao „kubazo“ i služi u svrhu teranja zlih duhova stare godine. U Portoriku se lonci i tave pune vodom i sipaju na kućni prag kada sat udari ponoć.

Boja odeće je takođe klasika u novogodišnjim običajima. U Brazilu nose belo kao simbol čistoće i božanske sile koja odbija sve loše energije. Pored toga, dok leti slave dolazak Nove godine, Brazilci na obali imaju tradiciju odlaska na plažu i postavljanja sveća u pesak i cveća u more u čast Jemaje, morske boginje.

Još jedan prilično zabavan običaj je doček Nove godine u gaćama različitih boja. U nekim zemljama se crvena boja koristi za privlačenje ljubavi, dok se u drugim žuta koristi za vrlo prosperitetnu godinu.

U zemljama poput Venecuele uobičajeno je „oblačiti premijeru“, odnosno, prikazivati u javnosti najnovije kupljene odevne predmete. Ideja je da Novu godinu ne možete dočekati u staroj odeći, jer će vas zbog toga pratiti loša sreća.

Takođe, leća se jede kao poslednja večera u godini u Peruu, Kolumbiji, Venecueli i Čileu. Narodi u tim državama veruju da time sebi garantuju posao i novčane prihode tokom cele naredne godine. Postoje i ljudi koji pokušavaju da stave sočivo na mesta na kojima novac obično leži, poput džepova odeće ili novčanika. Takođe, zrna se mogu postavljati u uglove kuće kako bi celom domu doneli sreću.

Da bi se osnažila energija bogatstva i blagostanja, u nekim krajevima Latinske Amerike se veruje da treba za kraj godine kupiti cipele.

Još jedna od najzanimljivijih tradicija je povorka sa koferima na ulicama Kolumbije, Ekvadora ili Venecuele sa ciljem da se pridobije više lepih putovanja. Svakog 31. decembra pre ponoći morate uzeti kofer i s njim zaobići blok u kome živite.

U El Salvadoru razbijaju jaje u čašu i ostavljaju ga preko noći van kuće. Figura koja bude formirana u čaši sledećeg jutra, po verovanju, donosi sreću u novoj godini.

U Meksiku i Čileu se vrši ritualno metlanje i čišćenje kuće, čime se rasteruje tuga i loša energija.

U Peruu ispod stolice stavljaju tri krompira: jedan oguljen, jedan napola oguljen i jedan neoguljen. Zatim, osoba nasumice slepo uzima krompir, ako dohvati neoljušten krompir, to će biti posebno berićetna godina, ako dohvati napola oguljen, to će biti normalna godina, a sasvim oguljeni krompir najavljuje godinu sa ekonomskim poteškoćama.

U većini zemalja Latinske Amerike uobičajeno je jesti 12 bobica grožđa kada sat udari ponoć. Od Meksika do Bolivije, tradicija kaže da sa svakim grozdom treba razmišljati o želji koju želimo da ispunimo sledeće godine.

Da li već sad razmišljate o svojih dvanaest bobica ili vam je privlačnije „oblačenje premijere“ i šetnja s koferom?… Kakva god da je Vaša odluka, redakcija Dva Juga Vam želi srećnu Novu godinu i ostale novogodišnje praznike.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *