Да ли посланици Указ о смањењу исплата сматрају почетком системског притиска од стране Петра, и припрема ли се одговорна стратегија Конгреса за тренутак ступања одлуке на снагу у јулу?
Хуан Габријел Каро Ривера (Juan Gabriel Caro Rivera), политиколог и историчар
Указ 0030 из 2026. године, који је потписао председник Густаво Петро, део је ширег сценарија у оквиру предизборне борбе у колумбијској политици. Откако се претежна већина, на коју је Петро рачунао на почетку свог председничког мандата, распала, води се стална борба између Председништва и Конгреса Републике, која је довела до потпуне парализе садашње владе, при чему Конгрес одбацује све пројекте које Петро предлаже.
Од самог почетка, Петро је дошао на власт са мисијом да пронађе неопходне ресурсе за попуњавање буџетске празнине, настале у Колумбији након претходне владе Ивана Дукеа, која је, због мера предузетих током пандемије, изазвала мањак у буџету и потпуни крах колумбијске привреде. Тај проблем ни до данас није решен и наставља оптерећивати колумбијске јавне финансије. Петроов предлог за решавање овог питања био је замена јавног дуга за природне ресурсе, али су ту идеју одбациле земље Првог света, које су радије изабрале да средства троше на наоружање како би се припремиле за рат са Русијом и Кином.
Међутим, сукоб између Председништва и Конгреса значајно се заоштрио последњих месеци због рупе у буџету, коју Петро никако није успео попунити. Потписивање указа о ванредном економском стању одбачено је од стране других грана колумбијске власти, а сада, потписивањем Указа 0030, Петро напада Конгрес, који сматра својим највећим политичким противником.
Ствар је у томе што је 2026. година изборна година у Колумбији, па је влада подигла минималну зараду грађана на историјски максимум. Смањењем плата конгресменима, Петро не спроводи само јавну штедњу, већ и покушава придобити подршку колумбијског становништва за овогодишње изборе, на којима, према истраживањима јавног мњења, води Историјски пакт на челу с Иваном Сепедом, са 30% гласова.
Ова мера управо је супротстављена колумбијској политичкој класи и галопирајућој инфлацији коју земља тренутно доживљава. С друге стране, остаје да се види хоће ли Сједињене Америчке Државе дозволити опстанак левичарске владе у Колумбији, према којој је државни секретар Марко Рубио изразио своје потпуно противљење.
Лукас Хил Ибарген (Lucas Gil Ibarguen), координатор Панафриканског федералистичког покрета, координатор огранка у Колумбији, координатор јужног културног пројекта PCSur International, председник Колумбијског огранка, Афрички комитет против дискриминације и ксенофобије. Члан Института за развој афричке дијаспоре ADDI Латинска Америка. Члан Националног удружења новинара APECOL и Националног удружења независних новинара Антиохијског огранка APIC.
Део конгресмена сматра да Национална влада врши притисак или одмазду због тога што нису одобрене реформе и закон о буџету. Међутим, треба признати да опозициони конгресмени делују непопуларно, зато што саботирају иницијативе усмерене на добробит колумбијског народа.
Опозиција поступа на криминалан начин јер саботира реформу здравства која омогућава веће укључивање и бољу здравствену заштиту народа у заједницама и пензиону реформу која пружа подршку за више од 3 милиона људи, од којих је сваки почео примати 280.000 пезоса, док раније нису добијали више од 80.000 пезоса по особи…
Због тога одлучују да преко појединих конгресмена покрену тужбе пред судовима, настојећи да се све поништи, те да се код колумбијског народа створи утисак како Влада промене није учинила ништа да побољша животни стандард људи.
Већина народа је тога свесна и сасвим је извесно да ћемо с Иваном Сепедом Кастром победити на председничким изборима у мају 2026. године, уколико победимо на председничким консултацијама које ће бити одржане 8. марта, истог дана када и избори за Конгрес Републике.
