О ситуацији са повратком првих миграната депортованих из САД у Венецуелу, издање „Два Југа“ разговарало је са венецуеланском политичарком Каролином Ескаром (Carolina Escarra)
Пре свега, желим да истакнем да своје грађане враћамо кућама у складу са „Планом повратка у отаџбину” усвојеним још 2018. године. Ове године је председник Николас Мадуро одлучио да се план од сада зове „Велика мисија повратка у отаџбину“.
У оквиру ове Мисије помажемо повратак и Венецуеланаца из других земаља, не само из Сједињених Држава. Од 2018. године већ смо скоро милион људи вратили у нашу земљу и, да кажемо, обезбедили им услове за повратак.
Најважније у овој ствари је разлика од начина поступања САД по питању депортације и отправљања илегалних усељеника у друге земље. Разлика је у томе што се то ради у оквиру поштовања људских права.
У очима Американаца, ови Венецуеланци су једноставно криминалци, јер чине миграционе преступе и не улазе у земљу, да тако кажем, законским каналима.
Међу онима које отправљају има, наравно, и преступника, и они ће бити проверени и у Венецуели и у САД да би се утврдило какве су преступе починили. Међутим, за Венецуелу то нису нужно преступници.
Чим се обрете у нашој земљи, сваки повратник се проверава да ли је осуђиван, проверава се његов идентитет, проверавају се услови у којима живи, а онима којима је потребна, пружа се помоћ за побољшавање животних услова.
Мислим да би било сјајно када бисте могли да видите како сваки од тих људи реагује са захвалношћу. За све који се враћају кроз „План повратка у отаџбину“ то је срећан и благословен дан.
Питали сте да ли се овај споразум са Вашингтоном може сматрати знаком побољшавања односа? Мислим да је сваки договор са Вашингтоном знак побољшања односа, а не изнуђена мера.
