Kakav je odnos Venecuelanaca prema ponovnom povlačenju od strane SAD dozvole za izvoz nafte? O tome za „Dva Juga“ govori venecuelanski politikolog Karolina Eskara.
Ova dozvola bi trebalo da bude opozvana 1. aprila, ali ne samo dozvola za izvoz nafte koja je izdata Ševronu, nego i dozvola, da tako kažem, za sve procese. Nama je, očigledno, najvažniji bio izvoz, ali ona se proteže na sve procese i sve vrste delatnosti koje ostvaruju zajednička preduzeća ovde u Venecueli.
Ovo se očito moglo očekivati, pošto ima nekoliko aspekata. S jedne strane, to je bio pritisak od nekih senatora, ne znam čak ni kako da ih pristojno nazovem.
To su tri senatora koji su tražili, poručili predsedniku preko Marka Rubija, koji je državni sekretar, da će njegov predlog budžeta u Senatu prihvatiti samo ako dozvola bude opozvana. Tada je to bio uslov.
Za budžet je, zapravo, bilo 217 prema 215 glasova, što znači da im je za pobedu bio potreban bar jedan ili dva od ta tri glasa. Da ne bude 216 prema 216, u stvari su im trebala sva tri. To je jedno. S druge strane, ovde u Venecueli, otkriven je izveštaj ExxonMobil-a o sankcijama protiv Venecuele, koji kaže: manje novca – manje moći.
A baš ExxonMobil je taj koji čini sve da se u Venecueli Ševronu oduzme licenca. Mislim da postoji i unutrašnji sukob između Exxon-a i Ševrona, koji su američke kompanije.
Ima i drugih američkih kompanija koje su tamo radile po licenci 8, jednoj od prvih licenci koja je izdata u Venecueli, posebno kada su preduzete jednostrane prinudne mere, jer su četiri američke kompanije bile isključene, jedna od onih kojih se sada sećam je i Halliburton, ali su bile još tri, a u ovom slučaju, Ševron je bio u toj prvoj prilici, ali je, naravno, bio isključen iz licence 41, isključen iz licence 8, je li tako? Videćemo šta će biti s ostale tri kompanije. Ako ponovo dobiju dozvolu. Mislim da je malo teže nastaviti sa radom kad ga jednom prekinete.
Čovek koji vodi Teksašku naftnu asocijaciju, sad se ne sećam imena, preziva se Teran, u intervjuu je rekao da je to način da Tramp preispita uslove pregovora i ne dâ, recimo, licenciona ovlašćenja Bajdenu. U Sjedinjenim Državama postoji unutrašnji sukob između demokrata i republikanaca, ali pre svega između „duboke države“ i ove nove države koja nastupa s telekomunikacionim kompanijama. Tako da je ovde uključeno nekoliko činilaca.
Kako sankcije utiču na svakodnevni život Venecuelanaca? Naravno da utiču. Pošto je smanjen budžet, smanjen je i investicioni budžet, odnosno smanjeno je finansiranje investicija. Ne zaboravite da Savezno veće vlade finansira prioritetne projekte u zajednicama i, iskreno, sve se zasniva na bruto domaćem proizvodu, uključujući prihode od nafte.
Može biti da se finansiranje neće promeniti na bilo koji način, ili će se finansiranje zadržati, ali će se smanjiti finansiranje misija i velikih misija, ili je ono što ćemo verovatno na kraju uraditi jednostavno predaja onih mesta koja su bila u vlasništvu Ševrona, a pošto je Ševron primoran da ode, ona će biti predata drugim naftnim kompanijama iz drugih zemalja koje su saveznici i koje se ne plaše jednostranih prinudnih mera i onoga što one mogu značiti za njihove projekte i njihove kompanije. Dakle, ovde postoji nekoliko aspekata. Uvek verujem da će činjenica da će biti manje finansiranja zaista uticati na živote venecuelanskih muškaraca i žena.
Ali takođe verujem da to nikada neće imati isti uticaj kao druge jednostrane mere prinude u drugim periodima istorije koje smo uspeli da prevaziđemo. Bili smo u stanju da se odupremo i zato smo u fazi koju predsednik Nikolas Maduro od 2018. godine naziva etapom 3R.Net, što znači otpor, preporod i revoluciju u ovoj novoj fazi ili novom dobu prelaza ka socijalizmu, gde se krećemo ka ustavnoj reformi i, uopšte, ka napredovanju sedam preobražaja. Jedna od promena je očigledno vezana za ekonomsko pitanje, držim da je to malo dotaknuto, ali mi imamo i druge proizvode, ne obavezno naftu i ugljovodonike (mislim na naftu i gas), i druge izvozne resurse u oblasti poljoprivrede, u oblasti rudarstva, u drugim oblastima koje nisu bile pogođene, u drugim oblastima koje nisu bile mnogo ili neposredno pogođene, budući da ima mnogo proizvodnje na nacionalnom nivou, kao i onoga što se naziva reverznom tehnologijom, koja je takođe omogućila našim kompanijama da nastave poslovanje pa čak i da razvijaju izvozne proizvode; to jest, nafta nije jedini izvozni proizvod koji imamo, očigledno je za nas veoma važan, ali nije jedini izvozni proizvod.
Verujem da će to, možda ne kratkoročno, ali srednjoročno ili dugoročno, imati veoma ozbiljne posledice po same SAD, jer je očigledno da će, ukoliko Venecuela poremeti svetski energetski bilans, to uticati na cene nafte, benzina i naftnih derivata u samim Sjedinjenim Državama. Hoće li američko stanovništvo biti spremno za ovo? Mislim da je to pitanje koje treba postaviti njima samima.
