Какав је однос Венецуеланаца према поновном повлачењу од стране САД дозволе за извоз нафте? О томе за „Два Југа“ говори венецуелански политиколог Каролина Ескара.
Ова дозвола би требало да буде опозвана 1. априла, али не само дозвола за извоз нафте која је издата Шеврону, него и дозвола, да тако кажем, за све процесе. Нама је, очигледно, најважнији био извоз, али она се протеже на све процесе и све врсте делатности које остварују заједничка предузећа овде у Венецуели.
Ово се очито могло очекивати, пошто има неколико аспеката. С једне стране, то је био притисак од неких сенатора, не знам чак ни како да их пристојно назовем.
То су три сенатора који су тражили, поручили председнику преко Марка Рубија, који је државни секретар, да ће његов предлог буџета у Сенату прихватити само ако дозвола буде опозвана. Тада је то био услов.
За буџет је, заправо, било 217 према 215 гласова, што значи да им је за победу био потребан бар један или два од та три гласа. Да не буде 216 према 216, у ствари су им требала сва три. То је једно. С друге стране, овде у Венецуели, откривен је извештај ExxonMobil-а о санкцијама против Венецуеле, који каже: мање новца – мање моћи.
А баш ExxonMobil је тај који чини све да се у Венецуели Шеврону одузме лиценца. Мислим да постоји и унутрашњи сукоб између Exxon-а и Шеврона, који су америчке компаније.
Има и других америчких компанија које су тамо радиле по лиценци 8, једној од првих лиценци која је издата у Венецуели, посебно када су предузете једностране принудне мере, јер су четири америчке компаније биле искључене, једна од оних којих се сада сећам је и Halliburton, али су биле још три, а у овом случају, Шеврон је био у тој првој прилици, али је, наравно, био искључен из лиценце 41, искључен из лиценце 8, је ли тако? Видећемо шта ће бити с остале три компаније. Ако поново добију дозволу. Мислим да је мало теже наставити са радом кад га једном прекинете.
Човек који води Тексашку нафтну асоцијацију, сад се не сећам имена, презива се Теран, у интервјуу је рекао да је то начин да Трамп преиспита услове преговора и не дâ, рецимо, лиценциона овлашћења Бајдену. У Сједињеним Државама постоји унутрашњи сукоб између демократа и републиканаца, али пре свега између „дубоке државе“ и ове нове државе која наступа с телекомуникационим компанијама. Тако да је овде укључено неколико чинилаца.
Како санкције утичу на свакодневни живот Венецуеланаца? Наравно да утичу. Пошто је смањен буџет, смањен је и инвестициони буџет, односно смањено је финансирање инвестиција. Не заборавите да Савезно веће владе финансира приоритетне пројекте у заједницама и, искрено, све се заснива на бруто домаћем производу, укључујући приходе од нафте.
Може бити да се финансирање неће променити на било који начин, или ће се финансирање задржати, али ће се смањити финансирање мисија и великих мисија, или је оно што ћемо вероватно на крају урадити једноставно предаја оних места која су била у власништву Шеврона, а пошто је Шеврон приморан да оде, она ће бити предата другим нафтним компанијама из других земаља које су савезници и које се не плаше једностраних принудних мера и онога што оне могу значити за њихове пројекте и њихове компаније. Дакле, овде постоји неколико аспеката. Увек верујем да ће чињеница да ће бити мање финансирања заиста утицати на животе венецуеланских мушкараца и жена.
Али такође верујем да то никада неће имати исти утицај као друге једностране мере принуде у другим периодима историје које смо успели да превазиђемо. Били смо у стању да се одупремо и зато смо у фази коју председник Николас Мадуро од 2018. године назива етапом 3R.Net, што значи отпор, препород и револуцију у овој новој фази или новом добу прелаза ка социјализму, где се крећемо ка уставној реформи и, уопште, ка напредовању седам преображаја. Једна од промена је очигледно везана за економско питање, држим да је то мало дотакнуто, али ми имамо и друге производе, не обавезно нафту и угљоводонике (мислим на нафту и гас), и друге извозне ресурсе у области пољопривреде, у области рударства, у другим областима које нису биле погођене, у другим областима које нису биле много или непосредно погођене, будући да има много производње на националном нивоу, као и онога што се назива реверзном технологијом, која је такође омогућила нашим компанијама да наставе пословање па чак и да развијају извозне производе; то јест, нафта није једини извозни производ који имамо, очигледно је за нас веома важан, али није једини извозни производ.
Верујем да ће то, можда не краткорочно, али средњорочно или дугорочно, имати веома озбиљне последице по саме САД, јер је очигледно да ће, уколико Венецуела поремети светски енергетски биланс, то утицати на цене нафте, бензина и нафтних деривата у самим Сједињеним Државама. Хоће ли америчко становништво бити спремно за ово? Мислим да је то питање које треба поставити њима самима.
