Rio Tinto neće napustiti Srbiju, i to je krajnje uznemirujuće za naše sunarodnike. U Boliviji nije sve tako strašno: već nekoliko godina se razmišlja na koji način će od litijuma početi zarađivati više novca. Advokat i član Pokreta za socijalizam Kanela Krespo razgovara sa Dva Juga o propuštenim prilikama industrijalizacije litijuma, korupciji na najvišim nivoima i Evu Moralesu kao istinskom vođi radnih ljudi i građana.
Kako ocenjujete postupke vlade Luisa Arsea po pitanju razvoja nalazišta litijuma? U Srbiji je to već postao povod za masovne proteste. Kakvo je stanje u vašoj zemlji?
– Luis Arse je odložio proces rudarenja litijuma i industrijalizacije, a to ima suštinski uticaj na ekonomsku krizu koju danas doživljavamo u Boliviji. Već najmanje deset godina planiramo proizvodnju litijum karbonata, pa i drugih proizvoda sa većom dodatom vrednošću. Sve je išlo dobro do državnog udara 2019, kada je neustavna vlada Žanin Anjez sve zaustavila. Godine 2021. Luis Arse i njegova vlada odlučili su da promene strategiju vađenja litijuma u ono što nazivaju savremenijom, odnosno direktnom ekstrakcijom litijuma (EDL). Nažalost, pretrpeli su neuspeh. Ono što se danas kopa, proizvodi i prodaje rezultat je upravljanja Eva Moralesa do 2019. godine, i mi zaostajemo za napretkom industrijalizacije litijuma u drugim zemljama. Štaviše, da bi zaustavila diskreditaciju koju takvo loše gazdovanje može izazvati, vlada Luisa Arsea se odlučila na političke progone bivših tehničkih rukovodilaca ustanova što se bave litijumom. Dva primera koja i dalje osuđujemo su hapšenje Alberta Ečazua i krivično gonjenje koje je dovelo do smrti Huana Karlosa Montenegra; obojica su bili menadžeri kompanije Yacimientos de Litio Boliviano i koordinirali suverenu politiku tog resursa.
Evo Morales tvrdi da je Arse lišio zakonodavni organ neophodne vlasti. Šta to znači?
– Poslednjih godina ubrzan je proces deinstitucionalizacije bolivijske države. Vlada Luisa Arsea odlučila je da je Evo Morales njen suparnik, pa koristi ceo državni aparat da ospori njegovo društveno vođstvo. Jedan od retkih prostora državnih institucija koji se odupire ovom napadu vlade je Višenacionalna zakonodavna skupština. Tako da se dešava da vlast pokušava da je sabotira, ograniči njena nadzorna i zakonodavna punomoćja, premda ona predstavlja Prvi Organ Države.
Pre nekoliko meseci, skrećući pažnju na svoja nadzorna ovlašćenja, Višenacionalna zakonodavna skupština (VZS) pozvala je vladinog ministra Eduarda del Kastilja na odgovornost. Glasanje je bilo potvrdno, 101 glas, odnosno više od dve trećine, za osudu ministra, pa je, pošto je Zakon do tada bio na snazi, Vlada bila dužna da ga razreši i nije imala mogućnost da ga vrati na dužnost najmanje 3 godine. U dosluhu sa sudstvom i ustavnom odlukom, Luis Arse je ograničio zakonodavna ovlašćenja ratifikacijom ministra Del Kastilja.
Bivši predsednik VZS, potpredsednik David Čokeuanka, ignoriše sve dogovore sa strankama i ne stavlja na zakonodavni dnevni red najvažnija pitanja nacionalne politike, poput izbora sudija. Krajnji stepen smanjenja je nastupio kada je predsednik Senata Androniko Rodrigez sazvao sednicu radi razmatranja već usaglašenih pitanja od nacionalnog interesa, ali je to više puta sabotirano: uložena je žalba, koju je prihvatio Višenacionalni ustavni sud, isključena je struja,zakazana je dezinfekcija u prostorijima i zabranjen je ulazak čak i članovima skupštine.
Morales optužuje Arsea za „lažnu pobunu“ i ističe da je zemlja pretrpela ekonomske posledice „zbog šoua“. O kakvom se udaru na ekonomiju radi?
– Iz sasvim drugih razloga, velika većina Bolivijaca i dalje ima, najblaže rečeno, ozbiljne sumnje povodom onog što se dogodilo 26. juna. U svakom slučaju, način na koji smo se ponašali i način na koji smo se postavili tog dana i docnije pokazali su da niko ne želi da krati mandat Luisa Arsea i da smo spremni da štitimo demokratiju. Danas ova zaštita podrazumeva pre svega poštovanje političkog ustava države i sprovođenje izbora sudija kako bi se stalo na kraj samoizuzećima sudija i gradskih uprava. Zatvoreni primarni izbori kako bi političke snage mogle odlučiti ko će nam biti predstavnici u zakonodavnim, izbornim, sudskim organima itd. Ovo je izuzetno važno, jer stepen deinstitucionalizacije države i lošeg upravljanja ozbiljno utiču na nacionalnu privredu. Na primer, poslednjih meseci vlada nestašica dolara i goriva, stvoreno je paralelno tržište dolara na kome je njegova cena uzletela za više od 40 odsto formalne cene koju niko sebi ne može da priušti, a cene proizvoda su porasle. Postoje ankete koje pokazuju da 70 odsto Bolivijaca oseća ekonomsku krizu, a podrška predsedničkoj administraciji pala je na 28 odsto. Udara je bilo i nastavljaju se nanositi po veri u sutrašnjicu.
U Moralesovom timu desile su se promene. Ko je njegov najjači saveznik?
– Osećam da Moralesov tim ima najzanimljivije tehničke i ideološke komponente nacionalnog političkog spektra, ali što je najvažnije, danas možemo reći da je baza javnih organizacija u zemlji ujedinjena oko projekta i agende koju on vodi. Pre samo nekoliko meseci, Arseova vlada je nameravala da stvori narativ u kome je izjavljivala da se društvene organizacije nalaze na njihovoj strani, a danas u to više niko ne veruje, zato što znamo za grubo mešanje vlasti u život društvenih organizacija u kojima su nametali vođstvo, čak i uz pomoć policije i represijama. Malo po malo, ti isti lideri nestaju sa fotografija Luisa Arsea, zato što su ljudi njima ozlojeđeni, pa čak ignorišu njihove pozive. Pravi tim Eva Moralesa su radnici, ovo je domorodački pokret, ovo je narodno polje.
