Упркос томе што није био кандидат, Ево Моралес је поново одредио тон избора у Боливији. Победа двојца Паз-Лара више говори о слабости странака него о снази нове власти. Иза обећања о „капитализму за све“ назире се стари савез политике и олигархије, а будући курс земље ломиће се између БРИКС-а и ММФ-а.
Да ли су вам резултати првог круга и пролазак у други круг Родрига Паза и Хорхеа Кироге били очекивани, очигледни и највероватнији? Који је, по вашем мишљењу, разлог за такав развој кампање сваког од поменутих кандидата и њихових група подршке?
Ми у Боливији имамо историју са много изборних искустава у којима анкете уопште нису биле блиске резултатима изборних процеса. То се дешава већ најмање 20 година. Обично постоји велики јаз између онога што анкете предвиђају и стварних резултата, и усудила бих се да кажем да тај јаз може да износи и до 20 процентних поена.
Тако је било на последњим изборима 2020. године, али се то, колико памтим, дешава још од 2002. године. Дакле, анкете, иако имају значајан медијски одјек, не уживају поверење бирачког тела.
Е сад, да будем искрена, ја нисам очекивала да ће Родриго Паз победити на изборима. Међутим, сада, осврнем ли се уназад, јасно је да, када се питамо ко је био најпопуларнији кандидат на изборном листићу, то несумњиво Едман Лара. То не значи да је народна опција уједно и напредна или левичарска, већ једноставно да је народна, да долази из националног народног блока.
С друге стране, од Хорхеа Кироге јесмо очекивали да ће ући у други круг, али пошто разлике у анкетама нису биле велике међу водећим кандидатима, могли смо чак очекивати и да ће Андронико Родригез ући у други круг. Али, били смо у великој заблуди.
Шта је заправо донело победу двојцу Паз-Лара — њихове политичке идеје или пука популарност Едмана Ларе као „народног“ кандидата?
Да развијем твоје друго питање, мало ћу проширити оно што сам већ рекла у првом. Мислим да, иако у Боливији политичке странке, политичке и институционалне „марке“, нису јаке, овај пут је ПДЦ извео један за бираче врло занимљив и привлачан двојац. Нико није гласао за ПДЦ као за странку, већ за Родрига Паза и, конкретно, пре свега за Едмана Лару.
Као што сам већ рекла, Едман Лара је био најнароднији кандидат на изборима 17. августа. Шта значи „народан“? То значи да потиче из народног блока, који је препознат као такав. Овај двојац је заправо врло уравнотежен у својој амбицији за влашћу.
Родриго Паз долази из политичке касте: он има институционално политичко искуство, био је одборник, био је градоначелник, био је сенатор, има више од 55 година, и даље симболизује неку врсту обнове, ако хоћете, али је из политичке касте. Његов отац, Хаиме Паз Замора, био је председник од 1989. до 1993. године.
С друге стране, уз њега је Едман Лара, тренутно најпознатији аутсајдер. Он представља анти-државу, анти-систем, анти-корупцију, обнову политичког система. И један и други заступају, полазећи од своје народне базе, идеју политичке обнове, али у складу са старим идејама.
Они, рецимо, доносе идеју „капитализма за све“, обојица се сматрају десничарима, па опет настоје одговорити на потребе народа које је донела економска криза наших дана. Говоре о сивом тржишту, зеленашима, закупнинама, проблему становања — о темама о којима други кандидати нису говорили.
Зар ови избори нису најбољи доказ да су боливијске странке у распаду и да се све своди на личности уместо на програме?
У Боливији су изборне марке, политичке странке, данас у кризи. Као такве, не представљају слогу или јединство воље, већ живимо у врло персоналистичком систему. Дакле, стварни победници избора су Родриго Паз и Едман Лара, а не ПДЦ као странка.
Разумем, ипак, да је избор њихових кандидата за сенаторе и посланике био врло народњачки: на тим листама има представника занатлија, трговаца, превозника, обичних људи који су се кандидовали.
Опет, када кажем да постоји снажно представништво народног националног блока, то не значи нужно да је оно „народно“ уједно и напредно. Напротив, видимо да се народно представништво повезује с идејама деснице или барем десног центра.
Које интересе имају Самуел Дорија Медина и његове интересне групе, укључујући Марсела Клауреа и Луиса Фернанда Камача, у подршци Родригу Пазу? Шта би могли тражити или добити заузврат? Колико је њихова подршка неопходна Родригу Пазу у другом кругу?
Премда је у првом кругу изборна кампања Родрига Паза и Едмана Ларе била врло скромна, после победе на изборима многе привредне и економске групе су му пришле. Први који га је подржао био је кандидат из првог круга Самуел Дорија Медина, предузимач који је имао и подршку другог великог предузетника, Марсела Клауреа.
То значи да су за други круг избора оба кандидата већ нашла подршку и од стране економских група и предузетничких кругова. На последњем састанку Родрига Паза са председником Луисом Арсеом, који је био јаван, видели смо да га прати и Габријел Еспиноза, који је био економиста у тиму Дорија Медине, као и бивши председник дела Баиза групе, која припада Марселу Клауреу.
Јасно је да ће се ти интереси касније наплатити ако Родриго Паз постане председник, и то управо на начин како предузетници обично раде — преко природних ресурса Боливије. Клауре је већ изразио интересовање да буде део ланца експлоатације и индустријализације литијума преко приватних инвестиција, што је у супротности са свим што смо изградили нашом сувереном политиком, нарочито од 2013. године под вођством Ева Моралеса.
Први круг избора показао је постојање јаких група подршке Еву Моралесу. Како мислите да ће победници првог круга, Родриго Паз и Хорхе Кирога, поступати према Еву Моралесу и његовим присталицама?
Први изборни круг је показао да је друштвено вођство Ева Моралеса, чак и без учешћа на изборима, и даље снажно и трајно.
Важно је истаћи да је број неважећих гласова достигао историјски рекорд — више од 20%. Ако томе додамо и беле листиће, онда можемо рећи да је то била друга највећа изборна снага, ако се тако можемо изразити — људи који су изашли на биралишта, али нису изабрали ниједног кандидата. Због тога су ови избори били оспоравани још од почетка и биће оспораване и мере следеће владе, нарочито ако буде спроводила мере штедње.
Важно је подвући да је Ево Моралес и даље средишња личност боливијске политике и то се није променило, без обзира на то што га није било на листићу, ни као председничког кандидата, ни као посланика. Сви кандидати морају говорити о њему, јер се без тога њихов политички став не може разликовати.
Дакле, и Родриго Паз и Хорхе Кирога морају да се одреде у односу на Ева Моралеса. Кирога то ради јасно, ограђујући се од њега, и не само то, већ говори да би га, ако би постао председник, ухапсио или чак прогнао.
Са друге стране, Паз и посебно Лара су много обазривији, јер знају да део њиховог бирачког тела припада националном народном блоку који поштује Моралеса или има неку врсту наклоности према њему. Стога се не ограђују тако оштро, али њихова политика ипак није што и политика вишенационалне државе коју је водио Ево Моралес.
Које теме, чињенице или слабости би тим Хорхеа Кироге могао користити да умањи подршку Родригу Пазу и Едмунду Лари међу својим циљним групама?
Хорхе Кирога је оптужио Родрига Паза и Едмана Лару да су блиски Еву Моралесу, што није тачно. Они немају никакав контакт са њим. Али Кирога и његова прљава кампања, преко тролова и ботова, настојали су да их представе као његове савезнике.
У стварности, све што у Боливији има везе са народом бива означено као „масистичко“ (везано за покрет МАС — Покрет ка социјализму). То крије дубоке колонијалне и расистичке предрасуде белих неолибералних елита.
Колико је, по вашем мишљењу, тим Родрига Паза, Едмана Ларе и Едгара Моралеса уједињен у виђењу будућности Боливије? Да ли су интереси њихових група за подршку усклађени?
Не мислим да код Родрига Паза, Едмана Ларе и Едгара Моралеса постоји тако јасно вииђење будућности Боливије. Не мислим да они сами имају јасну слику плана своје владе и да знају шта желе да представљају.
Ипак, ствари које истичу као слогане — „капитализам за све“, отварање тржишта, укидање субвенција — означавају скретање боливијске политике удесно.
Како мислите да ће се одвијати односи у Сенату и Представничком дому између посланичких група ХДП-а, савеза „Јединство“ (Medina) и савеза „Слобода“ (Quiroga)? Да ли очекујете прелетање сенатора и посланика ка једној од ове три водеће снаге?
Немам сумње да ће посланичке групе ПДЦ-а, „Јединства“ Дорија Медине и „Слободе“ Хорхеа Кироге заједно владати у Вишенационалној законодавној скупштини.
Заправо не знам да ли ће бити прелетања између ових водећих снага, али вероватно за тим неће бити потребе. Свакако ће се сложити око претежне већине одлука које треба донети.
Да ли постоји могућност да се у могућној влади Родрига Паза продуже контакти и уговори са земљама БРИКС-а, као што су Бразил, Русија и Кина? Да ли су Паз и интересне групе које га подржавају заинтересовани за сарадњу с овим блоком?
Једна од разлика између Родрига Паза и Тутa Кироге јесте у томе што Кирога има више империјалистички приступ политици. То значи, на пример, да ће, ако буде тражио кредите или финансијску помоћ, то чинити преко ММФ-а. Паз је, међутим, одмах рекао да се не намерава обраћати ММФ-у. То оставља могућност да, уколико Родриго Паз постане председник, финансирање или улагања потражи од земаља попут Бразила, Русије или Кине.
Ипак, сматрам да је отпор према свакој врсти напредне или левичарске политике код оба крила, оба кандидата, врло сличан. Стога мислим да ће њихов опрез и неповерење према БРИКС-у, на пример, бити подједнако снажни.
Не треба правити велику разлику између ова два изборна решења: иако једно делује расистичкије, колонијалније и „беље“, као Кирогино, а друго народније и националистичкије, оба су десничарска и оба деле економске ставове — о смањењу јавне потрошње, отварању тржишта и продубљивању капиталистичких модела.
Канела Креспо је правница и чланица MAS-IPSP (Покрет ка социјализму — политички инструмент за суверенитет народа, предвођен Евом Моралесом).
