Četrnaestodnevna blokada puteva koju su priredile organizacije povezane sa bivšim predsednikom Evom Moralesom, pre svega u tropima Kočabambe, krenula je veoma opasnim tokom, zato što ne samo da šteti privredi građana i zemlje, ne poštuje sudske naloge, već i podstiče nasilje.
Otvorene pretnje, koje su čak i pre početka najavljenog protesta uputili lideri iz okruženja Eva Moralesa, zvani „evisti“, kao što su Pončijano Santos, Leonardo Loza, Ektor Arse i Umberto Klaros, između ostalog, u vezi sa stvarnim ciljevima blokade puteva, zapravo jasno govore da je ono što traže nemoguće i da nema gotovo nikakve veze sa 18 tačaka iznetih u njihovoj listi zahteva, već isključivo sa postizanjem nekažnjivosti bivšeg šefa države, optuženog za dva izuzetno teška krivična dela, kao što su navodna praksa silovanja i trgovine ljudima i pitanja povezana s isticanjem kandidature Moralesa za predsednika države na izborima zakazanim za avgust 2025. godine, i prerasle su u akte nasilja s upotrebom vatrenog oružja u najmanje tri tačke blokada, što je već dovelo do ranjavanja među snagama za održavanje reda.
Zamor stanovništva
U više departmana građani su se jasno i konkretno, ali i masovno izjasnili, zahtevajući od vlade da preduzme zakonom propisane radnje za vraćanje normalnog života u zemlji, ukidanje blokade i zaštitu slobodnog kretanja stanovništva i obezbeđivanje osnovnih životnih namirnica za sve bolivijske porodice.
Kočabamba, departman najviše pogođen ovim radikalnim grupama, oglasila se sa zahtevom za okončanje ove situacije; a zasebno i poslovni krugovi, sindikati i transportni sektor, između ostalih, izrazili su spremnost da dođu na blokadne tačke i zahtevaju poštovanje svojih prava od onih što ih krše skoro dve nedelje. Ista reakcija građana bila je ispoljena i u drugim departmanima, poput Santa Kruza, Oruroa, La Paza i Čukisake. U ovom poslednjem departmanu, njegov guverner je upozorio da će lično otići na deblokadu; dok je gradonačelnik La Paza predložio opsadno stanje u departmanu (u Kočabambi) kako bi se narodu vratio mir.
Radikalizam, nasilje i nepopustljivost pristalica blokade, koji su i pre uvođenja blokade sistematski odbijali pozive na dijalog, upućivane od izvršne vlasti, već su izašli iz okvira demokratskog suživota, dovodeći se u poziciju otvorenog podsticanja pobune i destabilizacije demokratije, ustupajući mesto eskalaciji nasilja, pokazujući da se zahtev za ostavku predsednika ne može i ne sme nazvati drugačije nego državnim udarom.
Uprkos nasilju, ispoljenom u blokadi, organi reda nastavljaju sa radom na vraćanju slobode kretanja na svim putevima u zemlji. Povodom ove akcije, predsednik Luis Arse istakao je napore policije da očisti više od 100 km puteva blokiranih u najmanje 12 tačaka. On je na društvenim mrežama odbacio nasilje između Bolivijaca i izrazio žaljenje što neki pozdravljaju ove sukobe, posebno kada je reč o eksplozivu i oružju. Arse je ponovo potvrdio posvećenost vlade zaštiti prava na slobodno kretanje i uvođenju pravednih sankcija protiv onih što lične interese stavljaju iznad kolektivne bezbednosti.
Ekonomska šteta
Ekonomska šteta izazvana blokadama za 14 dana je neprocenjiva. Turizam je jedan od najteže pogođenih sektora i beleži gubitke od preko sedam miliona bolivijana usled „blokade zbog nekažnjivosti“, kako je prošle srede izvestila nacionalna vlada. „Do prošle nedelje (tokom prvih sedam dana blokade) imamo izveštaj o više od sedam miliona bolivijana gubitaka zbog ove nepopustljive i neopravdane blokade koja narušava imidž zemlje i plaši turiste“ – saopštio je zamenik ministra turizma, Iver Flores. Vlasti su takođe primetile da blokade puteva izazivaju ekonomsko gušenje i predstavljaju udar na turistički sektor uoči praznika Todos Santos i novogodišnjih praznika. To takođe šteti imidžu zemlje, što može dovesti do gubitka interesovanja među novim kontingentima stranih turista zbog rizika koje za njih mogu predstavljati dejstva poput nasilnih blokada puteva.
Prema Komori izvoznika Kočabambe (Cadexco), poslovni sektor departmana Kočabamba, koji je najviše pogođen blokadom puteva, tvrdi da to dovodi do smrti lokalnog poslovnog sektora, koji beleži gubitke od 12 miliona dolara dnevno. „Pogođeni smo jer smo u centru zemlje, u izolovanom gradu, nemamo alternativu, svaka blokada utiče na nas“ – izajvio je sredinom nedelje predsednik Cadexco Huan Karlos Avila.
S druge strane, Nacionalna industrijska komora (CNI) prijavila je gubitak od tri milijarde 500 miliona bolivijana u prvih 10 dana blokade, ukazujući da je 600 tona hrane zaglavljeno s neposrednim rizikom od kvarenja u različitim delovima zemlje gde je uspostavljena blokada. Predsednik CNI Pablo Kamačo objasnio je da zadržani kamioni sadrže mlečne, mesne i druge brzo kvarljive proizvode koji se moraju čuvati u frižideru.
Demokratija je u opasnosti
Predsednik je pre nekoliko dana na samitu BRIKS-a u Rusiji upozorio na antidemokratska osećanja, uočljiva u nekim zemljama s vladama koje se ne dopadaju zapadnim silama. Premda ne pozivajući se direktno, on je ciljao na ono što se dogodilo tokom puča 2019. i pokušaja od 26. juna prošle godine, kada je osujećen vojni udar na čelu s tadašnjim komandantom vojske.
Postoje dobri razlozi za tvrdnju da destabilizujuća spirala, pokrenuta novembra 2020, od trenutka kada je Luis Arse preuzeo dužnost predsednika, i koja je,izgleda dostigla svoj vrhunac s ovom preprekom na putu, nije pokrenuta samo grupama povezanim sa bivšim predsednikom Moralesom, već i tradicionalnim desničarskim i desnofašističkim opozicionim sektorima, koji, zajedno sa „radikalima“ Pokreta ka socijalizmu (MAS), podržavaju sistematsku blokadu kontrole vlasti u Zakonodavnoj skupštini.
Mi Bolivijci smo u više navrata potvrđivali našu savršenu i potpunu volju da živimo u demokratiji, odbacujući na biralištima i na ulicama svaki pokušaj državnog prevrata, kao što se desilo nakon puča 2019. godine i otpora koji su predvodili oni koji sada vladaju zemljom.
Baš oni su odgovorni za zaštitu demokratije na osnovu funkcija koje obavljaju i u ustavnim i zakonskim okvirima, u skladu s mandatom koji su dobili od više od 55% biračkog tela.
Svaki znak slabosti pučisti će u potpunosti iskoristiti, tako da se ovaj destabilizujući pokret ne sme potcenjivati, a vlada je obavezna da odgovara i deluje u skladu s razmerama pretnje koja se nadvila nad stanovništvom.
Pučisti su već pokazali svoje pravo lice (i svoje prave namere) kao nasilne i nedemokratske. Izabrali su put bez povratka – put nasilja nad narodom. Ako vlada ne nastavi da delotvorno radi svoj posao, spirala nasilja bi se mogla razrasti i izmaći kontroli, sa svime što to može doneti. No, pored vlade, i svaki Bolivijac nosi odgovornost da brani demokratiju i građanske slobode, koje su rezultat duge borbe ovog naroda.
Ne zatvarajući put dijalogu bilo kakvim pravičnim zahtevima koje vlada zakonito i racionalno može rešiti, ne sme se odustati od zakonite upotrebe sile kako bi se stvari postavile na svoja mesta u odbrani najviših interesa otadžbine.
Izvor: La Época
