Четрнаестодневна блокада путева коју су приредиле организације повезане са бившим председником Евом Моралесом, пре свега у тропима Кочабамбе, кренула је веома опасним током, зато што не само да штети привреди грађана и земље, не поштује судске налоге, већ и подстиче насиље.
Отворене претње, које су чак и пре почетка најављеног протеста упутили лидери из окружења Ева Моралеса, звани „евисти“, као што су Пончијано Сантос, Леонардо Лоза, Ектор Арсе и Умберто Кларос, између осталог, у вези са стварним циљевима блокаде путева, заправо јасно говоре да је оно што траже немогуће и да нема готово никакве везе са 18 тачака изнетих у њиховој листи захтева, већ искључиво са постизањем некажњивости бившег шефа државе, оптуженог за два изузетно тешка кривична дела, као што су наводна пракса силовања и трговине људима и питања повезана с истицањем кандидатуре Моралеса за председника државе на изборима заказаним за август 2025. године, и прерасле су у акте насиља с употребом ватреног оружја у најмање три тачке блокада, што је већ довело до рањавања међу снагама за одржавање реда.
Замор становништва
У више департмана грађани су се јасно и конкретно, али и масовно изјаснили, захтевајући од владе да предузме законом прописане радње за враћање нормалног живота у земљи, укидање блокаде и заштиту слободног кретања становништва и обезбеђивање основних животних намирница за све боливијске породице.
Кочабамба, департман највише погођен овим радикалним групама, огласила се са захтевом за окончање ове ситуације; а засебно и пословни кругови, синдикати и транспортни сектор, између осталих, изразили су спремност да дођу на блокадне тачке и захтевају поштовање својих права од оних што их крше скоро две недеље. Иста реакција грађана била је испољена и у другим департманима, попут Санта Круза, Оруроа, Ла Паза и Чукисаке. У овом последњем департману, његов гувернер је упозорио да ће лично отићи на деблокаду; док је градоначелник Ла Паза предложио опсадно стање у департману (у Кочабамби) како би се народу вратио мир.
Радикализам, насиље и непопустљивост присталица блокаде, који су и пре увођења блокаде систематски одбијали позиве на дијалог, упућиване од извршне власти, већ су изашли из оквира демократског суживота, доводећи се у позицију отвореног подстицања побуне и дестабилизације демократије, уступајући место ескалацији насиља, показујући да се захтев за оставку председника не може и не сме назвати другачије него државним ударом.
Упркос насиљу, испољеном у блокади, органи реда настављају са радом на враћању слободе кретања на свим путевима у земљи. Поводом ове акције, председник Луис Арсе истакао је напоре полиције да очисти више од 100 км путева блокираних у најмање 12 тачака. Он је на друштвеним мрежама одбацио насиље између Боливијаца и изразио жаљење што неки поздрављају ове сукобе, посебно када је реч о експлозиву и оружју. Арсе је поново потврдио посвећеност владе заштити права на слободно кретање и увођењу праведних санкција против оних што личне интересе стављају изнад колективне безбедности.
Економска штета
Економска штета изазвана блокадама за 14 дана је непроцењива. Туризам је један од најтеже погођених сектора и бележи губитке од преко седам милиона боливијана услед „блокаде због некажњивости“, како је прошле среде известила национална влада. „До прошле недеље (током првих седам дана блокаде) имамо извештај о више од седам милиона боливијана губитака због ове непопустљиве и неоправдане блокаде која нарушава имиџ земље и плаши туристе“ – саопштио је заменик министра туризма, Ивер Флорес. Власти су такође приметиле да блокаде путева изазивају економско гушење и представљају удар на туристички сектор уочи празника Тодос Сантос и новогодишњих празника. То такође штети имиџу земље, што може довести до губитка интересовања међу новим контингентима страних туриста због ризика које за њих могу представљати дејства попут насилних блокада путева.
Према Комори извозника Кочабамбе (Cadexco), пословни сектор департмана Кочабамба, који је највише погођен блокадом путева, тврди да то доводи до смрти локалног пословног сектора, који бележи губитке од 12 милиона долара дневно. „Погођени смо јер смо у центру земље, у изолованом граду, немамо алтернативу, свака блокада утиче на нас“ – изајвио је средином недеље председник Cadexco Хуан Карлос Авила.
С друге стране, Национална индустријска комора (CNI) пријавила је губитак од три милијарде 500 милиона боливијана у првих 10 дана блокаде, указујући да је 600 тона хране заглављено с непосредним ризиком од кварења у различитим деловима земље где је успостављена блокада. Председник CNI Пабло Камачо објаснио је да задржани камиони садрже млечне, месне и друге брзо кварљиве производе који се морају чувати у фрижидеру.
Демократија је у опасности
Председник је пре неколико дана на самиту БРИКС-а у Русији упозорио на антидемократска осећања, уочљива у неким земљама с владама које се не допадају западним силама. Премда не позивајући се директно, он је циљао на оно што се догодило током пуча 2019. и покушаја од 26. јуна прошле године, када је осујећен војни удар на челу с тадашњим командантом војске.
Постоје добри разлози за тврдњу да дестабилизујућа спирала, покренута новембра 2020, од тренутка када је Луис Арсе преузео дужност председника, и која је,изгледа достигла свој врхунац с овом препреком на путу, није покренута само групама повезаним са бившим председником Моралесом, већ и традиционалним десничарским и деснофашистичким опозиционим секторима, који, заједно са „радикалима“ Покрета ка социјализму (MAS), подржавају систематску блокаду контроле власти у Законодавној скупштини.
Ми Боливијци смо у више наврата потврђивали нашу савршену и потпуну вољу да живимо у демократији, одбацујући на биралиштима и на улицама сваки покушај државног преврата, као што се десило након пуча 2019. године и отпора који су предводили они који сада владају земљом.
Баш они су одговорни за заштиту демократије на основу функција које обављају и у уставним и законским оквирима, у складу с мандатом који су добили од више од 55% бирачког тела.
Сваки знак слабости пучисти ће у потпуности искористити, тако да се овај дестабилизујући покрет не сме потцењивати, а влада је обавезна да одговара и делује у складу с размерама претње која се надвила над становништвом.
Пучисти су већ показали своје право лице (и своје праве намере) као насилне и недемократске. Изабрали су пут без повратка – пут насиља над народом. Ако влада не настави да делотворно ради свој посао, спирала насиља би се могла разрасти и измаћи контроли, са свиме што то може донети. Но, поред владе, и сваки Боливијац носи одговорност да брани демократију и грађанске слободе, које су резултат дуге борбе овог народа.
Не затварајући пут дијалогу било каквим правичним захтевима које влада законито и рационално може решити, не сме се одустати од законите употребе силе како би се ствари поставиле на своја места у одбрани највиших интереса отаџбине.
Извор: La Época
