Уочи избора 25. маја 2025. године, политичка и безбедносна ситуација у Венецуели поново је у жижи домаће и међународне јавности. Обустава летова из Колумбије, хапшења страних држављана осумњичених за саботажу и истовремено спровођење програма повратка миграната — само су неки од догађаја који су пратили предизборни процес. Да ли су у питању стварне претње или политичка реторика?
За Два Југа о томе говори адвокат, магистар Јан Карлос Пернија (Jan Carlos Pernia), који је такође стручњак за управљање царинама и спољну трговину, као и студент мастер студија из спољне политике на Институту за високе дипломатске студије „Педро Гуал“ при Министарству спољних послова Венецуеле.
Има ли доказа или озбиљне сумње да су колумбијски плаћеници заиста покушали да се мешају у предстојеће изборе? Или је ово само изговор за обуставу летова?
Боливарска Република Венецуела обуставила је летове из Републике Колумбије после саопштења министра унутрашњих послова, правде и мира Диосдада Кабеља Рондона с указивањем на долазак „плаћеника“. Том приликом је изјавио: „До сада имамо 38 новоухапшених“.То је довело до обуставе ваздушног саобраћаја са Колумбијом након што је објављен план да се „саботирају“ избори гувернера и посланика Народне скупштине, као и посланика у различитим законодавним већима савезних држава Боливарске Републике.
Сведоци смо сталног разоткривања планова за свргавање уставног председника Николаса Мадура Мороса, који се припремају у Сједињеним Америчким Државама и Колумбији, уз помоћ и упутства крајње десничарске опозиције.
Министар Кабељо је изјавио да је део одговорности приписан наводној опозиционој лидерки Марији Корини Мачадо, која је поново позвала на бојкот избора 25. маја. Иста та опозиционарка и назовилидерка није признала победу Николаса Мадура на изборима од 28. јула 2024. године.
Министар је на конференцији за штампу изјавио: „Ухапшени су стручњаци за експлозиве, кријумчари и плаћеници“. Од 38 ухапшених, 17 је странаца, и 21 Венецуеланац. „Венецуеланска држава ће се бранити“, рекао је Кабељо. После њега, обратио се и уставни председник Николас Мадуро, изјавивши: „Истина о овој завери биће доказана и она ће поново бити разоткривена и поражена.“
У недељу, 25. маја 2025. године, Венецуела бира посланике у парламенту и гувернере савезних држава, укључујући и богати регион Есекиба, који Венецуела сматра саставним делом своје територије, иако њиме де факто управља Гвајана. Та територија је, одлуком арбитражног суда у Паризу, без учешћа Венецуеле, припала Уједињеном Краљевству Велике Британије и Северне Ирске, чиме је Венецуели отето 159.542 км² њене територије — Венецуеле Боливара.
Ову отимачину је својевремено пријавио један од венецуеланских министара спољних послова пред УН, што је резултирало Женевским споразумом од 17. фебруара 1966. године, договором постигнутим под окриљем Уједињених нација, са циљем да се реши спор између Венецуеле и Уједињеног Краљевства око територије на граници са тадашњом настајућом државом, у то време познатом као „Британска Гвајана“, данас —Кооперативна Република Гвајана, којом управља ExxonMobil и њене партнерске компаније да би запленили оно што су досад имали у поседу чињенично, а не по закону.
Из тог разлога, избори у недељу, 25. маја 2025. године, имају међународни значај, не само због експлоатације нафте, гаса и стратешких минерала, већ и због геополитичког, геоекономског и геопросторног значаја — јер се регион Есекибе сматра погодном локацијом за постављање космичких лансирних база, које би биле од посебног интереса за САД, Велику Британију и друге државе или компаније које желе да се домогну тог простора, познатог као 24. држава Боливарске Републике Венецуеле — Гвајана Есекиба. Њен статус је потврђен на Саветодавном референдуму одржаном 3. децембра 2023. године, који је народ Венецуеле масовно подржао, укључујући и становнике Есекибе.
Како се на локалном нивоу организује пријем и интеграција хиљада миграната враћених из Сједињених Држава? Да ли постоје стварни програми подршке или је све ограничено на симболичне мере?
Што се тиче тога како се на терену организује пријем стотина миграната, који су били понижавани, злостављани, кињени у иностранству од стране група земаља-савезница Сједињених Америчких Држава и њихових сателита, као што су Ел Салвадор, Доминиканска Република, Панама, Колумбија, Чиле, Бразил, Аргентина, Перу, Уругвај, Парагвај и неке друге сателитске земље „гринго“ империје, које прогањају наше венецуеланске мигранте — Боливарска Република Венецуела, у лицу свог председника Николаса Мадура Мороса, започела је планирање повратка ових лица авионима државне компаније Conviasa, у оквиру програма названог „План повратка у Отаџбину“ (Plan Vuelta a la Patria). Тим авионима их преузимају из непријатељских земаља, укрцавају и враћају у нашу земљу, где им се пружа хуманитарна помоћ, достојанствено поступање, храна — не стављају им се ланци, већ им се указује поштовање и љубав, за разлику од ксенофобије коју су доживели.
Поред тога, дочекују их на Међународном аеродрому Симон Боливар у Маикетији, пружају им сву неопходну помоћ, а затим их превозе њиховим домовима возилима безбедносних служби државе. Када им се укаже здравствена помоћ, врши се провера у систему, па се — уколико немају никаквих правних проблема — упућују својим кућама.
