Ovaj slučaj ne otvara samo pitanja o transparentnosti porodičnog poslovanja, već i o zloupotrebi moći za zaštitu tih interesa.
Prezime Makri ponovo je u centru pažnje, ovaj put u sudskom procesu koji spor oko nasleđa i mrežu porodičnih firmi kombinuje s međunarodnim implikacijama. Alehandra Makri, nepriznata ćerka bivšeg predsednika Maurisija Makrija, podnela je tužbu sudu zahtevajući svoj udeo u nasledstvu svog oca Franka Makrija, koji je preminuo 2019. godine. U svojoj tužbi navela je listu od 398 kompanija, od kojih su neke registrovane u poreskim rajevima, poput Fleg Trading Ltd i Kagemusha S.A., poznatih iz dokumenata Panama Papers, dok su druge potpuno nepoznate javnosti.
Ova priča prevazilazi porodične okvire. Alehandra, koja je 2005. godine sudskim procesom uspela da se Franko Makri proglasi njenim ocem, nikada nije bila uključena u raspodelu imovine koju je Franko još za života podelio svojoj deci. Prema njenoj tužbi, braća Makri, predvođena Maurisijom, dogovorila su se da zadrže najveći deo porodičnog bogatstva, svesno je isključujući. Taj sporazum je sadržao klauzulu prema kojoj bi eventualne Alehandrine zahteve pokrio sam Franko, štiteći na taj način ostale naslednike.
Trenutna situacija rezultat je godina isključivanja. Alehandra traži priznanje kao zakonite naslednice i insistira da se imovina koju je Franko preneo drugoj deci, bilo kroz akcije, nekretnine ili novac, uključi u nasledni postupak. Za to se oslanja na pravni instrument poznat kao „akcija kolacije“, koji obavezuje sunaslednike da u nasledstvo uključe svu imovinu primljenu pre smrti ostavioca.
Lista od 398 kompanija koju je Alehandra predstavila impresionira ne samo svojom veličinom već i implikacijama koje donosi. Mnoge od ovih kompanija, prema dostupnoj dokumentaciji, poslovale su u poreskim rajevima ili su korišćene za finansijske transakcije koje bi mogle biti povezane s utajom poreza. Ovaj detalj povezuje porodični spor sa sudskim skandalima u koje je bio umešan Maurisio Makri, kako zbog propusta u svojim imovinskim prijavama, tako i zbog navodnog nezakonitog bogaćenja. Iako je bivši predsednik oslobođen optužbi u većini slučajeva, njegova braća Marijano i Đanfranko i dalje su pod istragom zbog navodnih poreskih malverzacija.
Ovaj slučaj ne otvara samo pitanja o transparentnosti porodičnog poslovanja, već i o zloupotrebi moći za zaštitu tih interesa. Optužbe o navodnom „sudskom štitu“ u korist Maurisija Makrija, iznete od strane institucija poput Generalne inspekcije pravde, dodatno naglašavaju da ovo nasledstvo nije samo privatna stvar, već i odraz načina na koji velike imovine utiču na politički i pravni sistem Argentine.
Uticaj ovog sukoba na javni imidž Maurisija Makrija neizbežan je. Kao bivši predsednik i politički lider, svaka nova informacija o njegovoj ulozi u upravljanju porodičnom imovinom ili povezanosti s offshore kompanijama odjekuje izvan sudskih okvira, ugrožavajući njegovu reputaciju i političko nasleđe. Osim toga, istorijska povezanost grupe Makri s ekonomskom moći, od državnih ugovora do međunarodnih koncesija, dodatno povećava interes javnosti za ovaj slučaj.
U međuvremenu, Alehandra nastavlja s tužbom. Prema njenoj advokatkinji, prioritet je dobijanje priznanja kao zakonite naslednice i procena stvarnog obima porodičnog bogatstva, uključujući kompanije i imovinu koje nisu deklarisane u naslednom postupku. Ipak, ni Maurisio Makri ni ostali naslednici nisu javno odgovorili niti sarađivali u početnim pravnim fazama.
