Чим је ступио на дужност, амерички председник Доналд Трамп одмах се латио протеривања илегалних миграната из земље, пре свега Латиноамериканаца.
Ова вест је већ отишла с насловних страница медија, али то не значи да се ситуација променила.
Хуан Габријел Каро Ривера, историчар и преводилац из Колумбије, испричао је за Два Југа како Колумбијци оцењују целу ову ситуацију и сукоб између свог председника и Трампа.
Већина Колумбијаца на дипломатски сукоб са Сједињеним Државама гледа у крајње негативном светлу. Већина са равнодушношћу или чак презиром гледа на Петроове сопствене изјаве о његовој „наводној“ победи над Трампом и садашњом администрацијом у Белој кући. Уопштено говорећи, Колумбијци су више забринути због других питања, као што су раст цена хране, криза у Кататумбоу или пораст стопе корупције.
С друге стране, није прошло незапажено да је дипломатски сукоб са Сједињеним Државама постао катализатор за распуштање странке Историјски пакт председника Густава Петроа, која је ушла у терминалну кризу, праћену оставком значајног дела кабинета. Све у свему, спољна криза изазвана борбом са Сједињеним Државама и унутрашња криза повезана с навалом Националне ослободилачке армије (ЕЛН) у Кататумбоу довели су до потпуног колапса садашње владе Колумбије. О унутрашњим противречностима у редовима Петроових присталица у Конгресу и министарствима Колумбије отворено је данас изјавио министар унутрашњих послова Хуан Фернандо Кристо, рекавши да постоје „унутрашње пукотине” унутар саме владе. Сâм Кристо је већ поднео оставку.
Ваљда само Петроове најватреније присталице настављају да га бране као лидера који се залаже за интересе Колумбије, но, за већину Колумбијаца, укључујући Петроове бивше савезнике, попут бивше министарке за заштиту животне средине Сусане Мухамед, Петро је политички лидер огрезао у корупцију и повезан са сумњивим политичким личностима, међу којима је и Армандо Бенедети, представник корумпиране политичке класе Колумбије, чији су проблеми с алкохолом и наркоманијом добро познати. Бенедетијево именовање за председниковог саветника од поверења одбило је Петрове радикалније и левичарске присталице, који повећану Бенедетијеву политичку улогу виде као наставак корупције колумбијске политичке класе.
Таква унутрашња криза у Петроовој политичкој партији несумњиво би могла довести до будуће политичке кризе, па чак и опозива колумбијског председника, који се све више изолује и од цивилног друштва и од колумбијске политичке класе.
