Хронични изазов с озбиљним последицама — Перу се суочава са кључном економском дилемом: може ли наставити да занемарује свој буџетски мањак, а да не плати високу друштвену цену?
Одговор, анализиран у текућем контексту глобалних мегатрендова и постпандемијске инфлације, је недвосмислено НЕ. Овај мањак, хронични проблем који траје годинама, угрожава економску стабилност и квалитет живота Перуанаца и захтева хитна и смела решења.
Према подацима Министарства привреде и финансија (МЕФ), нагомилани мањак до јула 2025. године износи 2,6% БДП-а, што је бројка која већ одступа од утврђеног циља од 2,2% до краја године. Прогнозе приватних субјеката као што је Банко де Кредито дел Перу (BCP) процењују да ће мањак на крају године износити 2,8%, чиме се премашује фискално правило.
Упркос поновљеним упозорењима Фискалног савета (CF) о неиспуњавању обавеза у 2024. и ризицима за текућу годину, МПФ тек треба да спроведе дубоке реформе које су земљи потребне како би преокренула овај тренд.
Корен проблема: недовољни порески приходи. Перуански буџетски мањак је резултат споја структурних фактора, почевши од ниских пореских прихода. Овај проблем је углавном последица високог нивоа рада у сивој зони који гуши економију.
Према Националном институту за статистику и информатику (INEI), приближно 70% перуанске економије послује у сивој зони, што драстично смањује пореску основу.
Овај проблем је погоршан низом пореских повластица којима често недостаје чврста техничка основа. Јарки пример је било недавно смањење пореза на добит за компаније које извозе пољопривредне производе са 29,5% на 15%, закон који је Конгрес усвојио упркос приговорима Министарства финансија и Међународног монетарног фонда (ММФ).
Истовремено, корупција значајно подрива способност државе за наплату пореза; скандали попут оних с Петроперуом или случајем Одебрехт коштали су милијарде сола губитака.
Бројке ово потврђују:
Сиво тржиште: Смањује наплату прихода за приближно 15% потенцијалног БДП-а.
Корупција: Процењени губици од 23 милијарде сола годишње (Управа финансијске контроле).
Повластице: Повећање дефицита за 1-2% БДП-а (пројекције ОЕЦД-а за 2025. годину).
Осим тога, ниска продуктивност земље, где БДП по глави становника стагнира на око 7.000 америчких долара, ограничава раст пореских прихода. За супротстављање тој ситуацији потребне су одлучне мере, као што су спровођење подстицаја за формално запошљавање (привремено смањење пореза за МСП) и активна дигитализација СУНАТ-а (Националне пореске управе) како би се делотворније борила против утаје пореза.
Неефикасна и превелика државна потрошња: што се тиче расхода, перуанска држава делује пренадувано и, у многим случајевима, неефикасно. Расипништво и неделотворност су очевидни. Са више од 1,4 милиона државних службеника, према подацима Националног института за статистику (INEI) из 2024. године, долази до озбиљног расипања ресурса услед недостатка културе меритократије и клијентелизма.
Штавише, Конгрес је више пута пренебрегавао уставну забрану садржану у Члану 79, који забрањује стварање или повећање државних расхода без фискалног оправдања. То је потврђено популистичким законима којима су одобрена повећања бонуса и плата, што је изнело додатних 10 милијарди сола у периоду 2024-2025.
Текући расходи, као што су плате, представљају више од 60% буџета, без икакве стварне оптимизације ресурса или спајања вишка субјеката. Корупција појачава овај проблем, јер се, према подацима Државног надзорног тела за јавне набавке (ОЕБС) процењује да је 20% државних уговора закључено с неправилностима.
Текућа ситуација у области државних расхода може се сажети на следећи начин:
Вишак запослених: према проценама Светске банке, у држави с превеликим платним списком продуктивност рада смањује се за приближно 30%,.
Неконтролисани Конгрес: „расипништво“ законодавне власти повећава мањак за 0,5-1% годишње.
Ниска продуктивност: недостатак улагања у технологију и управљање доводи до тога да јавна потрошња остварује само 70% очекиваног.
Да би се овај проблем расипништва преокренуо, потребан је строг приступ, укључујући спровођење годишњих оцена учинка, спајање вишка субјеката и ревизију 100% крупних државних уговора.
Последице нечињења: висока цена коју треба платити. Ако се не предузму хитне мере, последице одржавања високог буџетског мањка биће озбиљне. Најнепосреднија је претња губитком инвестиционог рејтинга земље, који је тренутно на нивоу БББ према верзији Стандард & Пурса.
Према подацима консултантских фирми као што је Апојо, постоји висок ризик од смањења рејтинга 2025. године ако се фискална ситуација настави погоршавати. То ће довести до скупљег јавног дуга, с каматним стопама које би могле порасти између 1 и 2 процентна поена, што ће утицати на трошкове живота свих Перуанаца.
Друге непосредне последице су стална инфлација, која и даље износи око 2%, и резови у виталним секторима попут образовања и здравства. Дефицит оставља становништво без школа и здравствених центара, што негативно утиче на квалитет живота и повећава сиромаштво. Упркос упозорењима Фискалног савета Министарству привреде и финансија због кршења буџетских правила две године заредом, предузете мере беху ограниченог обима.
Потребно је свеобухватно решење, вишеслојни план, који се бави и приходима и расходима. На страни прихода, неопходно је борити се против сивог тржишта агресивним програмима попут „Формализације Перуа“ и укинути пореске повластице без очевидне друштвене користи.
Што се тиче расхода, кључ је у поједностављивању кроз меритократију, спровођењу свеобухватног закона о државној служби и санкционисању Конгреса за незаконито произведене расходе. Оптимизација ресурса може се постићи коришћењем вештачке интелигенције приликом израде буџета и ревизијом државних уговора ради борбе против корупције у њеном корену.
Коначно, продуктивност се мора повећати значајним улагањима у инфраструктуру (20% БДП-а кроз државно-приватна партнерства).
У наставку су наведене неке кључне препоруке:
Пореска реформа: повећати приходе за 2% БДП-а без повећања пореза, већ кроз формално запошљавање и бољи надзор.
Смањење платног списка: замрзнути запошљавање нових државних службеника и спровести процене радног учинка за 50% платног списка у наредне две године.
Конгресни надзор: дати председнику аутоматско право вета на законе са финансијским последицама који нису прошли техничку процену Министарства привреде и финансија (MEF) и Фискалног савета.
Праћење: дати Фискалном савету право обавезног вета на државни буџет како би се обезбедила усклађеност са фискалним правилима.
Улога руковођења и политичке културе: Нечињење при суочавању са буџетским мањком није излаз за Перу. Као што примети један економиста, „фискална стабилност није раскош; она је темељ процвата“. Занемаривање упозорења Фискалног савета и наставак пута расипништва и неделотворности довешће само до кризе.
Међутим, да би ове реформе биле остварене, потребно је више од добрих техничких идеја: неопходно је далековидо вођство, вештине управљања и истинска посвећеност меритократији.
Недавно путовање председника у Јапан и Индонезију, без детаљног извештаја о резултатима и досадашњим споразумима, показује забрињавајући недостатак одговорности. У пословном сектору, одговорност је основни стуб лидерства; у државном сектору, чини се да је изузетак.
Недостатак емпатије и равнодушност према јавном мњењу, као што показују изјаве председнице Дине Болуарте, одражавају јаз који поткопава поверење грађана. С неким ко се руга критикама и не мари шта други мисле о њој, тешко је имати поверење да ће се фискални дефицит смањити.
Ово нас доводи до основног проблема: све док нема строгих филтера у изборном процесу, нажалост ћемо наставити да будемо земља у којој друштво не може бити потпуно задовољним. Ради се о томе да се, у најмању руку, добро обављају послови који се плаћају средствима свих Перуанаца.
Права промена у фискалном управљању и изградња будућег процвата за све у крајњој линији зависе од пуновредног руководства, посвећеног добробити нације. Да ли смо спремни бирати лидере који стабилност и ефикасност стављају изнад популарности и покровитељства?
Извор: Visión al Futuro
