Iz Migela de Servantesa: reč je o Martinu Turskom, čiji praznik je obeležavan svinjokoljom.
Ova stara uzrečica tiče se večitog uzdanja Kreola u izgradnju drugačije sudbine. Nije reč o čekanju mesije, već o istirijskoj potvrdi neophodnosti da se proizvedu dejstva kojim će se pronaći kanal za ostvarivanje njihovog sna o dostojnom životu, bez pritiska i prinude, da ne govorimo o konolizaciji, koja je omogućila oslobodilačku borbu Otadžbine.
Mi Argentinci smo miran narod, od nasilja nikada nismo pravili metod, s izuzetkom vojnih diktatura, kad je borba za demokratsku obnovu konfrontaciju pretvarala u dramatičnu akciju. Sâm nacionalni ustav poziva da se ona brani svim sredstvima, kada se menja, potire i briše potezom pera, autoritarnom odlukom bilo koje vrste. Kao što kaže druga kreolska izreka, „zemljak je zahvalan, ali ne voli kada ga kinje“, naročito ne korišćenjem institucionalnih okvira za uništavanje prava, kao što se dešava danas u autokratiji, koja teži preuzimanju vlasti u svoj punoći.
Ovaj kratki opis nam omogućava da sagledamo granice dramatične situacije (koja briše ustavne aspekte, nanoseći ogroman društveni bol čitavom stanovništvu), stvorene od autoritarne vlade što koristi institucionalne instrumente poput veta ili DNU, tobože zakonite, da se digne protiv ostalih republičkih vlasti.
No, ima još jedna kreolska izreka, primerena ovom opisu: „Moraš udariti svinju da bi se pojavio vlasnik“, koja tačnije nego ikad opisuje trenutnu situaciju, kada obnašanje izvršne vlasti predstavlja jednostavno delegiranje punomoćja od jednopolarnog sveta, koji je odlučio da podrži svoje strateške potrebe u Latinskoj Americi, kao svojoj poslednjoj geografskoj zoni punog uticaja i prirodnih resursa, političkom kontrolom i proizvodnjom duga uz privatizacije koje amputiraju suverenitet, kolonizujući zemlje.
Činjenica je da se svet nalazi u jeku borbe za vlast između atlantističkog ratobornog hegemonizma, koji je opustošio zemlje od Azije do Afrike, izvršivši 33 vojne invazije i mnoštvo državnih prevrata na našim prostorima tokom XIX i XX veka, i višepolarnog sveta, koji se pojavio kao protivteža, stvarajući novu globalnu arhitekturu zasnovanu na poštovanju samoopredeljenja i suvereniteta nacija i trgovine zasnovane na mirnom suživotu, bez iznuda, pretnji i blokada.
Prolazimo kroz period institucionalne gravitacije i suvereniteta, suočeni sa skrivenom pretnjom podele zemlje od strane neprijatelja kome je potrebno da nas oslabi kako bi sprečio obnovu UNASUR-a i da organizuje pljačku Argentine po ekonomskim zonama, pri čemu je sadašnja Vlada oruđe za ostvarivanje tih strateških ciljeva, pod nadzorom NATO i 4. flote SAD.
Otuda proizilazi politička odluka odricanja BRIKS-a od samog početka i okretanja leđa Istoku, s istovremenim suprotstavljanjem, vređanjem predsednika Meksika, Kolumbije i Brazila, prema dobijenim uputstvima, kao što su podrška genocidu Izraela u Gazi i prebacivanje ambasade u Jerusalim – uputstvima, koja izvršavaju kao dobri podanici imperije.
Mi, Argentinci, moramo razumeti istorijski trenutak koji preživljavamo, da bismo mogli da se suočimo s opasnostima što se nadvijaju nad Otadžbinom, a koje podrazumevaju socijalni inženjering nad argentinskim narodom, kojim se predopredeljuje nepravedna zemlja, s novim naraštajima bez budućnosti i mogućnosti za socijalnu mobilnost. Iz tog razloga borba, uz trajnu mobilizaciju, predstavlja način odbrane demokratije i jačanja našeg suvereniteta nad bikontinentalnom Argentinom sa socijalnom pravdom.
LITERATURA
Theotonio Dos Santos: La Teoría de la Dependencia Ed. Siglo XXl
Norberto Galasso: Manuel Ugarte Del Vasallaje a la Liberación Ed. EUDEBA
Jorge Bolívar: Que es el Peronismo? Ed. Octubre
