Jedini naši neprijatelji su Milej i kolonijalizam koji nam Sjedinjene Američke Države žele nametnuti — i ne samo nama, nego i čitavoj Latinskoj Americi. Stoga izbor i dalje ostaje između domovine ili kolonije, i pobedićemo u toj borbi
Približavamo se vremenu izbora kroz koje treba da prođemo. Olujnom. Složenom. Ljudi, barem u pokrajinama i krajevima koje posećujem, traže da Aksel i Kristina zajedno, bez posrednika, bez međusobica, pokušaju obnoviti ciljeve otadžbine, zajedničke ciljeve.
Moramo ponovo pronaći temeljnu fazu u koju moramo ući, proglašavajući od danas da ćemo otpisati spoljni dug Argentine kao nezakonit, nelegitiman i veštački nametnut.
Da ćemo ponovo krenuti ka dvokontinentalnoj Argentini s novim Zakonom o odbrani, kako bi naše oružane snage branile Patagoniju, resurse, Južno more i kontrolisale mora, uz ponovno naoružavanje naše zemlje. Da ćemo se vratiti BRIKS+-u, ka višepolarnosti.
Da ćemo raditi na obnavljanju UNASUR-a (Saveza južnoameričkih nacija) s našom braćom po latinoameričkoj domovini. Da ćemo pokrenuti novu reformu pravosudnog sistema, koji je prestao biti služba pravosuđa — naročito bezakonog, korumpiranog i zločinačkog Vrhovnog suda. Da ćemo prisustvo Četvrte flote proglasiti nepoželjnim i odvrgnuti mehanizme koji pokušavaju da potčine naš nacionalni suverenitet — posebno DEA, USAID, CIA i NSA, koji deluju u našoj zemlji.
Da, deluju. Kao i Međunarodni monetarni fond, koji želi da određuje pravac našoj ekonomiji, poništavajući nam suverenitet.
Sprovešćemo poresku reformu, kao i reformu i ukidanje Zakona o finansijskim ustanovama, koji datira iz vremena vojne diktature, te Zakona o zdravlju i bezbednosti na radu. Između poreske reforme, reforme pravosuđa i novog zakona o finansijskim ustanovama, takođe ćemo pokušati da napredujemo ka novom zakonu o zemljištu, koji će zajamčiti pristup zemlji onima kojima je potrebna.
Stojimo pred glavnom etapom koja mora označiti ove ose, kako bismo mogli zauzeti svoje mesto u višepolarnom svetu, osudivši sadašnji genocid u Gazi.
Zbog toga filosofski peronizam mora početi da daje odgovore koji će ponovo pobuditi naš narod na borbu za domovinu, koja nam isklizne iz ruku kad god je ugrožena. Moramo se kretati ka obnovi sećanja, istine i pravde u oblasti radničkih i osnovnih ljudskih prava. Zdravstvo, obrazovanje i socijalno osiguranje moraju biti u državnom vlasništvu.
Temeljni suverenitet nalazi se u okviru socijalne pravde i ekonomske nezavisnosti. Zato ne smemo zanemariti pitanja kao što su zaštita reke Parane, obnova luka i kontrola spoljne trgovine — samo zato da bi glasali za nas. Ako neće da glasaju za nas, i ne moraju glasati za nas.
Ne treba da predamo našu zastavu, ne treba da predamo ono za šta smo se borili i o čemu smo godinama sanjali. Nećemo se predati suočeni s takozvanom savremenošću koja hoće da nas pregazi, tim pre ne u ruke jednog zabludelog čoveka. Jedini naši neprijatelji su Milej i kolonijalizam koji nam Sjedinjene Američke Države žele nametnuti — i ne samo nama, nego i čitavoj Latinskoj Americi. Stoga izbor i dalje ostaje između domovine ili kolonije, i pobedićemo u toj borbi.
Ne podležimo ni skepsi, ni anketama, već stavimo na sto ono što moramo učiniti, ukoliko smo zaista sposobni obnoviti naš rodoljubivi osećaj, naše poimanje otadžbine i u organizovanom društvu izgraditi buduću narodnu i institucionalnu vlast koja je Argentini u okviru novog Ustava neophodna.
