Перонизам је увек долазио на власт путем избора, али се енергично и одлучно борио против грађанско-војних диктатура које су пустошиле нашу земљу, доводећи је до највишег степена националне капитулације и колонијализма.
Као што се данас дешава са владом која је произашла из гласања, али је као начин управљања усвојила непоштовање националног Устава, предају аргентинске имовине грабљивом финансијском капиталу, корумпирање Парламента, кооптацију правосуђа, дозвољавање уласка оружаних снага САД ради контроле наше земље, савезништво са геноцидним државама као што је Израел, проглашавање трећих земаља непријатељима без одобрења Националног конгреса, гушење друштвених протеста, укидање стечених права декретима (DNU), отварање привреде уз истовремено укидање свих регулаторних тела која штите животе људи, демонтажу државног здравственог и образовног система, лишавање пензионера лекова и ускраћивање истих онколошким и тешким болесницима.
У питању је, дакле, криминална власт која је уз то и порицатељ — и тиме саучесник — геноцида и злочина против човечности који су стајали живота читаво покољење Аргентинаца.
Перонизам је позван да исправи ову ситуацију и да поново изгради Отаџбину са родољубљем, као што је увек и чинио — у миру и демократији — али уз мобилизацију и уличну борбу, како би се зауставила продаја и спречило комадање које непријатељ прижељкује.
На Философском конгресу у Мендози 1949. године, Перон је изјавио:
„Једини начин да се победи демократско-либерални буржоаски систем што нас позива да сваке две године гласамо за мени који не познајемо (или препун изборних лажи), и који нас своди на сведоке историје, јесте да предложимо Организовану заједницу, у слободним организацијама народа, с учесничком народном влашћу — то јест, с уставним мандатом да будемо актери и протагонисти историје, с алатима што служе тој сврси.“
То значи: народ као онај који контролише деловање власти, помоћу алата попут плебисцита, народних консултација и свих других који могу помоћи у исправљању курса Отаџбине у опасности — као што је данас случај.
Опуномоћени народ је непобедив народ и никада га неће моћи поробити ниједна страна сила, нити њени савезници, локалне олигархијске елите које су увек у служби колонијализма.
Бацимо се, дакле, на посао: организација и борба, одлучност и политичка воља, победа над унутрашњим секташтвом и канибализмом, вођених непријатељем, не задовољавање милостињом угњетача већ окончавање угњетавања, не управљање сиромаштвом него његово искорењивање.
Бити анти-системом — против овог система који је народу Аргентине донео тескобу и страх, и који је натерао нове нараштаје да изгубе поверење у нас и у политику као средство за изградњу праведнијег, солидарнијег друштва које чува природу.
„Није лош онај странац што нас купује, него земљак што нас продаје“ — Артуро Хаурече.
Буенос Ајрес (CABA), 4. јул 2026.
