Како процењујете будућност Венецуеле? Шта можете рећи о њеном односу са САД, посебно у смислу притиска санкција и њиховог покушаја контроле продаје нафте? Каква судбина, по вашем мишљењу, чека Николаса Мадура и његову супругу? На основу ваше личне анализе, можете ли предвидети неколико вероватних сценарија за сукоб између САД и Венецуеле у блиској будућности? На питања Два Југа одговара Хорхе Елбаум, доктор економских наука, социолог и радио- и тв-новинар.
Што се тиче будућности Венецуеле, очигледно је да је то спорна територија која је жестоко нападнута с незамисливом окрутношћу и рушењем граница онога за шта је способна једна империјална влада попут Сједињених Држава, киднапујући председника и прву даму. И кажем да је спорна јер, упркос тој гротескној и окрутној страној војној интервенцији, нису успели да изврше промену режима о којој су одувек сањали — покушали су то у Авганистану, Ираку, Сирији итд. Нису успели; постоји институционална прејемственост на страни чавизма и верујем да признање Вашингтона у вези с непредавањем власти Колини Мачадо има везе управо с тим што она нема подршку коју је тврдила да има; број гласова који је опозиција накупила био је лажан.
С друге стране, ту је и признање Вашингтона, Стејт департмента и ЦИА-е да чавизам заиста управља целокупном територијом и има контролу над свим конкретним областима.
Што се тиче односа САД према нафти — па, све је очигледније, а друштво и међународна заједница примећују да више немају потребу да лажу — једино што их занима су економски интереси, у овом случају нафта. Подсетимо да је Венецуела прва у залихама угљоводоника на свету, трећа у залихама гаса, једна од најважнијих по залихама злата и литијума; то јест, желе опустошити природна богатства. Али ове године, у новембру, Трамп има изборе, а њему је скоро 80 година. Тако да, у мери у којој чавизам издржи овај налет и успе да, кроз неко време, изнесе на разматрање пред суд у Менхетну питање недостатка правног основа за злочин који су починили — убивши више од 100 људи и киднапујући председника и прву даму — на средњи рок, ако чавизам успе да опстане, могао би опоравити нафтну индустрију помоћу инфраструктуре у коју могу инвестирати велике америчке компаније. Ако то пожеле, ако могу… истина је да друге велике компаније то не виде тако; постоји једна компанија чији рад се увек настављао, а то је Шеврон (Chevron), а постоје и друге, попут ЕксонМобила (ExxonMobil) — то је компанија која, да тако кажемо, представља интересе државног секретара Марка Рубија — која би желела да уђе, али су јој потребне одређене гаранције на 30 година за инвестицију од неколико десетина милијарди долара, које ни Трамп, а наравно ни чавизам, нису спремни да дају.
Што се тиче Николаса Мадура и Силије Флорес, његове супруге, тренутна ситуација је страшна, јер су затворени у затвору високе безбедности у Бруклину. Прво саслушање пред судијом имају 17. марта, и ту се јасно види операција демонизовања онога ко је легитимни председник једне земље. Видећемо како ће се ситуација развијати, но верујем да ће на кратки рок, наравно, покушати да се одбране. Наизглед имају двојицу добрих адвоката са много искуства у споровима против савезне државе, али сам песимиста на кратак рок. Ипак, верујем да се, као што се увек дешава у оваквим ситуацијама, може десити да су Сједињене Државе желеле да добију „Норијегу“, а да на крају правног процеса добију „Манделу“, јер у конкретном случају легитимног председника Боливарске Републике не постоје везе с криминалом; једноставно је киднапован јер је Трампу била потребна победа како би се приказао као веома јак и како би на неки начин могао условљавати преговоре са Венецуелом.
Али на средњи и дуги рок, ово ће изазвати ситуацију великог неповерења у Латинској Америци, Карибима и Централној Америци према Сједињеним Државама и вероватно ће довести до процеса регионалне интеграције континента како би се супротставили империјалној суровости.
Сматрам да постоје три сценарија: први је наставак ове напете сарадње која би Трампу омогућила да обезбеди нафтне инвестиције великих корпорација унутар Венецуеле како би почели да извлаче милионе барела нафте. У једном тренутку Венецуела је извозила 8 до 10 милиона барела дневно, а данас је на 1 милион, углавном захваљујући једној америчкој компанији, Шеврону. Дакле, на дуги рок, ако Трамп то постигне и оствари добит – што подразумева и развој индустрије, могућност поновног извоза са додатом вредношћу, могућност спуштања међународне цене нафте итд. — Трамп ће, вероватно бити задовољан.
Ако види да тренутна в.д. председника, осим што сарађује (што би био други сценарио), наставља са покушајима да гарантује суверенитет, пре свега над нафтним пољима, па је највероватније да ће Трамп поново почети са блокадама, изазовима и покушајима гушења. Не верујем у могућност инвазије јер би му требало много војника, а није спреман да губи животе. Сви напади које је Трамп извршио за годину дана — а било их је седам: на Сирију, Јемен, Иран, Сомалију, Венецуелу, и још два — сви су били „хируршки“ напади, да их тако назовемо; чак и у Јемену, били су то хируршки напади, а не инвазије, како не би било жртава на њиховој страни.
Тако да ће то сигурно бити његов начин деловања, који наноси велику штету, наравно, и има велику способност разарања због авијације коју поседује, али то је тај други сценарио.
И трећи је… извините, први је мирно зближавање, други је наставак блокаде и бомбардовања, а трећи је покушај насилне промене режима, најсуровији од свих, кроз покушај побуне, након блокаде и изазивања глади, као што су покушавали са Кубом током 60 година. На Куби им то није успело…
