Dok se samoproglašeni nacionalistički sektori zavaravaju retrogradnom politikom Donalda Trampa, američka imperijalna logika ponovo pokazuje svoju nadmoć u Latinskoj Americi i na Karibima.
U nedelju, 26. januara, Gustavo Petro je najavio da neće dozvoliti dolazak aviona sa stotinama deportovanih, upozorivši vlasti u Vašingtonu da „ne mogu kolumbijske migrante tretirati kao kriminalce“. Tramp je odgovorio pretnjom da će uvesti početne carine od 25 odsto ako ne primi svoje sunarodnike. Tako Stejt department dodaje novi način iznude i kažnjavanja onih koji se usuđuju na održavanje suverenog stava, odupirući se „etničkom čišćenju“, predloženom od magnata koji je postao predsednik.
U svom inauguracionom obraćanju, Donald Tramp je imenovao samo jednog prethodnika na dužnosti: 25. predsednika Sjedinjenih Država Vilijama Makinlija, koji je vladao od 1897. do 1901. Čini se da ovaj izraz priznanja ima istorijski prizvuk. Makinli je na mesto predsednika došao zahvaljujući ogromnim prilozima najznačajnijih biznismena tog doba (Džona Pirponta Morgana i Džona Dejvisona Rokfelera), kojima je ponudio uvođenje uvoznih dažbina od 50 odsto kako bi zaštitili svoje poslovanje. Tako su takozvani razbojnički baroni industrije svoje zemlje uspeli da prošire moć svojih velikih preduzetnika i slome svoje inostrane suparnike. Makinli je bio odgovoran i za proširenje teritorije Sjedinjenih Država kroz okupaciju Havaja, Guama, Portorika – koja traje do danas – i Samoe, Kine, Nikaragve i Filipina, koji su kasnije stekli nezavisnost.
Ekspanzionizam koji Tramp slavi sadržao je u sebi kolonijalnu prevlast, vojno gospodarenje teritorijama, kontrolu trgovačkih puteva, ugnjetavanje starosedelačkih naroda, ponekad i njihovo skoro potpuno istrebljenje. Mekinli je produbio – pre nego što je ubijen 6. septembra 1901. – Monroovu doktrinu i produžio politiku „velike batine“, koja je dovela do invazija, intervencija, bombardovanja, pljačke i masovnih ubistava u Latinskoj Americi i na Karibima tokom XX veka.
Dojučerašnji razbojnički baroni su tehnopreduzetnici koji su pratili Trampa u prvom redu na njegovoj inauguraciji. Oni predstavljaju milijardere koji su se obogatili putem sajber prostora, društvenih mreža, velikih podataka, proizvoljnog korišćenja algoritama, satelitske artikulacije i veštačke inteligencije (VI). Jučerašnji razbojnički baroni su današnji Ilon Mask, Mark Zakerberg i Džef Bezos.
Svi oni saglasni su sa Trampom da nametne tarife na one oblasti koje su manje konkurentne, kao što je slučaj sa Teslom u odnosu na kineske električne automobile, ili Tik-Tokom što se tiče društvenih mreža. Tramp zahteva deregulaciju od trećih zemalja kako američka roba ili usluge ne bi bile zarobljene propisima. Ali istovremeno preti uvođenjem carina onima koji žele ući na tržište SAD. Protekcionista za ono što mu pogoduje. I žestoki zagovornik deregulacije, kako bi preplavio zemlju američkim robama i uslugama te izvukao bogatstvo kroz senjoraž u dolarima.
Nadmoćni carinski nacionalizam će se uskladiti s jednostranim neokolonijalnim nametanjem kako bi se izbrisala svaka jednačina koja uključuje odbranu interesa zemalja smatranih vazalima. Trampistički amblem „ponovo učiniti svoju zemlju velikom“ podrazumeva dvostruku pretpostavku. S jedne strane, to je vaskrsnuće izgubljenog raja (povratak prvobitnom Rajhu), a s druge, ohola želja da se on ponovo osvoji. Od Trampa imenovani državni sekretar Marko Rubio jasno je izneo novu teoriju surovog realizma koji će voditi njegovu administraciju: „Dobio sam misiju izgradnje novog svetskog poretka“, čiji je cilj „promovisanje mira kroz silu“. Ovo načelo će, rekao je Rubio, jemčiti „bezbedniji svet“, zbog čega će zahtevati da njegovi partneri iz NATO-a povećaju svoje izdatke za odbranu kako bi doprineli bogaćenju američkog vojno-industrijskog kompleksa.
Prema izveštaju Bi-Bi-Sija, prodaja oružja isporučivanog od Vašingtona dostigla je rekordnih 238 milijardi dolara tokom 2023. godine, što je povećanje od 56 odsto u odnosu na 2022. Glasnogovornik Vladimira Putina Dmitrij Peskov je 23. januara primetio da „Sjedinjene Države uspešno vode poslove: zarađuju prodajom energetskih resursa Evropi, otvaraju nova radna mesta kod kuće i razvijaju odbrambenu industriju putem vojnih porudžbina“.
Ilon Mask dospeo je na naslovne strane mnogih medija zbog svog fašističkog pozdrava. Suočeni s ovom slikom, desničarski sektori – Havijer Milej, Bibi Netanjahu i drugi – nastojali su da odvoje najbogatijeg čoveka na svetu od njegovih očiglednih gestova. Malo ko, za sada, ozbiljno postavlja pitanje usaglašenosti između pojave rukovodstava druge decenije XXI veka i presedana koji su im prethodili. Jedna takva podudarnost je snažna povezanost i međuzavisnost sa preduzetnicima iz velikih korporacija (Alijanc, BASF, Bajer, BMV, Dajmler-Krajsler, Dojče banka, Hoehst, Simens i Bajer u nacističkoj Nemačkoj i Ilon Mask, Džef Bezos i Zakerberg na Trampovoj pozornici).
Drugi zajednički elementi su militarizam, pozivanje na patrijarhalnu logiku koja nameće okrutne oblike ženomrštva (Tramp je preuzeo dužnost pošto je osuđen za seksualno zlostavljanje), simbolično nasilje nad nepokornim protivnicima (crveni, pacovi, levičari, ćoriplanerosi[1]) i kriminalizujuće rasprostranjivanje žrtvenih jaraca (juče Jevreji, a migranti ili muslimani danas). Ovim se karakteristikama dodaju prezir prema radnicima i ugroženima (popredmećivanje, žigosanje, imigracioni upadi), pretenzije na teritorijalno proširenje (Lebensraum, životni prostor za naciste – Grenland, Panama i Kanada za sadašnjeg predsednika SAD); antisistemski fanatizam sa buntovničkim i ikonoboračkim zahtevima (Musolini, Hitler, Tramp, Bolsonaro i Milej); žigosanje manjina (homoseksualci, lezbejke, transeksualci, Latinoamerikanci, Cigani, ruskojezični u Ukrajini); gromopucatelni epski, antinaučni te megalomanski govori od strane njihovih vođa. Čitavu sliku upotpunjuje pokoljenje ekspanzionističkih, imperijalističkih, kolonijalističkih, suprematističkih i rasističkih doktrina. Tramp svoje zadnje dvorište smatra svojom septičkom jamom. Previše slučajnosti da se ne primeti očigledno: ima njušku, odličan njuh, četiri noge i laje – šta je to?
[1] Ćoriplanerosi (arg. španski choriplaneros) – pogrdni način nazivanja militanata kiršneristima ili peronistima, u skladu sa stereotipnom slikom koja ih prikazuje kao ljude vođene interesom da dobiju planove, subvencije ili povlastice od države – prim. prev.
Preveo D. Bukovički
