Док се самопроглашени националистички сектори заваравају ретроградном политиком Доналда Трампа, америчка империјална логика поново показује своју надмоћ у Латинској Америци и на Карибима.
У недељу, 26. јануара, Густаво Петро је најавио да неће дозволити долазак авиона са стотинама депортованих, упозоривши власти у Вашингтону да „не могу колумбијске мигранте третирати као криминалце“. Трамп је одговорио претњом да ће увести почетне царине од 25 одсто ако не прими своје сународнике. Тако Стејт департмент додаје нови начин изнуде и кажњавања оних који се усуђују на одржавање сувереног става, одупирући се „етничком чишћењу“, предложеном од магната који је постао председник.
У свом инаугурационом обраћању, Доналд Трамп је именовао само једног претходника на дужности: 25. председника Сједињених Држава Вилијама Макинлија, који је владао од 1897. до 1901. Чини се да овај израз признања има историјски призвук. Макинли је на место председника дошао захваљујући огромним прилозима најзначајнијих бизнисмена тог доба (Џона Пирпонта Моргана и Џона Дејвисона Рокфелера), којима је понудио увођење увозних дажбина од 50 одсто како би заштитили своје пословање. Тако су такозвани разбојнички барони индустрије своје земље успели да прошире моћ својих великих предузетника и сломе своје иностране супарнике. Макинли је био одговоран и за проширење територије Сједињених Држава кроз окупацију Хаваја, Гуама, Порторика – која траје до данас – и Самое, Кине, Никарагве и Филипина, који су касније стекли независност.
Експанзионизам који Трамп слави садржао је у себи колонијалну превласт, војно господарење територијама, контролу трговачких путева, угњетавање староседелачких народа, понекад и њихово скоро потпуно истребљење. Мекинли је продубио – пре него што је убијен 6. септембра 1901. – Монроову доктрину и продужио политику „велике батине“, која је довела до инвазија, интервенција, бомбардовања, пљачке и масовних убистава у Латинској Америци и на Карибима током XX века.
Дојучерашњи разбојнички барони су технопредузетници који су пратили Трампа у првом реду на његовој инаугурацији. Они представљају милијардере који су се обогатили путем сајбер простора, друштвених мрежа, великих података, произвољног коришћења алгоритама, сателитске артикулације и вештачке интелигенције (ВИ). Јучерашњи разбојнички барони су данашњи Илон Маск, Марк Закерберг и Џеф Безос.
Сви они сагласни су са Трампом да наметне тарифе на оне области које су мање конкурентне, као што је случај са Теслом у односу на кинеске електричне аутомобиле, или Тик-Током што се тиче друштвених мрежа. Трамп захтева дерегулацију од трећих земаља како америчка роба или услуге не би биле заробљене прописима. Али истовремено прети увођењем царина онима који желе ући на тржиште САД. Протекциониста за оно што му погодује. И жестоки заговорник дерегулације, како би преплавио земљу америчким робама и услугама те извукао богатство кроз сењораж у доларима.
Надмоћни царински национализам ће се ускладити с једностраним неоколонијалним наметањем како би се избрисала свака једначина која укључује одбрану интереса земаља сматраних вазалима. Трампистички амблем „поново учинити своју земљу великом“ подразумева двоструку претпоставку. С једне стране, то је васкрснуће изгубљеног раја (повратак првобитном Рајху), а с друге, охола жеља да се он поново освоји. Од Трампа именовани државни секретар Марко Рубио јасно је изнео нову теорију суровог реализма који ће водити његову администрацију: „Добио сам мисију изградње новог светског поретка“, чији је циљ „промовисање мира кроз силу“. Ово начело ће, рекао је Рубио, јемчити „безбеднији свет“, због чега ће захтевати да његови партнери из НАТО-а повећају своје издатке за одбрану како би допринели богаћењу америчког војно-индустријског комплекса.
Према извештају Би-Би-Сија, продаја оружја испоручиваног од Вашингтона достигла је рекордних 238 милијарди долара током 2023. године, што је повећање од 56 одсто у односу на 2022. Гласноговорник Владимира Путина Дмитриј Песков је 23. јануара приметио да „Сједињене Државе успешно воде послове: зарађују продајом енергетских ресурса Европи, отварају нова радна места код куће и развијају одбрамбену индустрију путем војних поруџбина“.
Илон Маск доспео је на насловне стране многих медија због свог фашистичког поздрава. Суочени с овом сликом, десничарски сектори – Хавијер Милеј, Биби Нетањаху и други – настојали су да одвоје најбогатијег човека на свету од његових очигледних гестова. Мало ко, за сада, озбиљно поставља питање усаглашености између појаве руководстава друге деценије XXI века и преседана који су им претходили. Једна таква подударност је снажна повезаност и међузависност са предузетницима из великих корпорација (Алијанц, БАСФ, Бајер, БМВ, Дајмлер-Крајслер, Дојче банка, Хоехст, Сименс и Бајер у нацистичкој Немачкој и Илон Маск, Џеф Безос и Закерберг на Трамповој позорници).
Други заједнички елементи су милитаризам, позивање на патријархалну логику која намеће окрутне облике женомрштва (Трамп је преузео дужност пошто је осуђен за сексуално злостављање), симболично насиље над непокорним противницима (црвени, пацови, левичари, ћорипланероси[1]) и криминализујуће распрострањивање жртвених јараца (јуче Јевреји, а мигранти или муслимани данас). Овим се карактеристикама додају презир према радницима и угроженима (попредмећивање, жигосање, имиграциони упади), претензије на територијално проширење (Lebensraum, животни простор за нацисте – Гренланд, Панама и Канада за садашњег председника САД); антисистемски фанатизам са бунтовничким и иконоборачким захтевима (Мусолини, Хитлер, Трамп, Болсонаро и Милеј); жигосање мањина (хомосексуалци, лезбејке, трансексуалци, Латиноамериканци, Цигани, рускојезични у Украјини); громопуцателни епски, антинаучни те мегаломански говори од стране њихових вођа. Читаву слику употпуњује покољење експанзионистичких, империјалистичких, колонијалистичких, супрематистичких и расистичких доктрина. Трамп своје задње двориште сматра својом септичком јамом. Превише случајности да се не примети очигледно: има њушку, одличан њух, четири ноге и лаје – шта је то?
[1] Ћорипланероси (арг. шпански choriplaneros) – погрдни начин називања милитаната киршнеристима или перонистима, у складу са стереотипном сликом која их приказује као људе вођене интересом да добију планове, субвенције или повластице од државе – прим. прев.
Превео Д. Буковички
