Каква је процена унутар Конгреса: да ли су ванредне седнице истински покушај спровођења кључних реформи или првенствено тест граница отпорности улица и парламента пред Милејевим оштрим потезима?
На питања Два Југа одговара Хорхе Елбаум, доктор економских наука, социолог, радио- и тв-новинар „Пагине 12“ и бившиамбасадор Аргентине при Међународној алијанси за сећање на холокауст.
Ванредна заседања која сазива влада, Конгрес — имају ту особину да се на њима могу разматрати искључиво предлози закона које упути извршна власт. У овом случају реч је о три предлога која влада шаље и о којима ће се расправљати током фебруара.
Ти предлози су: прво, реформа радног законодавства, која у суштини значи олакшавање услова рада, проширење овлашћења послодаваца, слабљење синдиката и радника и омогућавање неограниченог броја радних сати запослених.
Други предлог који је извршна власт упутила Конгресу јесте омогућавање рударским компанијама да уништавају глечере. До сада постоји закон који то забрањује, јер су ледници најважнији извор слатке воде, а истовремено имају кључну улогу у еколошкој и природној равнотежи. Рударске компаније већ дуго врше притисак да се сва та подручја отворе и да им се омогући рад у областима где се налазе глечери. То је други предлог.
Трећи, који је сада донекле под знаком питања, јесте споразум, односно уговор Меркосур-Европска унија, који је требало да буде разматран, али сада не знамо зашто се Европски парламент одлучио на одуговлачење и слање пројекта Суду у Луксембургу, због чега је он у самој ствари блокиран. Поставља се питање да ли уопште има смисла да се он усваја или не, с обзиром на то да Европском суду обично треба годину до две да донесе пресуде о тако значајним питањима.
Дакле, то су та три питања. Парламентарци, буди то сенатори или посланици, не могу предлагати никакве друге теме, а политички гледано, то одражава потребу владе да задржи одређену политичку иницијативу, која проистиче из изборних резултата по којима су освојили 40%. Није да су добили огроман број гласова, већ 20% од 60% бирача који су изашли на изборе, што значи да их је у стварности подржало око 30%.
Зато настоје да задрже иницијативу кроз ове предлоге: прва два одговарају суровој логици неолиберализма, усмереног против народне већине. Трећи, поново наглашавам, споразум Европске уније и Меркосура, тренутно је приустављен с европске стране и видећемо како ће се даље развијати.
